Verse 1

ﭑ ﭒ ​

Елиф Лам Мим Сад.

Verse 2

ﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟ ﭠ ​

Ово је Књига која ти се спушта – па нека ти у грудима не буде никакве тегобе због ње - да њоме упозораваш, и да верницима буде опомена.

Verse 3

ﭡﭢﭣﭤﭥﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯ ﭰ ​

Следите оно што вам се од вашег Господара објављује и поред Њега не следите друге као заштитнике! А како се ви мало присећате и поуку примате?

Verse 4

ﭱﭲﭳﭴﭵﭶﭷﭸﭹﭺ ﭻ ​

Колико смо Ми само насеља разорили; а казна им је Наша долазила ноћу или дању кад би прилегли?

Verse 5

ﭼﭽﭾﭿﮀﮁﮂﮃﮄﮅﮆﮇ ﮈ ​

А њихово признање, када би им дошла Наша казна, биле су само речи: ’Заиста смо били неправедници!’

Verse 6

ﮉﮊﮋﮌﮍﮎ ﮏ ​

И сигурно ћемо питати оне којима смо слали посланике, а питаћемо, заиста, и посланике,

Verse 7

ﮐﮑﮒﮓﮔﮕﮖ ﮗ ​

Па ћемо им, сигурно, казивати по знању Нашем, све што о њима знамо, а Ми нисмо одсутни били.

Verse 8

ﮘﮙﮚﮛﮜﮝﮞﮟﮠﮡ ﮢ ​

Вагање тога дана биће праведно: они чија добра дела буду тешка, они ће успети;

Verse 9

ﮣﮤﮥﮦﮧﮨﮩﮪﮫﮬﮭ ﮮ ​

а они чија добра дела буду лака, они ће, зато што Наше речи и знакове нису признавали, да страдају.

Verse 10

ﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛ ﯜ ​

Ми смо вас сместили на Земљи и на њој све што вам је потребно за живот дали. А како ви мало захваљујете?!

Verse 11

ﯝﯞﯟﯠﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬ ﯭ ​

Ми смо вас створили и онда вам облик дали, а после смо анђелима казали: „Поклоните се Адаму!“ Па се сви поклонише, осим Сотоне, он није био међу онима који се поклонише!

Verse 12

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢ ﭣ ​

„Шта те је навело да се не поклониш кад сам ти наредио?“ Упита Он. „Ја сам бољи од њега; мене си створио од ватре, а њега од иловаче.“ Одговори.

Verse 13

ﭤﭥﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯﭰ ﭱ ​

„Онда силази из Раја.“ Рече Аллах. „Не смеш да се у Рају охолиш; силази, ти си, заиста, међу презреним!“

Verse 14

ﭲﭳﭴﭵﭶ ﭷ ​

„Дај ми времена до дана њиховог проживљења!“ Замоли.

Verse 15

ﭸﭹﭺﭻ ﭼ ​

"Даје ти се времена!" Рече Он.

Verse 16

ﭽﭾﭿﮀﮁﮂﮃ ﮄ ​

„Као што си ме у заблуду завео“, рече, „тако ћу и ја људе на Твом Правом путу сигурно да пресрећем,

Verse 17

ﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒﮓﮔ ﮕ ​

па ћу, заиста, и спреда, и страга, и здесна, и слева да им прилазим, и Ти ћеш да установиш да већина њих неће да буде благодарна!“

Verse 18

ﮖﮗﮘﮙﮚﮛﮜﮝﮞﮟﮠﮡﮢ ﮣ ​

„Излази из њега, покуђен и понижен!“ Рече Он. „Тобом и свима који се за тобом буду поводили заиста ћу Пакао да напуним!“

Verse 19

ﮤﮥﮦﮧﮨﮩﮪﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓﯔ ﯕ ​

„А ти, о Адаме, и супруга твоја у Рају станујте и одакле год хоћете једите, само се овом дрвету не приближавајте, да не будете неправедници!“

Verse 20

ﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜﯝﯞﯟﯠﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬﯭﯮ ﯯ ​

И ђаво поче да их навраћа да би им открио њихова стидна места, која су им скривена била, и рече: „Ваш Господар вам забрањује ово дрво само зато да не бисте постали анђели или да не бисте постали бесмртни“,

Verse 21

ﯰﯱﯲﯳﯴ ﯵ ​

и заклињаше им се: „Ја сам вам, заиста, искрени саветник!“

Verse 22

ﯶﯷﯸﯹﯺﯻﯼﯽﯾﯿﰀﰁﰂﰃﰄﰅﰆﰇﰈﰉﰊﰋﰌﰍﰎﰏﰐﰑﰒﰓ ﰔ ​

И на превару их заведе. А кад они оно дрво пробаше, указаше им се њихова стидна места и они по себи рајско лишће да стављају почеше. „Зар вам то дрво нисам забранио?“ Зовну их њихов Господар. „И казао вам: 'ђаво вам је, збиља, отворени непријатељ.'“

Verse 23

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜ ﭝ ​

„Господару наш“, рекоше они, „сами смо себи неправду учинили, и ако нам Ти не опростиш и не смилујеш нам се, сигурно ћемо да будемо од губитника.“

Verse 24

ﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤﭥﭦﭧﭨﭩﭪ ﭫ ​

„Силазите!“ Рече Он. „Једни другима бићете непријатељи! На Земљи ћете да боравите и до одређеног времена ћете да уживате.“

Verse 25

ﭬﭭﭮﭯﭰﭱﭲ ﭳ ​

„На њој ћете да живите, на њој ћете да умирете и из ње ћете да будете проживљени“, рече Он.

Verse 26

ﭴﭵﭶﭷﭸﭹﭺﭻﭼﭽﭾﭿﮀﮁﮂﮃﮄﮅﮆﮇﮈ ﮉ ​

О синови Адамови, дали смо вам одећу која ће да покрива ваша стидна места, а и раскошна одела, али, одећа богобојазности, то је оно најбоље. То су неки Аллахови знакови да би се они присетили и прихватили поуку.

Verse 27

ﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗﮘﮙﮚﮛﮜﮝﮞﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦﮧﮨﮩ ﮪ ​

О синови Адамови, нека вас никако не заведе ђаво као што је извео из Раја ваше родитеље, скинувши са њих одећу да би им показао њихова стидна места! Он вас, заиста, види; он и његове војске, одакле ви њих не видите. Уистину, Ми смо учинили да ђаволи буду заштитници онима који не верују.

Verse 28

ﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜﯝﯞﯟﯠﯡﯢﯣ ﯤ ​

А када ураде неко гнусно дело, говоре: „Затекли смо наше претке да то раде, а и Аллах нам је то заповедио.“ Реци: „Аллах не заповеда да се раде гнусна дела! Зашто о Аллаху говорите оно што не знате?“

Verse 29

ﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬﯭﯮﯯﯰﯱﯲﯳﯴﯵﯶ ﯷ ​

Реци: „Господар мој наређује праведност. И обраћајте се само Њему кад год обављате молитву, и молите се искрено Му веру исповедајући! Као што вас је први пут створио, тако ће поново да вас оживи.“

Verse 30

ﯸﯹﯺﯻﯼﯽﯾﯿﰀﰁﰂﰃﰄﰅﰆﰇﰈ ﰉ ​

Он једне на Прави пут упућује, а други, са правом, заблуду заслужују, јер они, уместо Аллаха, заиста ђаволе за заштитнике узимају и мисле да су упућени.

Verse 31

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡ ﭢ ​

О синови Адамови, кад год пођете на намаз лепо се обуците. И једите и пијте, само не претерујте; Он, заиста, не воли оне који претерују.

Verse 32

ﭣﭤﭥﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯﭰﭱﭲﭳﭴﭵﭶﭷﭸﭹﭺﭻﭼﭽﭾ ﭿ ​

Реци: „Ко је забранио Аллахове украсе које је Он за слуге Своје створио, и укусна јела?“ Реци: „То је за вернике на овом свету, а на оном свету су само за њих.“ Ето, тако Ми темељно излажемо доказе људима који знају.

Verse 33

ﮀﮁﮂﮃﮄﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗﮘﮙﮚﮛﮜ ﮝ ​

Реци: „Господар мој забрањује гнусна дела, и јавна и тајна, и грехе, и бесправну употребу силе, и да Аллаху у обожавању придружујете оне за које Он никакав доказ није објавио, и да о Аллаху говорите оно што не знате.“

Verse 34

ﮞﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦﮧﮨﮩ ﮪ ​

Сваки народ има свој рок, и када дође њихов рок, неће моћи ни за трен један ни да га одложе ни убрзају.

Verse 35

ﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜﯝ ﯞ ​

О синови Адамови, кад вам између вас буду долазили посланици који вам казују речи Моје - онда за оне који се буду чували и чинили добра дела нема страха нити ће за било чим да тугују.

Verse 36

ﯟﯠﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪ ﯫ ​

А они који не буду веровали и речи и доказе Наше буду порицали биће становници Ватре; у њој ће вечно остати.

Verse 37

ﯬﯭﯮﯯﯰﯱﯲﯳﯴﯵﯶﯷﯸﯹﯺﯻﯼﯽﯾﯿﰀﰁﰂﰃﰄﰅﰆﰇﰈﰉﰊﰋﰌﰍﰎﰏﰐﰑﰒﰓ ﰔ ​

Има ли, онда, већег насилника од онога који о Аллаху говори лажи или пориче Његове доказе и знакове? Такви ће да добију све оно што им је записано. Али, када им Наши изасланици дођу да им узму душе, упитаће их: „А где су они које сте, уместо Аллаха, обожавали?“ „Изгубили су нам се“, одговориће, и сами против себе ће посведочити да су били неверници.

Verse 38

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤﭥﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯﭰﭱﭲﭳﭴﭵﭶﭷﭸﭹﭺﭻ ﭼ ​

Рећи ће Он: „Улазите у Ватру са заједницама џинна (демона) и људи које су пре вас биле и нестале!“ И кад год нека заједница уђе, проклињаће ону себи сличну - за којом се у неверство повела. А кад се сви у њему сакупе, тада ће они из каснијих заједница рећи за оне из првих: „Господару наш, ови су нас одвели у заблуду, зато им дај двоструку патњу у Ватри!“ „За све ће да буде двострука!“ Рећи ће Он, „али ви не знате.“

Verse 39

ﭽﭾﭿﮀﮁﮂﮃﮄﮅﮆﮇﮈﮉﮊ ﮋ ​

А они из претходних заједница рећи ће онима из каснијих: „Ви немате никакве предности над нама! Зато искусите патњу за оно што сте радили.“

Verse 40

ﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗﮘﮙﮚﮛﮜﮝﮞﮟﮠﮡﮢﮣ ﮤ ​

Заиста, онима који Наше речи и доказе буду порицали и према њима се буду охоло односили - небеске капије се неће отворити, нити ће они у Рај да уђу све док се камила кроз иглене уши не провуче! Ето тако ћемо Ми преступнике да казнимо.

Verse 41

ﮥﮦﮧﮨﮩﮪﮫﮬﮭﮮﮯ ﮰ ​

Од паклене ватре ће лежаји, а и покривачи, изнад њих да буду. Ето, тако ћемо Ми насилнике да казнимо.

Verse 42

ﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜﯝﯞﯟﯠﯡ ﯢ ​

Они који буду веровали и чинили добра дела - а Ми никог не задужујемо мимо његових могућности, биће становници Раја, у њему ће вечно да остану.

Verse 43

ﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬﯭﯮﯯﯰﯱﯲﯳﯴﯵﯶﯷﯸﯹﯺﯻﯼﯽﯾﯿﰀﰁﰂﰃﰄﰅﰆﰇﰈﰉ ﰊ ​

Из њихових груди ћемо злобу да одстранимо; испред њих ће реке да теку, и они ће говорити: „Хваљен нека је Аллах, Који нас је на Прави пут упутио; ми не бисмо на Правом путу били да нас Аллах није упутио, посланици нашег Господара истину су доносили“, и довикнуће им се: „Тај сте Рај у наследство добили за оно што сте чинили!“

Verse 44

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤﭥﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮ ﭯ ​

И становници Раја дозиваће становнике Ватре: „Ми смо нашли да је истинито оно што нам је обећао наш Господар, да ли сте и ви нашли да је истинито оно што је вама ваш Господар претећи обећао?“ „Јесмо!“ Одговориће. А онда ће један гласник међу њима да викне: „Нека Аллахово проклетство на насилнике остане,

Verse 45

ﭰﭱﭲﭳﭴﭵﭶﭷﭸﭹ ﭺ ​

који су од Аллаховог пута одвраћали и настојали да га искриве, и који у будући свет нису веровали!“

Verse 46

ﭻﭼﭽﭾﭿﮀﮁﮂﮃﮄﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏ ﮐ ​

Између њих биће преграда, а на врховима биће људи који ће сваког по његовом обележју да познају. И они ће становницима Раја, пре него што у њега уђу, да кажу: „Мир над вама!“ А то ће силно да желе.

Verse 47

ﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗﮘﮙﮚﮛﮜﮝﮞ ﮟ ​

Када им погледи скрену према становницима Ватре, узвикнуће: „Наш Господару, не дај нам да будемо са људима насилницима!“

Verse 48

ﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦﮧﮨﮩﮪﮫﮬﮭ ﮮ ​

Они који ће да буду по врховима бедема зовнуће невернике које ће по обележју њиховом да познају, и рећи ће: „Није вам користило ваше мноштво и то што сте се охоло држали.

Verse 49

ﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜﯝﯞﯟ ﯠ ​

Зар ово нису они за које сте се заклињали да Аллахова милост неће да их стигне? Уђите у Рај, никаквог страха за вас неће да буде и ни за чим ви нећете да тугујете!“

Verse 50

ﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬﯭﯮﯯﯰﯱﯲﯳﯴﯵ ﯶ ​

И становници Ватре дозиваће становнике Раја: „Поспите на нас воду или нешто од онога што вам је Аллах подарио!“ А они ће рећи: „Аллах је, заиста, то неверницима забранио“,

Verse 51

ﯷﯸﯹﯺﯻﯼﯽﯾﯿﰀﰁﰂﰃﰄﰅﰆﰇﰈﰉﰊ ﰋ ​

онима којима су веру своју за забаву и игру узели и које је живот на Земљи био обмануо. Зато ћемо данас Ми њих да заборавимо, као што су заборављали да ће на овај Дан пред Нама стати и зато што су Наше речи и доказе порицали.

Verse 52

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚ ﭛ ​

А Ми смо им донели Књигу коју смо по Нашем знању објаснили, да буде упута и милост људима који верују.

Verse 53

ﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤﭥﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯﭰﭱﭲﭳﭴﭵﭶﭷﭸﭹﭺﭻﭼﭽﭾﭿﮀﮁﮂﮃ ﮄ ​

Чекају ли они да се то обистини? Онога дана када се обистини, рећи ће они који су је пре били заборавили: „Истину су посланици нашег Господара доносили! Да нам је какав заговорник, па да се за нас заузме или да нам је да будемо враћени па да поступамо другачије него што смо пре поступали!“Али, они су сами себе упропастили, и изгубиће им се они које су измишљали.

Verse 54

ﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗﮘﮙﮚﮛﮜﮝﮞﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦﮧ ﮨ ​

Заиста је ваш Господар Аллах Који је небеса и Земљу у шест дана створио, а затим се над Престољем узвисио. Он тамом ноћи дан прекрива и она га у стопу прати, а Сунце и Месец и звезде покоравају се Његовој наредби. Само Он располаже стварањем и одлучивањем! Узвишен нека је Аллах, Господар светова!

Verse 55

ﮩﮪﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱ ﯓ ​

Понизно се молите и у себи своме Господару, Он, заиста, не воли оне који прелазе границу.

Verse 56

ﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜﯝﯞﯟﯠﯡﯢﯣ ﯤ ​

И не правите неред на Земљи, када је на њој ред успостављен, а Њему се молите са страхом и надом; милост је Аллахова, заиста, близу оних који чине добра дела.

Verse 57

ﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬﯭﯮﯯﯰﯱﯲﯳﯴﯵﯶﯷﯸﯹﯺﯻﯼﯽﯾﯿﰀﰁﰂﰃ ﰄ ​

Он је Тај Који шаље ветрове као радосну вест Своје милости; а кад они покрену тешке облаке, Ми их пошаљемо према мртвом пределу, па на њега кишу спустимо и учинимо да уз њену помоћ расту плодови сваковрсни; тако ћемо и мртве да оживимо да би сте се присетили и прихватили поуку!

Verse 58

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣ ﭤ ​

У плодном пределу расте биље уз допуштење његовог Господара, а у неплодном тек са муком. Ето, тако Ми, на разне начине, излажемо знакове људима који захваљују.

Verse 59

ﭥﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯﭰﭱﭲﭳﭴﭵﭶﭷﭸ ﭹ ​

Ми смо Ноја послали његовом народу, па им је он говорио: „О народе мој, Аллаха обожавајте, ви другог бога осим Њега немате! Ја се, заиста, бојим за вас патње на Великом дану!“

Verse 60

ﭺﭻﭼﭽﭾﭿﮀﮁﮂ ﮃ ​

А главари његовог народа одговарали су: „Ми сматрамо да си ти, заиста, у потпуној заблуди.“

Verse 61

ﮄﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌﮍ ﮎ ​

А он је говорио: „О народе мој, нисам ја ни у каквој заблуди, него сам посланик Господара светова;

Verse 62

ﮏﮐﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗﮘﮙ ﮚ ​

достављам вам посланице свога Господара и саветујем вас; ја од Аллаха знам оно што ви не знате.

Verse 63

ﮛﮜﮝﮞﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦﮧ ﮨ ​

Зар вам је чудно што вам поука од вашег Господара долази по човеку, једном од вас, да вас упозорава, да бисте се бојали Аллаха и да бисте били помиловани?“

Verse 64

ﮩﮪﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘ ﯙ ​

Али, они су га сматрали лажним, па смо спасили њега и оне који су били уз њега у лађи, а оне који у Наше речи и доказе нису веровали - потопили. Уистину, они су били прави слепци.

Verse 65

ﯚﯛﯜﯝﯞﯟﯠﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫ ﯬ ​

А народу Аду посласмо њиховог брата Ебер. Он је говорио: „О народе мој, Аллаха обожавајте, ви другог бога осим Њега немате, зар нећете да се сачувате?!“

Verse 66

ﯭﯮﯯﯰﯱﯲﯳﯴﯵﯶﯷﯸﯹﯺ ﯻ ​

Главари његовог народа, који нису веровали, одговарали су: „Ми сматрамо да си ти, заиста, у лудилу и ми мислимо да си, заиста, лажов.“

Verse 67

ﯼﯽﯾﯿﰀﰁﰂﰃﰄﰅ ﰆ ​

А он је говорио: „О мој народе, није у питању никакво лудило, него сам посланик Господара светова;

Verse 68

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗ ﭘ ​

и достављам вам посланице свога Господара, и ја сам вам искрени саветник.“

Verse 69

ﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤﭥﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯﭰﭱﭲﭳﭴﭵ ﭶ ​

Зар вам је чудно што вам поука од вашег Господара долази по човеку, једном између вас, да вас опомиње? Сетите се да вас је Он учинио наследницима Нојевог народа и створио вас крупне грађе. И нека су вам зато увек на уму Аллахове благодати, да бисте успели.

Verse 70

ﭷﭸﭹﭺﭻﭼﭽﭾﭿﮀﮁﮂﮃﮄﮅﮆﮇ ﮈ ​

Они су говорили: „Зар си нам дошао зато да само Аллаха обожавамо, а да напустимо оне које су преци наши обожавали? Учини да нас снађе то што нам претећи обећаваш, ако је истина то што говориш!“

Verse 71

ﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗﮘﮙﮚﮛﮜﮝﮞﮟﮠﮡﮢﮣ ﮤ ​

„Већ вас је снашла казна и гнев вашег Господара!“ Говорио је он. „Зар са мном да се препирете о некаквим називима којима сте их ви и преци ваши назвали, а о којима Аллах никакав доказ није објавио? Зато чекајте, и ја ћу са вама сигурно да чекам!“

Verse 72

ﮥﮦﮧﮨﮩﮪﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓ ﯔ ​

Ми смо из милости Наше њега и оне који су били уз њега спасили, а до последњег смо истребили оне који Наше доказе нису признавали и који нису веровали.

Verse 73

ﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜﯝﯞﯟﯠﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬﯭﯮﯯﯰﯱﯲﯳﯴﯵﯶﯷﯸﯹﯺﯻ ﯼ ​

А народу Семуду смо његовог брата Салиха послали. „О мој народе“, говорио је он, „обожавајте Аллаха, ви другог бога осим Њега немате! Ево вам знак вашег Господара: ова Аллахова камила за вас је знак. Пустите је нека пасе по Аллаховој земљи и не злостављајте је да вас болна казна не би снашла!“

Verse 74

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤﭥﭦﭧﭨﭩﭪ ﭫ ​

„И сетите се да вас је Он учинио наследницима Ада, и да вас је Он на Земљи настанио: у равницама њеним палате градите, а у брдима куће клешете. И нека су вам увек на уму Аллахове благодати, и не чините зло по Земљи правећи неред!“

Verse 75

ﭬﭭﭮﭯﭰﭱﭲﭳﭴﭵﭶﭷﭸﭹﭺﭻﭼﭽﭾﭿﮀﮁﮂﮃ ﮄ ​

А главешине његовог народа, они који су се охолили, упиташе потлачене, оне међу њима који су веровали: „Верујете ли ви да је Салиха послао његов Господар?“ „Ми, уистину, верујемо у све оно што је по њему послато“, одговорише они.

Verse 76

ﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌ ﮍ ​

„А ми, заиста, не верујемо у то у шта ви верујете“, рекоше они који су били охоли.

Verse 77

ﮎﮏﮐﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗﮘﮙﮚﮛﮜ ﮝ ​

И заклаше они камилу, и заповед Господара свога не послушаше и рекоше: „О Салихе, учини да нас снађе то што претећи обећаваш, ако си од посланика!?“

Verse 78

ﮞﮟﮠﮡﮢﮣ ﮤ ​

И задеси их страшан потрес и они у земљи својој освануше мртви, непомични.

Verse 79

ﮥﮦﮧﮨﮩﮪﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓ ﯔ ​

А он их напусти и рече: „О мој народе, пренео сам вам посланицу свога Господара и саветовао сам вас, али ви не волите оне који саветују.“

Verse 80

ﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜﯝﯞﯟﯠﯡ ﯢ ​

И присети се Лота - кад рече своме народу: „Зашто чините разврат који нико међу свим световима пре вас није чинио?

Verse 81

ﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬﯭﯮ ﯯ ​

Ви заиста страсно прилазите мушкарцима, уместо женама. Штавише, ви сте народ који све границе прелази!“

Verse 82

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞ ﭟ ​

А одговор његовог народа био је једино то што рекоше: „Истерајте их из вашег насеља, они су, заиста, људи чистунци!“

Verse 83

ﭠﭡﭢﭣﭤﭥﭦ ﭧ ​

И Ми смо њега и породицу његову спасили, осим његове жене; она је остала са онима који су казну искусили.

Verse 84

ﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯﭰ ﭱ ​

И на њих смо кишу грумења спустили, па погледај како су преступници скончали.

Verse 85

ﭲﭳﭴﭵﭶﭷﭸﭹﭺﭻﭼﭽﭾﭿﮀﮁﮂﮃﮄﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗﮘﮙﮚ ﮛ ​

А и у Медјен - посласмо њиховог брата Јетра. „О мој народе“, говорио је он, „Аллаха обожавајте, ви немате другог бога осим Њега! Јасан доказ од вашег Господара вам је дошао, зато право мерите, и не закидајте људе ни у чему, и не реметите ред на Земљи кад је већ на њој успостављен ред. То је боље за вас, ако сте верници.

Verse 86

ﮜﮝﮞﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦﮧﮨﮩﮪﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖ ﯗ ​

И не постављајте заседе на путу, претећи и одвраћајући од Аллаховог пута оне који у Њега верују, желећи пут заблуде. И сетите се да вас је било мало и да вас је Он умножио, а погледајте како су скончали они који су неред правили.

Verse 87

ﯘﯙﯚﯛﯜﯝﯞﯟﯠﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫ ﯬ ​

И ако једни од вас верују у оно што је по мени послато, а други не верују, па причекајте док нам Аллах не пресуди, а Он је најбољи судија!“

Verse 88

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤﭥﭦﭧ ﭨ ​

Главешине његовог народа, они који су били охоли, рекоше: „Или ћемо ми, о Шуајбе, и тебе и оне који са тобом верују из нашег насеља да истерамо, или ћете да се вратите у нашу веру!“ „Зар и против наше воље?“ Рече он.

Verse 89

ﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯﭰﭱﭲﭳﭴﭵﭶﭷﭸﭹﭺﭻﭼﭽﭾﭿﮀﮁﮂﮃﮄﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒﮓﮔﮕﮖ ﮗ ​

„Ако бисмо се вратили у вашу веру многобоштва након што нас је Аллах из ње избавио, изнели бисмо лаж на Аллаха. Ми не треба да се у њу враћамо, осим ако то жели Аллах, наш Господар. Наш Господар Својим знањем све обухвата; на Аллаха се ослањамо! Господару наш, Ти пресуди нама и нашем народу, по правди, Ти си Судија најбољи!“

Verse 90

ﮘﮙﮚﮛﮜﮝﮞﮟﮠﮡﮢﮣ ﮤ ​

А главешине његовог народа, они који нису веровали, рекоше: „Ако пођете за Шуајбом, бићете сигурно изгубљени.“

Verse 91

ﮥﮦﮧﮨﮩﮪ ﮫ ​

И задеси их потом страшан потрес и они освануше у земљи својој мртви, непомични.

Verse 92

ﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚ ﯛ ​

Они који су сматрали Шуајба лажовом, као да никад нису у њој ни били; они који су сматрали Шуајба лажовом, они су били прави губитници.

Verse 93

ﯜﯝﯞﯟﯠﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫ ﯬ ​

А он их напусти и рече: „О мој народе, пренео сам вам посланице свога Господара и саветовао вас, па зашто да тугујем за неверничким народом?!“

Verse 94

ﯭﯮﯯﯰﯱﯲﯳﯴﯵﯶﯷﯸﯹ ﯺ ​

И Ми ниједног веровесника у неко насеље нисмо послали, а да његове становнике болешћу и неимаштином нисмо казнили да би се покајнички молили.

Verse 95

ﯻﯼﯽﯾﯿﰀﰁﰂﰃﰄﰅﰆﰇﰈﰉﰊﰋﰌ ﰍ ​

После бисмо зло заменили добрим док се не би умножили и казали: „Задесили су и наше претке и неимаштина и благостање!“ И тада бисмо их изненада казнили, а они казну ни предосетили не би.

Verse 96

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢ ﭣ ​

А да су становници насеља веровали и били богобојазни, Ми бисмо им благослове и са неба и из земље слали, али, они су порицали, па смо их кажњавали због оног што су чинили.

Verse 97

ﭤﭥﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬ ﭭ ​

А зар су становници насеља сигурни да Наша казна неће да их снађе ноћу док буду спавали?

Verse 98

ﭮﭯﭰﭱﭲﭳﭴﭵﭶ ﭷ ​

Или, зар су становници насеља сигурни да Наша казна неће да их снађе дању док се буду забављали?

Verse 99

ﭸﭹﭺﭻﭼﭽﭾﭿﮀﮁﮂ ﮃ ​

Зар они мисле да су сигурни од Аллахове казне? Само народ губитнички је уверен да је сигуран од Аллахове казне.

Verse 100

ﮄﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗ ﮘ ​

Зар није јасно онима који наслеђују Земљу након претходних њених становника да ћемо и њих, ако будемо хтели, због њихових греха да казнимо или да им срца запечатимо, па неће моћи да чују савет и опомену?!

Verse 101

ﮙﮚﮛﮜﮝﮞﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦﮧﮨﮩﮪﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱ ﯓ ​

О тим насељима Ми ти неке догађаје казујемо. Њихови посланици доносили су им јасне доказе, али они нису поверовали зато што ни пре нису веровали. Ето, тако је Аллах запечатио срца неверника.

Verse 102

ﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜﯝ ﯞ ​

А Ми нисмо нашли да се већина њих завета држи, а установили смо да су већина њих, заиста, грешници.

Verse 103

ﯟﯠﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬﯭﯮﯯ ﯰ ​

Затим смо, после њих, послали Мојсија са Нашим речима и доказима фараону и његовим главешинама, али они у њих нису поверовали, па погледај како су скончали они који су неред чинили.

Verse 104

ﯱﯲﯳﯴﯵﯶﯷﯸ ﯹ ​

И Мојсије рече: „О фараоне, ја сам, уистину, посланик Господара светова!“

Verse 105

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣ ﭤ ​

„Дужност ми је да о Аллаху само истину кажем. Донео сам вам јасан доказ од вашег Господара, зато пусти да иду са мном синови Израиљеви!“

Verse 106

ﭥﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯ ﭰ ​

„Ако си донео какав доказ“, рече, „покажи га, ако си од оних који истину говоре.“

Verse 107

ﭱﭲﭳﭴﭵﭶ ﭷ ​

И он баци свој штап - кад он права змија;

Verse 108

ﭸﭹﭺﭻﭼﭽ ﭾ ​

и извади своју руку, и она за присутне постаде бела.

Verse 109

ﭿﮀﮁﮂﮃﮄﮅﮆﮇ ﮈ ​

Главари фараоновог народа повикаше: „Овај је, заиста, вешт чаробњак.

Verse 110

ﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐ ﮑ ​

Он хоће да вас изведе из земље ваше, па шта предлажете?“

Verse 111

ﮒﮓﮔﮕﮖﮗﮘ ﮙ ​

„Задржи њега и његовог брата“, рекоше, „а пошаљи у градове сакупљаче,

Verse 112

ﮚﮛﮜﮝ ﮞ ​

пред тобом ће све веште чаробњаке да доведу.“

Verse 113

ﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦﮧﮨﮩ ﮪ ​

И фараону чаробњаци дођоше. „Да ли ћемо, заиста, награду да добијемо ако будемо победници?“ Упиташе.

Verse 114

ﮫﮬﮭﮮﮯ ﮰ ​

„Да.“ Рече, „и бићете, заиста, међу мени блискима.“

Verse 115

ﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛ ﯜ ​

„О Мојсије“, рекоше онда, „хоћеш ли ти, или ћемо ми да бацимо?“

Verse 116

ﯝﯞﯟﯠﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨ ﯩ ​

“Баците ви.“ Рече он. И кад они бацише, очи људима зачараше и јако их престрашише, и враџбину велику приредише.

Verse 117

ﯪﯫﯬﯭﯮﯯﯰﯱﯲﯳﯴﯵﯶ ﯷ ​

И Ми наредисмо Мојсију: „Баци свој штап!“ И он одједном прогута све оно чиме су они обману били извели.

Verse 118

ﯸﯹﯺﯻﯼﯽ ﯾ ​

И тако је истина на видело изашла и показало се да је било лажно оно што су они приредили,

Verse 119

ﯿﰀﰁﰂ ﰃ ​

и ту су они били побеђени и постадоше понижени.

Verse 120

ﰄﰅﰆ ﰇ ​

И чаробњаци падоше ничице.

Verse 121

ﭑﭒﭓﭔ ﭕ ​

„Ми верујемо у Господара светова.“ Повикаше,

Verse 122

ﭖﭗﭘ ﭙ ​

„Господара Мојсијевог и Ароновог!“

Verse 123

ﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤﭥﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮ ﭯ ​

„Зар да му поверујете пре него што вам ја дозволим!“ Викну фараон.“ Ово је, уистину, сплетка коју сте претходно у граду смислили да бисте из њега становнике његове извели. Знаћете ви!“

Verse 124

ﭰﭱﭲﭳﭴﭵﭶﭷ ﭸ ​

„Пресећи ћу вам, сигурно, руке ваше и ноге ваше унакрст, а онда ћу све сигурно да вас разапнем!“

Verse 125

ﭹﭺﭻﭼﭽ ﭾ ​

А они рекоше: „Ми ћемо, заиста, нашем Господару да се вратимо!“

Verse 126

ﭿﮀﮁﮂﮃﮄﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏ ﮐ ​

„Ти нам замераш само то што смо у доказе нашег Господара поверовали кад су нам дошли. Господару наш, обаспи нас стрпљивошћу и учини да као предани верници умремо!“

Verse 127

ﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗﮘﮙﮚﮛﮜﮝﮞﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦ ﮧ ​

А главешине фараоновог народа рекоше: „Зар ћеш да оставиш Мојсија и његов народ да неред по Земљи прави и да тебе и божанства твоја напусти?“ Он рече: „Убијаћемо њихову мушку децу, а женску ћемо да им остављамо у животу; ми, уистину, владамо над њима.“

Verse 128

ﮨﮩﮪﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚ ﯛ ​

Мојсије рече своме народу: „Молите Аллаха да вам помогне и будите стрпљиви, Земља је, заиста, Аллахова. Он је даје у наслеђе коме Он хоће од Својих робова; а леп исход припада богобојазнима.“

Verse 129

ﯜﯝﯞﯟﯠﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬﯭﯮﯯﯰﯱﯲ ﯳ ​

„Злостављани смо.“ Рекоше они, „пре него што си нам дошао, а и након што си дошао!“ А Мојсије рече: „Можда ће ваш Господар да уништи вашег непријатеља, а вас наследницима на Земљи да учини, да би видео како ћете да поступите.“

Verse 130

ﯴﯵﯶﯷﯸﯹﯺﯻﯼﯽ ﯾ ​

И Ми смо казнили фараонов народ гладним годинама и оскудицом у плодовима, да би се присетили и поуку узели.

Verse 131

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤﭥﭦﭧﭨ ﭩ ​

И кад би им наишло добро, они би говорили: „Ово смо заслужили“, а кад би их снашла каква невоља, злослутњу су налазили у Мојсију и онима који су са њим веровали. Али не! Њихова је злослутња од Аллаха била, само што већина њих није знала!“

Verse 132

ﭪﭫﭬﭭﭮﭯﭰﭱﭲﭳﭴﭵ ﭶ ​

И говорили су: „Какав год да нам доказ донесеш да нас њиме опчараш, ми нећемо да ти верујемо!“

Verse 133

ﭷﭸﭹﭺﭻﭼﭽﭾﭿﮀﮁﮂﮃ ﮄ ​

Па Ми на њих посласмо и поплаву, и скакавце, и крпеље, и жабе, и крв - све јасне знакове, али су се они охолили, јер су народ зликовачки били.

Verse 134

ﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗﮘﮙﮚﮛ ﮜ ​

И кад би их задесила патња, говорили би: „О Мојсије, моли се за нас своме Господару - онако како ти је Он наредио. Ако нас ослободиш патње, ми ћемо заиста да верујемо и са тобом ћемо сигурно да пошаљемо синове Израиљеве.“

Verse 135

ﮝﮞﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦﮧ ﮨ ​

И након што бисмо их патње ослободили, до времена до кога им је било одређено да је подносе, они би, одједном, обећање прекршили.

Verse 136

ﮩﮪﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓﯔ ﯕ ​

И онда их Ми казнисмо и у море их потописмо, јер су порицали Наше знакове и према њима су били равнодушни,

Verse 137

ﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜﯝﯞﯟﯠﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬﯭﯮﯯﯰﯱﯲﯳﯴ ﯵ ​

а потлаченом народу смо дали у наслеђе источне и западне крајеве земље коју смо благословили, и лепе речи твога Господара синовима Израиљевим су биле испуњене - зато што су трпели, а са земљом сравнисмо оно што су фараон и његов народ били саградили и оно што су увис подизали.

Verse 138

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤﭥﭦﭧﭨﭩ ﭪ ​

И Ми синове Израиљеве преведосмо преко мора, па они наиђоше на народ који је био привржен обожавању својих кипова. „О Мојсије“, рекоше, „направи и ти нама бога као што и они имају богове!“ „Ви сте, уистину, народ који не зна!“ Рече он.

Verse 139

ﭫﭬﭭﭮﭯﭰﭱﭲﭳﭴ ﭵ ​

Заиста ће да буде поништено оно у шта су били огрезли и бескорисно ће да им буде оно што су радили.

Verse 140

ﭶﭷﭸﭹﭺﭻﭼﭽﭾ ﭿ ​

Он рече: „Зар да вам, поред Аллаха, тражим другог бога, а Он вас је над свима другима одликовао?“

Verse 141

ﮀﮁﮂﮃﮄﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒ ﮓ ​

И пошто смо вас Ми избавили од фараонових људи, који су вас најгором муком мучили: вашу мушку децу су убијали, а женску су вам у животу остављали - то је био спас од вашег Господара.

Verse 142

ﮔﮕﮖﮗﮘﮙﮚﮛﮜﮝﮞﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦﮧﮨﮩﮪﮫﮬ ﮭ ​

Ми одредисмо да час сусрета са Мојсијем буде кад се напуни тридесет ноћи, и допунисмо их још са десет, па се време које је одредио његов Господар испуни за четрдесет ноћи. А Мојсије је био казао своме брату Арону: „Замени ме у моме народу, и уређуј ствари и не следи путеве смутљиваца!“

Verse 143

ﮮﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜﯝﯞﯟﯠﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬﯭﯮﯯﯰﯱﯲﯳﯴﯵﯶﯷﯸﯹﯺ ﯻ ​

И кад Нам дође Мојсије у одређено време, и када му Господар проговори, он рече: „Господару мој, укажи ми се да Те видим!“ „Нећеш да Ме видиш“, рече, „али погледај у оно брдо, па ако оно остане на своме месту, видећеш Ме!“ И кад се његов Господар откри оном брду, Он га са земљом сравни, а Мојсије изгуби свест и стровали се. Чим се освести, рече: „Узвишен си Ти! Кајем Ти се, ја сам најчвршћи верник!“

Verse 144

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞ ﭟ ​

„О Мојсије“, рече Он, „ Ја сам те, заиста, одабрао изнад осталих људи Својом посланицом и Својим те говором учинио одабраним. Оно што ти дајем прихвати и захвалан буди!“

Verse 145

ﭠﭡﭢﭣﭤﭥﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯﭰﭱﭲﭳﭴ ﭵ ​

И Ми смо му написали на плочама поуку за све, и објашњење за све. Прихвати их снажно, а народу свом заповеди да се придржава онога што је у њима на најлепши начин. А показаћу вам и станиште грешника.

Verse 146

ﭶﭷﭸﭹﭺﭻﭼﭽﭾﭿﮀﮁﮂﮃﮄﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗﮘﮙﮚ ﮛ ​

Одвратићу од Својих знамења оне који се, без икаквог основа, на Земљи охоле. И какав год доказ они виде, неће у њега да верују; ако виде Прави пут - неће као пут да га прихвате, а ако виде странпутицу – као пут ће да је прихвате. То је зато што знакове Наше поричу и што су према њима равнодушни.

Verse 147

ﮜﮝﮞﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦﮧﮨﮩ ﮪ ​

Дела ће да буду поништена онима који поричу Наше знакове и доказе и сусрет на оном свету. Зар ће да буду другачије кажњени него како су радили?

Verse 148

ﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜﯝﯞﯟﯠﯡﯢﯣ ﯤ ​

И народ Мојсијев, после његовог одласка, изради од свог накита кип телета које је рикало и које су за божанство прихватили. Зар нису видели да им оно не говори и да их правим путем не води? Они га прихватише и посташе неправедници.

Verse 149

ﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬﯭﯮﯯﯰﯱﯲﯳﯴﯵﯶ ﯷ ​

Након што се горко покајаше и увидеше да су залутали, они рекоше: „Ако нам се наш Господар не смилује и ако нам не опрости, сигурно ћемо да будемо међу губитницима.“

Verse 150

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤﭥﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯﭰﭱﭲﭳﭴﭵﭶﭷﭸﭹﭺ ﭻ ​

А кад се Мојсије, срдит и бесан, врати своме народу, повика: „Како сте тако ружно поступили после мог одласка! Зар сте убрзали наредбу свога Господара?!“ И испусти плоче, и свога брата за косу дохвати и поче да га вуче себи. „О сине моје мајке“, рече Арон, „мој народ ме је слабим сматрао и умало ме није убио; немој да ми се свете душмани и не убрајај мене у народ неправедни.“

Verse 151

ﭼﭽﭾﭿﮀﮁﮂﮃﮄﮅﮆﮇ ﮈ ​

„Мој Господару“, замоли Мојсије, „опрости мени и моме брату и учини да будемо под окриљем Твоје милости, Ти си међу милостивима најмилостивији!“

Verse 152

ﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗﮘ ﮙ ​

Оне који су теле прихватили стићи ће заиста срџба њиховог Господара и понижење још на овом свету. Тако Ми кажњавамо оне који кују лажи.

Verse 153

ﮚﮛﮜﮝﮞﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦﮧ ﮨ ​

А они који раде лоша дела, па се после покају и постану верници – па, Господар твој је, после тога, сигурно, Онај Који опрашта грехе и милостив је.

Verse 154

ﮩﮪﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘﯙ ﯚ ​

И када Мојсијева срџба прође, он узе плоче на којима је била исписана упута и милост за оне који од Господара свога страхују.

Verse 155

ﯛﯜﯝﯞﯟﯠﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬﯭﯮﯯﯰﯱﯲﯳﯴﯵﯶﯷﯸﯹﯺﯻﯼﯽﯾﯿﰀﰁﰂﰃﰄﰅﰆﰇﰈ ﰉ ​

И Мојсије одабра из свога народа седамдесет људи да у одређено време стану пред Нама. А кад их задеси потрес па су сви помрли, он рече: „Господару мој, да си хтео, могао си и њих и мене да уништиш још пре. Зар да нас уништиш због онога што су урадили наши безумници? То је само Твоје искушење којим Ти, кога хоћеш, скрећеш на странпутицу, а кога хоћеш, упућујеш на Прави пут; Ти си наш Господар, па нам опрости и смилуј нам се! А Ти си Опроститељ најбољи!“

Verse 156

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤﭥﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯﭰﭱﭲ ﭳ ​

„И подари нам добро на овом свету, и на оном свету - ми се, уистину, Теби враћамо!“ „Својом Казном Ја кажњавам кога хоћу“, рече Он, „а милост Моја обухвата све; даћу је онима који се буду греха клонили и давали обавезну милостињу, и онима који у Наше речи и доказе буду веровали“,

Verse 157

ﭴﭵﭶﭷﭸﭹﭺﭻﭼﭽﭾﭿﮀﮁﮂﮃﮄﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗﮘﮙﮚﮛﮜﮝﮞﮟ ﮠ ​

„онима који ће да следе Посланика, Веровесника, који неће да зна ни да чита ни да пише, којег они код себе, у Тори и Јеванђељу, налазе записаног, који ће од њих да тражи да чине добра дела, а од одвратних да одвраћа, који ће лепа јела да им дозволи, а ружна забрани, који ће да их терета и тешкоћа које су они имали ослободи. А они који у њега буду веровали, који га буду подржавали и помагали и светло по њему послато следили - они ће сигурно успети.“

Verse 158

ﮡﮢﮣﮤﮥﮦﮧﮨﮩﮪﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜﯝﯞﯟﯠﯡﯢ ﯣ ​

Реци: „О људи, ја сам заиста свима вама Аллахов посланик, власт Његова је и на небесима и на Земљи; нема другог бога осим Њега, Он даје живот и смрт, и зато верујте у Аллаха и Његовог Посланика, веровесника, који не зна да чита и да пише, који верује у Аллаха и Његове речи; њега следите - да бисте били упућени!“

Verse 159

ﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫ ﯬ ​

У Мојсијевом народу има заједница људи који се упућују Истином и који према њој праведно суде.

Verse 160

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤﭥﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯﭰﭱﭲﭳﭴﭵﭶﭷﭸﭹﭺﭻﭼﭽﭾﭿﮀﮁ ﮂ ​

И Ми смо их поделили у дванаест племена, и Мојсију смо објавили, кад му је његов народ затражио воду: „Удари штапом својим по стени!“ И из ње је дванаест врела проврело, свако племе је знало врело из којег ће да пије. И Ми смо им од облака правили хлад и давали смо им ману и препелице: „Једите оно лепо чиме вас опскрбљујемо!“ Они нису Нама учинили неправду, него сами себи.“

Verse 161

ﮃﮄﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗ ﮘ ​

А када им је било речено: „Населите се у овом насељу и једите одакле хоћете и реците: 'Опрости! ' А на капију уђите погнутих глава“, опростићемо вам ваше грехе, а онима који чине добра дела даћемо и више.

Verse 162

ﮙﮚﮛﮜﮝﮞﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦﮧﮨﮩ ﮪ ​

Онда су они међу њима који учинише неправду заменили другом речју реч која им је била речена, и Ми смо на њих са неба спустили казну зато што су чинили неправду.

Verse 163

ﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜﯝﯞﯟﯠﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧ ﯨ ​

И упитај их о насељу које се налазило поред мора кад су кршили прописе о суботи: када су им рибе, на очиглед, долазиле док су светковали суботу, а кад нису светковали оне им нису долазиле. Ето, тако смо их у искушење доводили зато што су били грешници.

Verse 164

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤ ﭥ ​

А кад неки од њих рекоше: „Зашто опомињете народ који ће Бог да уништи или да га на тешким мукама стави?“ Они одговорише: „Да бисмо се пред вашим Господаром оправдали и да би се они тога клонили.“

Verse 165

ﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯﭰﭱﭲﭳﭴﭵﭶﭷ ﭸ ​

И када заборавише оно чиме су били упозоравани, Ми избависмо оне који су одвраћали од неваљалих дела, а неправеднике казнисмо тешком казном, зато што су стално били грешници.

Verse 166

ﭹﭺﭻﭼﭽﭾﭿﮀﮁﮂﮃ ﮄ ​

И пошто су они бахато одбили да се окане онога што им је забрањивано, Ми смо им казали: „Постаните презрени мајмуни!“

Verse 167

ﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗﮘ ﮙ ​

И Господар твој обзнани да ће да препусти власт над њима до Судњег дана неком ко ће да их тлачи тешком казном. Твој Господар, уистину, брзо кажњава, а Он је, заиста, и Онај Који опрашта грехе и милостив је.

Verse 168

ﮚﮛﮜﮝﮞﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦﮧﮨﮩ ﮪ ​

И Ми смо их по Земљи као народе расподелили: било је међу њима добрих, а и оних који то нису; искушавали смо их и у добру и у злу, како би се исправном путу вратили.

Verse 169

ﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜﯝﯞﯟﯠﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬﯭﯮﯯﯰﯱﯲﯳﯴﯵﯶ ﯷ ​

И после њих остале су генерације које су Књигу наследиле и које су узимале пролазна добра овог материјалног света, и говориле: „Биће нам опроштено!“ А ако би им опет допало шака тако нешто, опет би то прихватили. Зар од њих није узет завет у Књизи да ће о Аллаху само истину да говоре - а они читају оно што је у њој. Будући свет је бољи за оне који настоје да се сачувају; па зар не разумете?

Verse 170

ﯸﯹﯺﯻﯼﯽﯾﯿﰀﰁ ﰂ ​

А они који се чврсто држе Књиге и који обављају молитву - па, Ми, заиста, нећемо да допустимо да пропадне награда онима који чине добра дела.

Verse 171

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤ ﭥ ​

А када смо изнад њих подигли брдо, чинило се као облак, они су били уверени да ће на њих да падне. Прихватите снажно оно што смо вам дали, и нека вам је на уму оно што је у томе - да бисте се сачували!

Verse 172

ﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯﭰﭱﭲﭳﭴﭵﭶﭷﭸﭹﭺﭻﭼﭽﭾﭿﮀﮁ ﮂ ​

И кад је Господар твој од Адамових синова, из њихових кичми, извео њихово потомство и затражио од њих да посведоче против себе: „Зар нисам Ја ваш Господар?“ Они су одговарали: „Јеси, ми сведочимо“, и зато да на Судњем дану не кажете: „Ми о овоме нисмо ништа знали.“

Verse 173

ﮃﮄﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒ ﮓ ​

Или да не кажете: „Наши су преци пре нас друга божанства обожавали, а ми смо генерација после њих. Зар ћеш да нас казниш за оно што су лажљивци чинили?“

Verse 174

ﮔﮕﮖﮗﮘ ﮙ ​

И тако, ето, Ми опширно износимо доказе, да би они дошли себи.

Verse 175

ﮚﮛﮜﮝﮞﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦ ﮧ ​

И кажи им вест о ономе коме смо дали Наше доказе, а који се од њих удаљио па га је ђаво достигао, па постаде од залуталих.

Verse 176

ﮨﮩﮪﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜﯝﯞﯟﯠﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩ ﯪ ​

А да смо хтели, могли смо тиме да га узвисимо, али се он приклонио овом свету и за својом страшћу кренуо. Његов случај је као случај пса; ако га потераш, он исплаженог језика дахће, а ако га се оканиш – он опет дахће. Такви су људи који Наше речи и доказе сматрају лажним; зато, казуј догађаје да би они размислили.

Verse 177

ﯫﯬﯭﯮﯯﯰﯱﯲﯳ ﯴ ​

Лош су пример људи који не признају Наше доказе, они неправду чине сами себи.

Verse 178

ﯵﯶﯷﯸﯹﯺﯻﯼﯽﯾﯿ ﰀ ​

Кога Аллах упути на Прави пут - биће на Правом путу, а кога на странпутицу скрене - па такви су прави губитници.

Verse 179

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤﭥﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯﭰﭱ ﭲ ​

Ми смо за Пакао многе џинне и људе створили; они срца имају - а њима не схватају, они очи имају - а њима не виде, они уши имају - а њима не чују; они су као стока, чак и гори - они су заиста немарни.

Verse 180

ﭳﭴﭵﭶﭷﭸﭹﭺﭻﭼﭽﭾﭿﮀﮁﮂ ﮃ ​

Аллах има најлепша имена и ви Га зовите тим именима, а клоните се оних који искрећу Његова имена; како буду радили, онако ће да буду кажњени!

Verse 181

ﮄﮅﮆﮇﮈﮉﮊ ﮋ ​

А међу онима које стварамо има људи који друге упућују истини и који према њој праведно суде.

Verse 182

ﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒﮓ ﮔ ​

А оне који Наше доказе и знакове поричу Ми ћемо мало - помало, а да они неће ни да знају, у пропаст да водимо.

Verse 183

ﮕﮖﮗﮘﮙﮚ ﮛ ​

И даваћу им времена; замка је Моја, заиста чврста.

Verse 184

ﮜﮝﮞﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦﮧﮨ ﮩ ​

Па зашто они не размисле да Посланик који им је послат није луд; он је само јасни упозоритељ.

Verse 185

ﮪﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜﯝﯞﯟﯠﯡ ﯢ ​

И зашто они не размисле о царству небеса и Земље и о свему ономе што је Он створио, и да им се, можда, крај примакао? Па у који ће говор, ако не у Кур'ан, да верују?

Verse 186

ﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬﯭ ﯮ ​

Кога Аллах на странпутицу скрене, нико не може да га упути на Прави пут! Он ће да их остави да у осионости својој лутају.

Verse 187

ﯯﯰﯱﯲﯳﯴﯵﯶﯷﯸﯹﯺﯻﯼﯽﯾﯿﰀﰁﰂﰃﰄﰅﰆﰇﰈﰉﰊﰋﰌﰍﰎﰏﰐﰑﰒﰓﰔﰕﰖﰗﰘﰙ ﰚ ​

Питају те о Смаку света, када ће да се догоди. Реци: „То зна једино мој Господар, Он ће у одређено време да га открије, а тежак ће да буде небесима и Земљи, сасвим неочекивано ће да вам дође.“ Питају те као да ти о њему нешто знаш. Реци: „То зна само Аллах, али већина људи не зна.“

Verse 188

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚﭛﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤﭥﭦﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮ ﭯ ​

Реци: „Ја не могу да прибавим ни самом себи неку корист, ни да отклоним од себе какву штету; бива онако како хоће Аллах. А када бих знао оно што је недокучиво чулима, стекао бих многа добра, а зло би било далеко од мене; ја само доносим опомене и радосне вести људима који верују.“

Verse 189

ﭰﭱﭲﭳﭴﭵﭶﭷﭸﭹﭺﭻﭼﭽﭾﭿﮀﮁﮂﮃﮄﮅﮆﮇﮈﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏ ﮐ ​

Он је Тај Који вас је од једног човека створио - а од њега је жену његову створио да се уз њу смири. И када је он њу обљубио, она је занела лако бреме и носила га; а кад јој је оно отежало, њих двоје су замолили Аллаха, свога Господара: „Ако нам подариш здравог потомка, бићемо, заиста, међу оним захвалним!“

Verse 190

ﮑﮒﮓﮔﮕﮖﮗﮘﮙﮚﮛﮜﮝ ﮞ ​

И кад им је Он даровао здравог потомка, њих двоје су изједначили друге са Њим у ономе што им Он даје, а Аллах је врло високо изнад оних које Њему у обожавању придружују!

Verse 191

ﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥ ﮦ ​

Зар да Њему придружују божанства, она која не могу да створе ништа, и која су сама створена,

Verse 192

ﮧﮨﮩﮪﮫﮬﮭ ﮮ ​

и који не могу да им помогну нити могу себи да помогну?

Verse 193

ﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖﯗﯘﯙﯚﯛﯜ ﯝ ​

А ако их замолите да вас на Прави пут упуте, неће вам се одазвати; исто вам је позивали их или ћутали.

Verse 194

ﯞﯟﯠﯡﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬ ﯭ ​

Они којима се ви, поред Аллаха, молите, заиста су робови, као и ви. Па, ви их молите, и нека вам се одазову ако истину говорите!

Verse 195

ﯮﯯﯰﯱﯲﯳﯴﯵﯶﯷﯸﯹﯺﯻﯼﯽﯾﯿﰀﰁﰂﰃﰄﰅﰆﰇﰈﰉﰊﰋ ﰌ ​

Имају ли они ноге да на њима ходају, или руке да њима прихватају, имају ли очи да њима гледају, или уши да њима чују? Реци: „Зовите своја божанства, па смислите против мене какво хоћете лукавство, и не одуговлачите.“

Verse 196

ﭑﭒﭓﭔﭕﭖﭗﭘﭙﭚ ﭛ ​

Мој је, заиста, заштитник Аллах Који Књигу објављује и Он се брине о доброчинитељима.

Verse 197

ﭜﭝﭞﭟﭠﭡﭢﭣﭤﭥ ﭦ ​

А они којима се ви, поред Њега, молите, не могу ни вама, а ни себи да помогну.

Verse 198

ﭧﭨﭩﭪﭫﭬﭭﭮﭯﭰﭱﭲﭳ ﭴ ​

А кад их замолите да вас упуте на прави пут, они не чују; видиш их као да те гледају, али они не виде.

Verse 199

ﭵﭶﭷﭸﭹﭺﭻ ﭼ ​

Ти оно лепо што чине прихвати! И тражи да се чине добра дела, а незналица се клони!

Verse 200

ﭽﭾﭿﮀﮁﮂﮃﮄﮅﮆﮇ ﮈ ​

А ако ђаво покуша да те наведе на зло, ти потражи уточиште код Аллаха, Он је, уистину, Онај Који све чује и Онај Који све зна.

Verse 201

ﮉﮊﮋﮌﮍﮎﮏﮐﮑﮒﮓﮔ ﮕ ​

Заиста, они који се боје Аллаха, чим их додирне ђаволска саблазан, сете се, и постану разборити,

Verse 202

ﮖﮗﮘﮙﮚﮛﮜ ﮝ ​

док ђавољеве поданике ђаволи подржавају у заблуди и никако не престају.

Verse 203

ﮞﮟﮠﮡﮢﮣﮤﮥﮦﮧﮨﮩﮪﮫﮬﮭﮮﮯﮰﮱﯓﯔﯕﯖﯗ ﯘ ​

Кад им не донесеш никакав знак, они говоре: „Зашто га сам не измислиш!“ Реци: „Ја следим само оно што ми мој Господар објављује.“ Ово су јасни докази од вашег Господара и упута и милост за људе који верују.

Verse 204

ﯙﯚﯛﯜﯝﯞﯟﯠ ﯡ ​

А кад се учи Кур'ан, ви га слушајте и ћутите - да би вам милост била указана.

Verse 205

ﯢﯣﯤﯥﯦﯧﯨﯩﯪﯫﯬﯭﯮﯯﯰﯱ ﯲ ​

И спомињи свога Господара у себи, понизно и са страхопоштовањем и не подижући јако глас - ујутро и навече, и не буди међу немарнима.

Verse 206

ﯳﯴﯵﯶﯷﯸﯹﯺﯻﯼﯽﯾ ﯿ ​

Они који су код твога Господара заиста не зазиру да Га обожавају; само Њега хвале и само се Њему клањају.