Превод суре الكهف на الصربية из الترجمة الصربية - مركز رواد الترجمة - جار العمل عليها
ﰡ
Verse 1
Сва хвала припада Богу Који Свом слуги објављује Књигу, у којој нема искривљености,
Verse 2
тачна и потпуна, да тешком казном, коју ће Он дати, упозори, а да вернике који раде добра дела дивном наградом обрадује.
Verse 3
ﯸﯹﯺ
ﯻ
У којима ће вечно да бораве,
Verse 4
ﯼﯽﯾﯿﰀﰁ
ﰂ
и да упозори оне који говоре: „Аллах има сина.“
Verse 5
О томе они ништа не знају, а ни њихови преци. Како крупна реч излази из њихових уста! Они не говоре осим неистину!
Verse 6
Па зар ћеш да уништиш себе од туге за њима, ако они у Кур'ан неће да поверују?!
Verse 7
Све што је на Земљи Ми смо створили као украс да би искушали људе ко ће од њих боље да се влада.
Verse 8
ﭼﭽﭾﭿﮀﮁ
ﮂ
и заиста ћемо Ми све што је на њој у опустошено тло да претворимо!
Verse 9
Мислиш ли ти да су само становници Пећине, чија су имена на плочи написана, били чудо међу чудима Нашим?
Verse 10
Кад се неколико момака у пећини склонуло па казало: “Господару наш, дај нам Своју милост и пружи нам у овом нашем поступку присебност.”
Verse 11
И Ми смо их у пећини дубоким сном успавали за дуго година,
Verse 12
После смо их пробудили како би се видело која ће од две скупине боље оценити колико су времена ту провели.
Verse 13
Испричаћемо ти повест њихову – онако како је било. То су били момци, веровали су у Господара свог, а Ми смо им уверење још више учврстили.
Verse 14
Оснажили смо били њихова срца кад су се дигли и рекли: „Наш Господар - Господар је небеса и Земље, ми нећемо поред Њега другом богу да се молимо, јер бисмо тада лаж казали.
Verse 15
Овај наш народ обожава друга божанства мимо Аллаха, па зашто о њима јасан доказ не донесу? А има ли већег неправедника од онога који о Аллаху износи лаж?!“
Verse 16
Кад напустите њих и оне које мимо Аллаха обожавају, склоните се у пећину, ваш Господар ће Својом милошћу да вас обаспе и припремиће вам све оно што ће да вам буде корисно.
Verse 17
И ти си могао видети како Сунце, кад се рађа, обилази пећину с десне стране, а кад залази – заобилази је с леве стране, а они су били у средини њеној. То је доказ Аллахове моћи! Коме Аллах укаже на Прави пут, он ће Правим путем ићи, а кога у заблуду одведе, ти му нећеш наћи заштитника који ће га на Прави пут упутити.
Verse 18
И помислио би да су будни, али они су спавали; и Ми смо их превртали сад на десну, сад на леву страну, а пас њихов, опружених предњих шапа, на улазу је лежао; да си их видео, од њих би побегао и страх би те ухватио.
Verse 19
И Ми смо их, исто тако, пробудили да би једни друге питали. „Колико сте овде остали?“ Упита један од њих. „Остали смо дан или део дана“, одговорише. „Ваш Господар најбоље зна колико сте остали“, рекоше. „Пошаљите једног од вас са овим вашим сребрењацима у град, па нека види код кога је најчистије јело и нека вам од њега донесе храну и нека буде пажљив, и нека никоме не говори ништа о вама,
Verse 20
јер, ако они сазнају за вас, каменоваће вас или ће на силу у своју веру да вас обрате, и тада никад нећете да успете!“
Verse 21
И Ми смо, исто тако, учинили да они за њих сазнају, да би се уверили да је истинито Аллахово обећање и да у час оживљења нема никакве сумње, кад су се између себе о њима расправљали, и рекли: “Саградите на улазу у њу ограду, Господар њихов најбоље зна ко су они.” А онда они до чијих се речи највише држало рекоше: “Направићемо на улазу у њу богомољу!”
Verse 22
Неки ће да кажу: „Била су тројица, пас њихов је био четврти“, а неки ће да говоре: „Била су петорица, пас њихов је био шести“, нагађајући о ономе што не знају, док ће неки да кажу: „Била су седморица, а пас њихов био је осми.“ Реци: „Мој Господар најбоље зна њихов број, само мало њих то зна. Зато не расправљај о њима осим површно и лепо, и не питај о њима никога од њих!“
Verse 23
И ни у ком случају не реци: „Урадићу то сигурно сутра!“
Verse 24
Не додавши: „Ако Аллах да!“ А када заборавиш, сети се свога Господара и реци: “Господар мој ће ме упутити на оно што је боље и корисније од овог.”
Verse 25
А они су остали у пећини својој три стотине година, а ка томе додајте још девет.
Verse 26
Реци: “Аллах најбоље зна колико су остали; тајне небеса и Земље једино Он зна. Како Он све види, како Он све чује! Они немају другог заштитника осим Њега, а Он не узима никог у одлукама Својим као судруга.”
Verse 27
А ти казуј из Књиге свога Господара оно што ти се објављује, нико не може да измени Његове речи, и ти осим код Њега, нећеш наћи никакво уточиште.
Verse 28
Буди стрпљив уз оне који се своме Господару моле ујутру и навече у жељи за Његовим Лицем, и не окрећи се од њих из жеље за украсима живота на овоме свету, и не слушај онога чије смо срце учинили немарним да Нас слави, који страст своју следи и чији су поступци далеко од разборитости.
Verse 29
И реци: „Истина долази од вашег Господара, па ко хоће – нека верује, а ко хоће - нека не верује!' Ми смо неверницима припремили Ватру чији ће пламен да их обухвати са свих страна; ако замоле помоћ, помоћи ће им се течношћу попут растопљене руде која ће лица да испече. Ужасног ли пића и грозног ли боравишта!
Verse 30
Оне који буду веровали и добра дела чинили – Ми доиста нећемо допустити да пропадне награда оном који је добра дела чинио,
Verse 31
њих сигурно чекају еденски вртови, кроз које теку реке, у њима ће наруквицама од злата да се ките и у зелена одела од свиле и броката облаче, на софама ће у њима да буду наслоњени. Дивне ли награде и величанственог ли боравишта!
Verse 32
И наведи им као пример два човека: једном од њих смо дали два врта засађена лозом и опасали смо их палмама, а између њих смо поставили њиве.
Verse 33
Оба врта давала су свој плод, ничега није мањкало, а кроз њихову средину смо провели реку.
Verse 34
Он је и другог иметка имао. И рече другу свом, док је с њиме разговарао: “Од тебе сам богатији и јачег сам рода!”
Verse 35
И уђе у врт свој незахвалан Господару свом на благодатима, говорећи: “Не мислим да ће овај врт икад пропасти…
Verse 36
и не мислим да ће Смак света икада да дође; а ако будем враћен своме Господару, сигурно ћу да нађем нешто боље од овог мог врта.“
Verse 37
И рече му његов друг, док је са њим разговарао: „Зар не верујеш у Онога Који те је створио од земље, затим од капи семена, и најзад те учинио потпуним човеком?
Verse 38
Што се мене тиче, Он је Аллах мој Господар, и ја поред свог Господара не обожавам никога.
Verse 39
А зашто ниси, кад си у врт ушао, рекао: 'Машаллах! Сва снага припада само Аллаху!' Ако видиш да је код мене мање богатства и потомства него код тебе,
Verse 40
па мој Господар ми може дати бољи врт од твога, а на твој да пошаље казну са неба, па да остане само клизава ледина без ичега,
Verse 41
или да му вода у понор оде па да не можеш да је пронађеш никада.“
Verse 42
И пропадоше плодови његови и он поче кршити руке своје жалећи за оним што је на њега утрошио – а лоза се беше поваљала по подупирачима својим - и говораше: „Камо среће да своме Господару нисам никога у обожавању придруживао!“
Verse 43
И није имао никога ко би могао да му помогне, осим Аллаха; а сам себи није могао да помогне.
Verse 44
Тада може да помогне само Аллах Истинити, Он даје најбољу награду и чини да се све на најбољи начин оконча.
Verse 45
Наведи им као пример да је живот на овом свету као биље, које и после натапања водом, коју Ми спуштамо са неба, ипак постане суво и ветрови га разнесу. А Аллах над свиме има моћ.
Verse 46
Богатство и синови су украс у животу на овом свету, а добра дела, која вечно остају, биће од Господара твог боље награђена и оно у шта се човек може поуздати.
Verse 47
А на Дан кад планине уклонимо и кад видиш Земљу опустошену – а њих смо већ сакупили, ниједног нисмо изоставили…
Verse 48
Пред твојим Господаром биће они у редове поређани: „Дошли сте нам онако како смо вас први пут створили, а тврдили сте да нећемо да вам одредимо време за оживљавање.“
Verse 49
И Књига ће бити постављена и видећеш грешнике престрављене због оног што је у њој. “Тешко нама!” Говориће, “каква је ово Књига: ни мали ни велики грех није пропустила, све је набројала!” – И наћи ће уписано оно што су радили. Господар твој неће ником неправду учинити.
Verse 50
И када смо рекли анђелима: „Поклоните се Адаму!“ Сви су се поклонише осим Сотоне, он је био један од џинна, па је одбио послушност на заповест свог Господара. Па зар ћете њега и његов пород, поред Мене, као заштитнике да прихватите, кад су вам они непријатељи? Како је ђаво лоша замена неверницима!
Verse 51
Ја их нисам узимао за сведоке приликом стварања небеса и Земље, нити неке од њих приликом стварања других, и за помагаче нисам узимао оне који на пут заблуде одводе.
Verse 52
А на Судњем дану када каже: “Позовите оне за које сте тврдили да су божанства поред Мене!” – И кад их позову, они им се неће одазвати, и Ми ћемо их све увести у Паклену ватру.
Verse 53
И неверници ће угледати ватру и увериће се да ће у њу пасти, и да им из ње неће никад повратка бити.
Verse 54
У овом Кур'ану Ми на разне начине објашњавамо људима многобројне примере, али је човек, више него ико, спреман да расправља.
Verse 55
А људе, кад им долази упута, одвраћа од веровања и од тражења опроста од свог Господара, само то што очекују судбину древних народа, или то што очекују очиту казну!
Verse 56
Ми шаљемо посланике само зато да доносе радосне вести и да упозоре. А неверници се расправљају, служећи се неистинама, да би тиме оповргли истину, и исмејавају се доказима Мојим и Мојим опоменама.
Verse 57
И има ли неправеднијег од оног који, кад се доказима Господара свог опомиње, за њих не мари, и заборавља на последице оног што је учинио? Ми на срца њихова покриваче стављамо да Кур’ан не схвате, и глувим их чинимо; и ако их ти на Прави пут позовеш они, кад су такви, никад неће Правим путем поћи.
Verse 58
Твој Господар прашта грехе и милостив је; да их Он кажњава за оно што заслужују, одмах би их на муке ставио. Али, њих чека одређени час од кога неће моћи да побегну.
Verse 59
А она села и градове смо разорили зато што становници њихови нису веровали и за пропаст њихову бисмо тачно време одредили.
Verse 60
И када Мојсије рече помоћнику свом: „Нећу стати све док не стигнем до места где се састају два мора, или ћу дуго, дуго да идем.“
Verse 61
И кад њих двојица стигоше до места на коме се мора састају, заборавише на своју рибу, па она у море клизну.
Verse 62
А кад се удаљише, Мојсије рече своме помоћнику: „Дај нам нашу ужину, уморили смо се од овог нашег путовања.“
Verse 63
„Види!“ Рече он, „кад смо код оне стене свратили, ја сам заборавио ону рибу - сам ђаво је учинио да је заборавим, да ти је не споменем - па мора да је она склизнула у море; баш чудновато!”
Verse 64
„Е, то је оно што тражимо!“ Рече Мојсије, и њих двојица се вратише путем којим су били дошли,
Verse 65
и нађоше једног Нашег слугу којем смо Нашу милост даровали и ономе што само Ми знамо, научили.
Verse 66
„Могу ли да те пратим?“ Упита Мојсије, „али да ме подучиш ономе чему си ти исправно подучен.“
Verse 67
ﮘﮙﮚﮛﮜﮝ
ﮞ
„Ти сигурно нећеш моћи са мном да се стрпиш“, рече онај,
Verse 68
„а и како би се стрпео у ономе о чему ништа не знаш?“
Verse 69
„Видећеш да ћу да будем стрпљив, ако Аллах да!“ Рече Мојсије, „и да нећу ни у чему да ти се супротстављам.“
Verse 70
„Ако ћеш већ да ме пратиш“, рече онај, „онда ме ни о чему не питај док ти ја о томе први не кажем.“
Verse 71
И њих двојица кренуше. И кад се у лађу укрцаше, он је пробуши. Мојсије рече: „Зар је пробуши да потопиш оне који на њој плове? Учинио си нешто, заиста, крупно.“
Verse 72
„Не рекох ли ја“, рече онај, „да ти, заиста, нећеш моћи да се стрпиш са мном?“
Verse 73
„Не замерај ми што сам заборавио“, рече, „и не отежавај ми.“
Verse 74
И њих двојица кренуше. И кад сретоше једног дечака па га онај уби, Мојсије рече: „Зашто уби безгрешно дете, које није никога убило! Учинио си, заиста, нешто врло ружно.“
Verse 75
„Не рекох ли ја теби“, рече он, „да ти, заиста, нећеш моћи да се стрпиш са мном.“
Verse 76
“Ако те и после овог за било шта упитам”, рече, “онда се немој са мном дружити. То је моје обећање!”
Verse 77
И њих двојица кренуше; и кад дођоше до једног града, замолише његове становнике да их нахране, али они одбише да их угосте. У граду њих двојица наиђоше на један зид који само што се није срушио, па га онај презида и усправи. „Могао си“, рече Мојсије, „за њега да узмеш награду.“
Verse 78
“Сад се растајемо ја и ти”, рече он, “па да ти објасним због чега ниси могао да се стрпиш.”
Verse 79
Што се тиче оне лађе, она је припадала сиромасима који раде на мору, и ја сам хтео да је оштетим јер је пред њима био један владар који је сваку исправну лађу отимао.
Verse 80
Што се тиче оног дечака, његови родитељи су били верници; побојали смо се да их не наведе на непослушност и неверовање,
Verse 81
па смо хтели да им њихов Господар, уместо њега, да бољег и честитијег, и милостивијег.
Verse 82
А што се тиче онога зида, то је био зид двојице дечака, сирочади из града, а под њим је закопано њихово благо. Њихов отац је био добар човек и твој Господар жели, из Своје милости, да они одрасту и изваде своје благо. Све то ја нисам урадио по своме нахођењу. Ето то је тумачење онога за шта ти ниси могао да се стрпиш.“
Verse 83
И питају те о Зулкарнејну. Реци: „Казаћу вам о њему неке вести.
Verse 84
Ми смо му дали власт на Земљи и омогућили смо му да изврши оно што жели.
Verse 85
ﭜﭝ
ﭞ
И он је следио пут.
Verse 86
Кад је стигао до места где Сунце залази, учини му се као да залази у један мутан извор и нађе у близини његовој један народ. “О Зулкарнејне,” рекосмо Ми, “или их казни или с њима лепо поступити!”
Verse 87
“Оног ко остане многобожац”, рече, “казнићемо, а после ће се свом Господару вратити, па ће га и Он тешком муком мучити.
Verse 88
А оног ко буде веровао и добра дела чинио чека награда најлепша, и с њиме ћемо благо поступити.”
Verse 89
ﮖﮗﮘ
ﮙ
И он настави даље.
Verse 90
И кад дође до места где Сунце излази, он нађе да оно излази изнад једног народа коме Ми нисмо дали да се од њега било чим заклони.
Verse 91
Тако то би. А Ми обухватамо знањем све што је он поседовао.
Verse 92
ﯓﯔﯕ
ﯖ
И он опет настави.
Verse 93
Кад стиже између две планине, нађе испред њих народ који је једва говор разумевао.
Verse 94
„О Зулкарнејне“, рекоше они, „Гог и Магог чине неред по Земљи, па хоћеш ли да између нас и њих зид подигнеш, ми ћемо да те наградимо.”
Verse 95
„Боље је оно што ми је мој Господар дао“, рече он. „Него, само помозите ви мени што више можете, и ја ћу између вас и њих преграду да подигнем.
Verse 96
Донесите ми велике комаде гвожђа.“ И кад он изравна две стране брда, рече: „Распалите ватру!“ А кад га усија, рече: „Донесите ми растопљени бакар да га залијем.“
Verse 97
И тако они нису могли ни да га пређу нити су могли да га прокопају.
Verse 98
„Ово је благодат Господара мога!“ Рече он. „А кад се претња мога Господара испуни, Он ће са земљом да је сравни, а обећање мога Господара ће сигурно да се испуни.“
Verse 99
И Ми ћемо тада да оставимо да се једни од њих као таласи сударају са другима. И дувнуће се у рог, па ћемо све да их скупимо.
Verse 100
ﭱﭲﭳﭴﭵ
ﭶ
Тог дана ћемо јасно да покажемо неверницима Пакао,
Verse 101
онима чије су очи биле копреном застрте, да о доказима Мојим размисле, онима који нису хтели ништа да чују.
Verse 102
Зар неверници мисле да поред Мене за божанства могу да узимају Моја створења?! Ми смо, заиста, неверницима Пакао као место боравка припремили.
Verse 103
ﮓﮔﮕﮖﮗ
ﮘ
Реци: “Хоћете ли да вам кажем чија дела неће никако призната бити?
Verse 104
Чији ће труд у животу на овом свету да буде узалудан, а који ће да мисле да је добро оно што раде?“
Verse 105
То су они који у речи и доказе свога Господара не буду веровали и који буду порицали да ће пред Њим да изађу; због тога ће труд њихов да буде узалудан и на Судњем неће имати никакав углед нити вредност.
Verse 106
Њима ће казна да буде Пакао, зато што су били неверници и што су се Мојим речима и Мојим посланицима исмејавали.
Verse 107
Онима који буду веровали и добра дела чинили припадају најузвишенији степени у Рају.
Verse 108
ﯪﯫﯬﯭﯮﯯ
ﯰ
вечно ће да бораве у њему и неће да пожеле да га нечим другим замене.
Verse 109
Реци: „Када би море било мастило да се испишу речи мога Господара, море би пресушило, али не и речи мога Господара, па и кад бисмо га проширили морем попут њега.“
Verse 110
Реци: „Ја сам човек као и ви, мени се објављује да је ваш Бог - један Бог. Па ко се нада сусрету са својим Господаром, нека ради добра дела и нека поред свог Господара никога не обожава!“
تقدم القراءة