ترجمة معاني سورة الأنبياء باللغة البوسنية من كتاب الترجمة البوسنية - كوركت
بسيم كوركورت
آية رقم 1
Ljudima se bliži čas polaganja računa njihova, a oni, bezbrižni, ne mare za to.
آية رقم 2
I ne dođe im nijedna nova opomena od Gospodara njihova kojoj se, slušajući je, ne podsmjehuju
آية رقم 3
srcā rasijanih. A mnogobošci govore šapatom: "Da li je ovaj nešto drugo do čovjek kao i vi? Zar ćete slijediti vradžbinu, a vidite da jest?"
آية رقم 4
"Gospodar moj zna" – reče on – "šta se govori i na nebu i na Zemlji; On sve čuje i sve zna!"
آية رقم 5
Oni, čak, govore: "To su samo smušeni snovi; on ga izmišlja; on je pjesnik; neka nam donese kakvo čudo kao i prijašnji poslanici!"
آية رقم 6
Nijedan grad koji smo Mi prije njih uništili nije u čudo povjerovao, pa zar će ovi vjerovati?
آية رقم 7
I prije tebe smo samo ljude slali kojima smo objavljivali, zato pitajte ljude od znanja, ako vi ne znate!
آية رقم 8
Mi ih nismo stvarali kao bića koja žive bez hrane, ni oni nisu besmrtni bili.
آية رقم 9
Poslije smo im obećanje ispunjavali, i njih, i one koje smo htjeli, spašavali, a one koji su nevaljali bili uništavali.
آية رقم 10
Mi vam Knjigu objavljujemo u kojoj je slava vaša, pa zašto se ne opametite?
آية رقم 11
A koliko je bilo nevjerničkih sela i gradova koje smo uništili i poslije kojih smo druge narode podigli!
آية رقم 12
I čim bi silu Našu osjetili, kud koji bi se iz njih razbježali.
آية رقم 13
"Ne bježite, vratite se uživanjima vašim i domovima vašim, možda će vas neko što upitati."
آية رقم 14
ﭯﭰﭱﭲﭳ
ﭴ
"Teško nama" – oni bi govorili – "mi smo, zaista, zulumćari bili!"
آية رقم 15
I kukali bi tako sve dok ih ne bismo učinili, kao žito požnjeveno, nepomičnim.
آية رقم 16
Mi nismo stvorili nebo i Zemlju, i ono što je između njih, da se zabavljamo.
آية رقم 17
Da smo se htjeli zabavljati, zabavljali bismo se onako kako Nama dolikuje, ali Mi to ne činimo,
آية رقم 18
nego istinom suzbijamo laž, istina je uguši i laži nestane; a teško vama zbog onoga što o Njemu iznosite!
آية رقم 19
Njegovo je ono što je na nebesima i na Zemlji! A oni koji su kod Njega ne zaziru da Mu se klanjaju, i ne zamaraju se,
آية رقم 20
ﮰﮱﯓﯔﯕ
ﯖ
hvale Ga noću i danju, ne malaksavaju.
آية رقم 21
Zar će kumiri, koje oni od zemlje prave, mrtve oživiti?
آية رقم 22
Da Zemljom i nebesima upravljaju drugi bogovi, a ne Allah, poremetili bi se. Pa nek je uzvišen Allah, Gospodar Arša, od onoga što Mu pripisuju!
آية رقم 23
ﯮﯯﯰﯱﯲﯳ
ﯴ
On neće biti pitan za ono što radi, a oni će biti pitani.
آية رقم 24
Zar da pored Njega oni uzimaju bogove?! Reci: "Dokažite!" Ova Knjiga je pouka za moje sljedbenike, a bilo je knjiga i za one koji su prije mene bili i nestali. Međutim, većina njih ne zna istinu, pa zato glave okreću.
آية رقم 25
Prije tebe nijednog poslanika nismo poslali, a da mu nismo objavili: "Nema boga osim Mene, zato se Meni klanjajte!"
آية رقم 26
Oni govore: "Milostivi ima dijete!" Hvaljen neka je On! A meleki su samo robovi poštovani.
آية رقم 27
ﭬﭭﭮﭯﭰﭱ
ﭲ
Oni ne govore dok On ne odobri i postupaju onako kako On naredi.
آية رقم 28
On zna šta su radili i šta će uraditi, i oni će se samo za onoga kojim On bude zadovoljan zauzimati, a oni su i sami, iz strahopoštovanja prema Njemu, brižni.
آية رقم 29
A onoga od njih koji bi rekao: "Ja sam, doista, pored Njega, bog!" – kaznili bismo Džehennemom, jer Mi tako kažnjavamo mnogobošce.
آية رقم 30
Zar ne znaju nevjernici da su nebesa i Zemlja bili jedna cjelina, pa smo ih Mi raskomadali, i da Mi od vode sve živo stvaramo? I zar neće vjerovati?
آية رقم 31
Mi smo po Zemlji nepomične planine razmjestili da ih ona ne potresa, i po njima smo staze i bogaze stvorili da bi oni kuda žele stizali.
آية رقم 32
I to što je nebeski svod osiguran Naše je djelo, a oni se ipak okreću od znamenja koja su na njemu.
آية رقم 33
I noć i dan Njegovo su djelo, i Sunce i Mjesec, i svi oni nebeskim svodom plove.
آية رقم 34
Nijedan čovjek prije tebe nije bio besmrtan; ako ti umreš, zar će oni dovijeka živjeti?
آية رقم 35
Svako živo biće smrt će okusiti! Mi vas stavljamo na kušnju i u zlu i u dobru i Nama ćete se vratiti.
آية رقم 36
Kada te vide nevjernici, samo ti se rugaju: "Je li to onaj koji vaše bogove huli?" A oni sami ne vjeruju kada se spomene Milostivi.
آية رقم 37
Čovjek je stvoren od žurbe. Pokazaću Ja vama, doista, dokaze Svoje, zato Me ne požurujte!
آية رقم 38
Oni govore: "Kada će već jednom ta prijetnja, ako istinu govorite?"
آية رقم 39
A da nevjernici znaju da tada neće moći otkloniti vatru od lica svojih i leđa svojih, i da im niko neće moći pružiti pomoć,
آية رقم 40
nego će im nenadano doći i zaprepastiti ih i neće je moći nazad vratiti i neće im se vremena dati!
آية رقم 41
I prije tebe su poslanike ruglu izvrgavali, pa je one koji su im se rugali stiglo baš ono čemu su se rugali.
آية رقم 42
Reci: "Ko će vas od Milostivog noću i danju štititi?" Niko! Pa ipak oni od Kur'ana glave okreću.
آية رقم 43
Zar će ih njihova božanstva, a ne Mi, odbraniti? Ta ona sama sebi ne mogu pomoći, i niko nevjernike od Naše kazne ne može pod okrilje uzeti!
آية رقم 44
Mi smo ovima, a i precima njihovim, dali da uživaju, pa su im dani radosti dugi. A zar oni ne vide da Mi u zemlju njihovu dolazimo i da je s krajeva njezinih umanjujemo, pa kako bi oni bili pobjednici?!
آية رقم 45
Reci: "Ja vas opominjem Objavom!" – ali, gluhi ne čuju poziv kad se opominju.
آية رقم 46
A da ih samo dašak kazne Gospodara tvoga dotakne, sigurno bi povikali: "Teško nama, doista smo sami sebi nepravdu učinili!"
آية رقم 47
Mi ćemo na Sudnjem danu ispravne terazije postaviti, pa se nikome krivo neće učiniti; ako nešto bude teško koliko zrno gorušice, Mi ćemo za to kazniti ili nagraditi. A dosta je to što ćemo Mi račune ispitivati.
آية رقم 48
Mi smo Musau i Harunu dali Tevrat, svjetlo i pouku za one koji se budu grijeha klonili,
آية رقم 49
za one koji se Gospodara svoga budu bojali i kad ih niko ne vidi, i koji od časa oživljenja budu strepjeli.
آية رقم 50
A i ovaj Kur'an je blagoslovljena pouka koju objavljujemo, pa zar da ga vi poričete?
آية رقم 51
Mi smo još prije Ibrahimu razboritost dali i dobro smo ga poznavali.
آية رقم 52
Kad on ocu svome i narodu svome reče: "Kakvi su ovo kumiri kojima se i dan i noć klanjate?"
آية رقم 53
ﯔﯕﯖﯗﯘ
ﯙ
Oni odgovoriše: "I naši preci su im se klanjali."
آية رقم 54
"I vi ste, a i preci vaši su bili u očitoj zabludi" – reče.
آية رقم 55
"Govoriš li ti to ozbiljno ili se samo šališ?" – upitaše oni.
آية رقم 56
"Ne" – reče – "Gospodar vaš je Gospodar nebesa i Zemlje, On je njih stvorio, i ja ću vam to dokazati.
آية رقم 57
Tako mi Allaha, ja ću, čim se udaljite, vaše kumire udesiti!" –
آية رقم 58
I porazbija ih on u komade, osim onog najvećeg, da bi se njemu obratili.
آية رقم 59
"Ko uradi ovo sa bogovima našim" – povikaše oni – "zaista je nasilnik!"
آية رقم 60
"Čuli smo jednog momka kako ih huli" – rekoše – "ime mu je Ibrahim."
آية رقم 61
"Dovedite ga da ga ljudi vide" – rekoše – "da posvjedoče."
آية رقم 62
ﭴﭵﭶﭷﭸﭹ
ﭺ
"Jesi li ti uradio ovo s bogovima našim, o Ibrahime?" – upitaše.
آية رقم 63
"To je učinio ovaj najveći od njih, pitajte ih ako umiju govoriti" – reče on.
آية رقم 64
I oni se zamisliše, pa sami sebi rekoše: "Vi ste, zaista, nepravedni!"
آية رقم 65
Zatim glave oboriše i rekoše: "Ta ti znaš da ovi ne govore!"
آية رقم 66
"Pa zašto se onda, umjesto Allahu, klanjate onima koji vam ne mogu ni koristiti niti od vas kakvu štetu otkloniti?" – upita on.
آية رقم 67
"Teško vama i onima kojima se, umjesto Allahu, klanjate! Zašto se ne opametite?" –
آية رقم 68
"Spalite ga i bogove vaše osvetite, ako hoćete išta učiniti!" – povikaše.
آية رقم 69
"O vatro" – rekosmo Mi – "postani hladna, i spas Ibrahimu!"
آية رقم 70
ﯟﯠﯡﯢﯣ
ﯤ
I oni mu htjedoše postaviti zamku, ali ih Mi onemogućismo
آية رقم 71
i spasismo i njega i Luta u zemlju koju smo za ljude blagoslovili,
آية رقم 72
i poklonismo mu Ishaka, i Jakuba kao unuka, i sve ih učinismo dobrim,
آية رقم 73
i učinismo ih vjerovjesnicima da upućuju prema zapovijedi Našoj, i objavismo im da čine dobra djela, i da molitve obavljaju, i da milostinju udjeljuju, a samo su se Nama klanjali.
آية رقم 74
I Lutu mudrost i znanje dadosmo i iz grada ga, u kom su stanovnici njegovi odvratne stvari činili, izbavismo – to, uistinu, bijaše narod razvratan i zao –
آية رقم 75
i u milost Našu ga uvedosmo; on je, doista, od onih dobrih.
آية رقم 76
I Nuhu se, kad u davno vrijeme zavapi, odazvasmo i njega i čeljad njegovu od jada velikog spasismo
آية رقم 77
i od naroda ga, koji je smatrao neistinitim dokaze Naše, zaštitismo. To bijahu opaki ljudi, pa ih sve potopismo.
آية رقم 78
I Davudu i Sulejmanu, kada su sudili o usjevu što su ga noću ovce nečije opasle – i Mi smo bili svjedoci suđenju njihovu –
آية رقم 79
i učinismo da Sulejman pronikne u to, a obojici smo mudrost i znanje dali. I potčinismo planine i ptice da s Davudom Allaha hvale; to smo Mi bili kadri učiniti.
آية رقم 80
I naučismo ga da izrađuje pancire za vas da vas štite u borbi s neprijateljem – pa zašto niste zahvalni?
آية رقم 81
A Sulejmanu vjetar jaki poslušnim učinismo – po zapovijedi njegovoj je puhao prema zemlji koju smo blagoslovili; a Mi sve dobro znamo;
آية رقم 82
i šejtane neke da zbog njega rone, a radili su i poslove druge, i nad njima smo Mi bdjeli.
آية رقم 83
I Ejjubu se, kada je Gospodaru svome zavapio: "Mene je nevolja snašla, a Ti si od milostivih najmilostiviji!" –
آية رقم 84
i vratismo mu, milošću Našom, čeljad njegovu i uz njih još toliko i da bude pouka onima koji se Nama klanjaju.
آية رقم 85
I Ismailu, i Idrisu, i Zulkiflu, a svi su oni bili strpljivi.
آية رقم 86
I obasusmo ih milošću Našom, oni doista bijahu dobri.
آية رقم 87
I Zunnunu se, kada srdit ode i pomisli da ga nećemo kazniti – pa poslije u tminama zavapi: "Nema boga osim Tebe, hvaljen neka si, a ja sam se zaista ogriješio prema sebi!" –
آية رقم 88
odazvasmo i tegobe ga spasismo; eto, tako Mi spašavamo vjernike.
آية رقم 89
I Zekerijjau se – kada zamoli Gospodara svoga: "Gospodaru moj, ne ostavljaj me sama, a Ti si jedini vječan!" –
آية رقم 90
odazvasmo i, izliječivši mu ženu, Jahjaa mu poklonismo. Oni su se trudili da što više dobra učine i molili su Nam se u nadi i strahu, i bili su prema Nama ponizni.
آية رقم 91
A i onu koja je sačuvala djevičanstvo svoje, u njoj život udahnusmo i nju i sina njezina znamenjem svjetovima učinismo.
آية رقم 92
Ova vaša vjera – jedina je prava vjera, a Ja sam – vaš Gospodar, zato se samo Meni klanjajte!
آية رقم 93
I oni su se između sebe u vjeri podvojili, a svi će se Nama vratiti.
آية رقم 94
Ko bude dobra djela činio i uz to vjernik bio, trud mu neće lišen nagrade ostati, jer smo mu ga, sigurno, Mi pribilježili.
آية رقم 95
A nezamislivo je da se stanovnici bilo kojeg naselja koje smo Mi uništili neće Nama vratiti.
آية رقم 96
I kada se otvore Jedžudž i Medžudž i kada se ljudi budu niz sve strmine žurno spuštali
آية رقم 97
i približi se istinita prijetnja, tada će se pogledi nevjernika ukočiti. "Teško nama, mi smo prema ovome ravnodušni bili; mi smo sami sebi nepravdu učinili!"
آية رقم 98
I vi, i oni kojima se, pored Allaha, klanjate – bićete gorivo u Džehennemu, a u nj ćete doista ući.
آية رقم 99
Da su oni bogovi, ne bi u nj ušli, i svi će u njemu vječno boraviti,
آية رقم 100
u njemu će prigušeno uzdisati, u njemu ništa radosno neće čuti.
آية رقم 101
A oni kojima smo još prije lijepu nagradu obećali, oni će od njega daleko biti,
آية رقم 102
huku njegovu neće čuti, i vječno će u onome što im budu duše željele uživati,
آية رقم 103
neće ih brinuti najveći užas, nego će ih meleki dočekivati: "Evo ovo je vaš dan, vama obećan!" –
آية رقم 104
onoga Dana kada smotamo nebesa kao što se smota list papira za pisanje. Onako kako smo prvi put iz ničega stvorili, tako ćemo ponovo iz ništa stvoriti – to je obećanje Naše, Mi smo doista kadri to učiniti.
آية رقم 105
Mi smo u Zeburu, poslije Tevrata, napisali da će Zemlju Moji čestiti robovi naslijediti.
آية رقم 106
ﮉﮊﮋﮌﮍﮎ
ﮏ
U ovome je doista pouka za ljude koji se budu Allahu klanjali,
آية رقم 107
ﮐﮑﮒﮓﮔ
ﮕ
a tebe smo samo kao milost svjetovima poslali.
آية رقم 108
Reci: "Meni se objavljuje da je vaš Bog – jedan Bog, pa samo Njemu budite predani!"
آية رقم 109
I ako oni leđa okrenu, ti reci: "Ja sam vas sve, bez razlike, opomenuo, a ne znam da li je blizu ili daleko ono čime vam se prijeti;
آية رقم 110
On zna glasno izgovorene riječi, zna i ono što krijete,
آية رقم 111
a ja ne znam da nije to vama iskušenje, i pružanje uživanja još za izvjesno vrijeme."
آية رقم 112
"Gospodaru moj, presudi onako kako su zaslužili!" – reče on – "a od Gospodara našeg, Milostivog, treba tražiti pomoć protiv onoga što vi iznosite."
تقدم القراءة