การแปลซูเราะฮ์ สูเราะฮฺ ยาสีน เป็น البوسنية จาก الترجمة البوسنية - مركز رواد الترجمة
Verse 1
ﭬ
ﭭ
Ja Sin.
Verse 2
ﭮﭯ
ﭰ
Tako Mi Kur’ana mudrog…
Verse 3
ﭱﭲﭳ
ﭴ
uistinu, jedan od poslanikā si ti…
Verse 4
ﭵﭶﭷ
ﭸ
na Pravom putu…
Verse 5
ﭹﭺﭻ
ﭼ
po objavi Silnoga i Samilosnoga…
Verse 6
da opominješ narod čiji preci nisu bili opominjani, pa je ravnodušan!
Verse 7
O većini njih se već obistinila Riječ – zato oni neće vjerovati.
Verse 8
Mi smo učinili da budu kao oni na čije smo vratove sindžire stavili sve do podbradaka – zato su oni glava uzdignutih…
Verse 9
i kao oni ispred kojih i iza kojih smo pregradu metnuli i na oči im koprenu stavili. Zato oni ne vide…
Verse 10
i njima je svejedno opominjao ih ti ili ne opominjao, oni neće vjerovati.
Verse 11
Tvoja opomena će koristiti samo onom koji Kur’an slijedi i Milostivoga se boji, iako Ga ne vidi – njega obraduj oprostom i nagradom lijepom!
Verse 12
Mi ćemo, zaista, mrtve oživiti i Mi smo zapisali ono što su uradili i djela koja su iza sebe ostavili – sve smo Mi to u Knjizi jasno pobrojali.
Verse 13
Navedi im kao pouku stanovnike jednog grada kad su im došli poslanici.
Verse 14
Kad im Mi poslasmo dvojicu, ali im oni ne povjerovaše, i pojačasmo trećim, pa rekoše: “Mi smo vama poslati!”
Verse 15
“Vi ste ljudi kao i mi”, oni odgovoriše, “Milostivi nije objavio ništa, vi neistinu govorite!”
Verse 16
ﭶﭷﭸﭹﭺﭻ
ﭼ
“Gospodar naš zna da smo, doista, vama poslati”, rekoše oni…
Verse 17
ﭽﭾﭿﮀﮁ
ﮂ
“i dužni smo samo jasno obznaniti.”
Verse 18
Oni rekoše: “Mi slutimo da nam nesreću donosite. Ako se ne okanite, kamenovat ćemo vas i stići će vas, zaista, bolna patnja od nas.”
Verse 19
“Uzrok vaše nesreće je s vama!”, rekoše oni. “Zar zato što ste opomenuti? Ta vi ste narod koji svaku granicu zla prelazi.”
Verse 20
I s kraja grada žurno dođe jedan čovjek i reče: “O narode moj, slijedi one koji su poslati…
Verse 21
slijedite one koji od vas ne traže nikakvu nagradu, a na Pravom su putu!
Verse 22
Zašto da se ne klanjam Onom Koji me je stvorio, a Njemu ćete se vratiti?
Verse 23
Zašto da prihvatam druge bogove mimo Njega? Ako Milostivi hoće da me snađe neko zlo, njihovo posredovanje neće mi biti ni od kakve koristi i oni me neće moći spasiti…
Verse 24
ﯪﯫﯬﯭﯮ
ﯯ
a ja bih tad bio u pravoj zabludi…
Verse 25
ﯰﯱﯲﯳ
ﯴ
ja vjerujem u Gospodara vašeg, čujte mene!”
Verse 26
I bī rečeno: “Uđi u džennet!”, a on reče: “Kamo sreće da narod moj zna…
Verse 27
zašto mi je Gospodar moj oprostio i lijep mi prijem priredio!”
Verse 28
I protiv naroda njegova, poslije njega, Mi nismo vojsku s neba poslali, niti smo to ikad činili…
Verse 29
samo bi se čuo jedan užasan krik, i oni bi odjednom svi pomrli.
Verse 30
O kako će ljudi biti jadni! Nijedan poslanik im nije došao, a da mu se nisu narugali.
Verse 31
Kako oni ne znaju koliko smo prije njih naroda uništili od kojih im se niko vratio nije…
Verse 32
ﮂﮃﮄﮅﮆﮇ
ﮈ
a svi oni bit će zajedno pred Nas dovedeni.
Verse 33
Dokaz im je mrtva zemlja: Mi joj život dajemo i iz nje niče žito koje oni jedu…
Verse 34
Mi po njoj stvaramo bašče, palmike i vinograde, i činimo da iz nje izvori izviru…
Verse 35
da oni jedu plodove njihove i od onog što ruke njegove privrijede, pa zašto neće da budu zahvalni?
Verse 36
Neka je hvaljen Onaj Koji u svemu stvara spol: u onom što iz zemlje niče, u njima samima, i u onom što oni ne znaju!
Verse 37
I noć im je dokaz: Mi uklanjamo dnevnu svjetlost i oni ostaju u mraku.
Verse 38
I Sunce se kreće do svog odredišta, to je odredba Silnog i Sveznajućeg.
Verse 39
I Mjesecu smo odredili položaj, i on se uvijek ponovo vraća kao stari savijeni palmin prut.
Verse 40
Niti Sunce može dostići Mjesec niti noć može prestići dan, svi oni u svemiru plove.
Verse 41
Dokaz im je i to što smo Mi nosili potomke njihove u lađi natovarenoj…
Verse 42
ﭚﭛﭜﭝﭞﭟ
ﭠ
i što za njih, slične njima, stvaramo one na kojima se voze.
Verse 43
I ako želimo, Mi ih potopimo. I neće im spasa biti, neće se izbaviti…
Verse 44
ﭫﭬﭭﭮﭯﭰ
ﭱ
osim ako im se ne smilujemo, da bi do roka određenog uživali.
Verse 45
A kad im se rekne: “Bojte se onog šta je prije vas i onog što vas čeka da biste pomilovani bili!”
Verse 46
I ne dođe im nijedan dokaz od Gospodara njihova kojem oni leđa ne okrenu.
Verse 47
A kad im se kaže: “Udjeljujte od onog što vam Allah daje”, onda nevjernici govore vjernicima: “Zar da hranimo onog koga je Allah, da je htio, mogao nahraniti? Vi ste, uistinu, u pravoj zabludi!”
Verse 48
I govore: “Kad će već jednom ta prijetnja, ako istinu govorite?”
Verse 49
A ne čekaju drugo do strašan glas koji će ih, dok se budu jedni s drugima prepirali, obuzeti…
Verse 50
pa neće moći ništa oporučiti, niti se čeljadi svojoj vratiti.
Verse 51
I puhnut će se u rog, pa će oni iz grobova prema Gospodaru svom pohrliti…
Verse 52
govoreći: “Teško nama! Ko nas iz naših grobova oživi?” “Eto ostvaruje se prijetnja Milostivog, poslanici su istinu govorili!”
Verse 53
Bit će to samo jedan glas i oni će se svi pred Nama obresti.
Verse 54
Danas se neće nikom nepravda učiniti i vi ćete, prema onom kako ste radili, nagrađeni biti…
Verse 55
stanovnici Dženneta uživat će tog Dana u blagodatima veseli i radosni…
Verse 56
oni i žene njihove bit će u hladovini na ukrašenim divanima naslonjeni…
Verse 57
ﭡﭢﭣﭤﭥﭦ
ﭧ
u njemu će imati voća, i ono što budu željeli.
Verse 58
ﭨﭩﭪﭫﭬ
ﭭ
“Mir vama!”, bit će riječi Gospodara Milostivog…
Verse 59
ﭮﭯﭰﭱ
ﭲ
“a vi, o grešnici, danas se odvojite!”
Verse 60
O sinovi Ademovi, zar vam nisam naredio: “Ne obožavajte šejtana, on vam je neprijatelj otvoreni?…
Verse 61
ﮃﮄﮅﮆﮇﮈ
ﮉ
već se klanjajte Meni – to je Put pravi.
Verse 62
On je mnoge od vas u zabludu odveo, kako niste pameti imali!?
Verse 63
ﮔﮕﮖﮗﮘ
ﮙ
Ovo je Džehennem kojim vam se prijetilo…
Verse 64
ﮚﮛﮜﮝﮞ
ﮟ
pržite se sad u njemu zato što niste vjerovali!”
Verse 65
Danas ćemo im usta zapečatiti, njihove ruke će Nam govoriti, a noge njihove će o onom što su radili svjedočiti.
Verse 66
Da smo htjeli, mogli smo ih vida njihova lišiti, pa kad bi na sirat-ćupriju pošli, kako bi vidjeli?
Verse 67
A da smo htjeli, mogli smo ih na mjestu na kome su zgriješili u nešto pretvoriti, pa ne bi mogli nikuda otići niti se vratiti.
Verse 68
Onom kome dug život damo, Mi mu izgled nagore izmijenimo. Zar oni ne razumiju?
Verse 69
Mi Poslanika nismo pjesništvu učili, to mu ne priliči. Ovo je samo pouka – Kur’an jasni…
Verse 70
da opominje onog ko ima pameti, i da zasluže kaznu nevjernici.
Verse 71
Kako oni ne vide da Mi samo zbog njih stoku stvaramo i da oni njome raspolažu kao vlasnici…
Verse 72
ﭞﭟﭠﭡﭢﭣ
ﭤ
i da smo im dali da se njome služe – na nekim jašu, a nekima se hrane…
Verse 73
i drugih koristi od nje imaju, i mlijeko, pa zašto nisu zahvalni…
Verse 74
već pored Allaha druge bogove prihvataju u nadi da će im oni na pomoći biti…
Verse 75
oni im, međutim, neće moći pomoći i oni su za njih vojska privedena?
Verse 76
I neka te ne žaloste riječi njihove. Mi, doista, znamo i ono što kriju i ono što pokazuju.
Verse 77
Kako čovjek ne vidi da ga Mi od kapi sjemena stvaramo, i opet je otvoreni protivnik…
Verse 78
i Nama navodi primjer, a zaboravlja kako je stvoren, i govori: “Ko će oživiti kosti kad budu truhle?”
Verse 79
Reci: “Oživit će ih Onaj Koji ih je prvi put stvorio, On dobro zna sve što je stvorio.
Verse 80
Onaj Koji vam iz zelenog drveća vatru stvara i vi njome potpaljujete.”
Verse 81
Zar Onaj Koji je stvorio nebesa i Zemlju nije kadar stvoriti njima slične? Jest, On sve stvara i On je Sveznajući.
Verse 82
Kad nešto hoće, On samo za to rekne: “Budi!”, i ono bude.
Verse 83
Pa neka je hvaljen Onaj u Čijoj je ruci vlast nad svim, Njemu ćete se vratiti!
تقدم القراءة