Превод суре المائدة на الصربية из الترجمة الصربية - مركز رواد الترجمة - جار العمل عليها
ﰡ
Verse 1
О ви који верујете, испуњавајте преузете обавезе! Дозвољава вам се стока, али не она која ће да вам буде споменута; док обреде ходочашћа обављате није вам дозвољено да ловите. Уистину, Аллах прописује шта Он хоће.
О ви који верујете, не скрнавите Аллахове обреде ходочашћа, ни свети месец, ни курбане, нарочито оне огрлицама обележене, ни оне људе који су кренули ка часној Каби желећи од Господара свога обиље и задовољство. А када обреде ходочашћа обавите, онда ловити можете. И нека вас мржња коју према неким људима носите, зато што су вам спречили приступ Часној џамији, никако не наведе да неправедни будете! Потпомажите се у доброчинству и богобојазности, а не потпомажите се у греху и скрнављењу правде и бојте се Аллаха; Аллах, доиста, страшно кажњава.
Забрањене су вам угинуле животиње, и крв, и свињско месо, и она животиња која је заклана у нечије друго а не у Аллахово име, и која је удављена и убијена; и која је стрмоглављена, и рогом убодена, или од звери начета, осим ако сте је преклали, и која је на жртвеницима жртвована, и забрањује вам се гатање стрелицама. То је непослушност. Данас су неверници изгубили сваку наду да ћете ви да отпаднете од своје вере, зато се не бојте њих, већ се бојте Мене. Данас сам вам веру вашу усавршио и благодат Своју према вама употпунио и задовољан сам да вам Ислам буде вера. А ко год буде приморан на то, када влада глад, без намере да учини грех, па Аллах је, заиста, Опроститељ греха, Милостиви.
Verse 4
Питају те шта им је дозвољено. Реци: „Дозвољена су вам лепа јела и оно што улове животиње које сте лову подучили, од онога чиме вас је Аллах научио. Једите оно што вам оне ухвате и спомените Аллахово име при томе, и бојте се Аллаха; Аллах, заиста, брзо своди рачуне.
Данас вам се дозвољавају сва лепа јела; и јела оних којима је дата Књига дозвољена су вам, и ваша су јела њима дозвољена, и честите жене вернице, и честите кћери оних којима је дата Књига пре вас, када им венчане дарове њихове подарите са намером да се њима ожените, а не да са њима блуд чините и да их за прилежнице узимате. А онај ко негира прописе вере - узалуд ће да му буду његова дела, и он ће, на оном свету, да буде међу губитницима.
О ви који верујете, када хоћете да обавите намаз (молитву), лица своја и руке своје до иза лактова оперите, а главе своје потарите, и ноге своје до иза чланака оперите. Ако сте имали интимни однос, онда се окупајте; а ако сте болесни, или на путу, или ако сте извршили природну потребу, или ако сте имали однос са супругама, а не нађете воду, онда својим рукама чисту земљу дотакните и њима преко својих лица и својих руку пређите. Аллах не жели да вам причини потешкоће, већ жели да вас учини чистим и Своју благодат да вам употпуни, да бисте били захвални.
Verse 7
И сетите се Аллахове благодати којом вас је обасуо и завета којим вас је обавезао, кад сте рекли: „Слушамо и покоравамо се! „И бојте се Аллаха! Заиста Аллах добро зна све што је у грудима.
Verse 8
О ви који верујете, извршавајте дужности према Аллаху, и праведно сведочите. Нека вас мржња коју према неким људима носите никако не наведе да будете неправедни! Будите праведни, то је најближе богобојазности, и бојте се Аллаха. Аллах, заиста, у потпуности зна оно што чините.
Verse 9
Аллах је онима који верују и добра дела чине обећао опрост и награду велику;
Verse 10
А они који не верују и поричу речи и доказе Наше - биће становници Пакла.
Verse 11
О ви који верујете, сетите се Аллахове благодати према вама када су неки људи хтели да вас се дочепају, а Он је задржао њихове руке. И бојте се Аллаха, и нека се верници поуздају само у Аллаха!
Аллах је прихватио завет Израиљевих синова - а између њих смо били поставили дванаест старешина - и Аллах је рекао: „Ја сам, заиста, са вама! Ако будете молитву обављали и обавезну милостињу давали, и ако будете у посланике Моје веровали, помагали им и драге воље зајам давали Аллаху, сигурно ћу да прекријем ваша лоша дела и увешћу вас у рајске баште кроз које реке теку. А онај међу вама који ни после тога не буде веровао - скренуо је са правог Пута.“
Verse 13
Али, зато што су прекршили свој завет, Ми смо их проклели и њихова срца смо учинили окрутним. Они су уклањали речи са места на којима су биле, а изоставили су добар део онога чиме су били опомињани. И ти ћеш, осим у случају мало њих, непрестано да наилазиш на њихово вероломство, али ти пређи преко тога и опрости им! Аллах, уистину, воли оне који чине добро.
Verse 14
Од оних који говоре: „Ми смо хришћани.“ Ми смо завет прихватили, али су и они изоставили део онога чиме су били опомињани, зато смо међу њима убацили непријатељство и мржњу до Судњег дана; а Аллах ће сигурно да их обавести о ономе што су радили.
Verse 15
О ви којима је дата Књига, дошао вам је Наш Посланик да вам укаже на много шта што ви из Књиге кријете, а преко много чега ће и да пређе. А од Аллаха вам долази светлост и Књига јасна.
Verse 16
Њоме Аллах упућује на путеве спаса оне који настоје да стекну Његово задовољство и изводи их, дозволом Својом, из тмина на светло и упућује их на прави пут.
Неверници су они који говоре: „Заиста је Аллах Месија Маријин син!“ Реци: „Ко може да спречи Аллаха да, ако хоће, уништи Месију, Маријиног сина, и његову мајку, и све оне који су на Земљи?“ Аллахова је власт на небесима и на Земљи и на ономе што је између њих; Он ствара шта хоће, и Аллах над свиме има моћ.
Verse 18
Јевреји и хришћани кажу: „Ми смо деца Аллахова и Његови миљеници.“ Реци: „Па зашто вас Он кажњава због ваших греха?“ А није тако! Ви сте као и остали људи које Он ствара: коме хоће Он ће да опрости, а кога хоће Он ће да подвргне патњи. Аллахова је власт на небесима и на Земљи и на ономе што је између њих, и код Њега је коначно одредиште.
Verse 19
О ви којима је дата Књига, дошао вам је Наш Посланик, након што је неко време прекинуто слање посланика, да вам објасни, да не бисте рекли: „Није нам долазио ни онај који доноси радосне вести ни онај који упозорава!“ Па, дошао вам је, ето, онај који доноси радосне вести и који упозорава. А Аллах над свиме има моћ.
Verse 20
А кад Мојсије рече свом народу: „О народе мој, сетите се Аллахове благодати према вама када је неке од вас учинио веровесницима, и када вас је учинио владарима, и дао вам оно што није дао ниједном народу.
Verse 21
„О народе мој, уђите у благословљену земљу коју вам је Аллах доделио, и не посрћите назад па да се вратите као губитници.“
Verse 22
Они рекоше: „О Мојсије! У њој је немилосрдан народ и ми у њу нећемо да уђемо док год они из ње не изађу; па, ако они из ње изађу, ми ћемо онда сигурно да уђемо.“
Verse 23
Два човека која су се бојала Аллаха и којима је Он даровао Своју благодат - рекоше: „Навалите на њихову капију, па кад кроз њу прођете, бићете сигурно победници; а у Аллаха се поуздајте, ако сте верници.“
Verse 24
"О Мојсије", рекоше они, "док год су они у њој, ми нећемо у њу да улазимо! Идите ти и Господар твој па се борите, а ми одавде нећемо да се померимо!"
Verse 25
„Мој Господару“, рече Мојсије, „ја осим себе имам моћ само над својим братом; зато пресуди између нас и грешних људи!“
Verse 26
„Четрдесет година они ће земљом да лутају“, рече Он, „јер ће Света земља да им буде забрањена, а ти не тугуј за грешним народом.“
Verse 27
И испричај им вест о двојици Адамових синова, онако како је било, кад су њих двојица жртву принели, па је од једног била примљена а од другог није, па је он рекао: „Сигурно ћу да те убијем!“ А први рече: „Аллах прима само од оних који су богобојазни.
Verse 28
И кад би ти пружио своју руку према мени да ме убијеш, ја не бих пружио своју према теби да те убијем. Заиста се ја бојим Аллаха, Господара светова.
Verse 29
Ја желим да ти понесеш и мој и свој грех и да будеш становник у Ватри. А она је казна за све неправеднике."
Verse 30
И душа га наведе да убије брата свога, па га он уби и постаде један од губитника.
Verse 31
Аллах је онда послао једног гаврана да копа по земљи да би му показао како да закопа мртво тело свога брата. Рече: „Тешко мени, зар и ја не могу, као овај гавран, да закопам мртво тело свог брата!“ И поче да се каје.
Verse 32
Због тога смо Ми прописали Израиљевим синовима: ако неко убије некога који није убио никога, или онога који на Земљи неред не чини, као да је све људе поубијао; а ако неко буде узрок да се нечији живот сачува, као да је свим људима живот сачувао. Наши су им посланици доносили јасне доказе, али су многи од њих, и после тога, заиста, на Земљи све границе зла прелазили.
Verse 33
Казна за оне који се против Аллаха и Његовог Посланика боре и који неред на Земљи чине јесте: да буду убијени, или разапети, или да им се унакрст одсеку руке и ноге, или да буду прогнани из земље. То им је понижење на овом свету, а на оном свету их чека велика патња,
Verse 34
али не и за оне који се покају пре него што их се домогнете. И знајте да је Аллах Онај Који опрашта грехе и милостив је.
Verse 35
О ви који верујете, Аллаха се бојте и тражите оно што ће да вас приближи Њему, и на Његовом путу се борите да бисте успели.
Verse 36
Заиста, кад би све оно што је на Земљи било у поседу неверника, и још толико, и кад би хтели тиме да се откупе од патње на Судњем дану, не би им било примљено. Њих чека болна патња.
Verse 37
Зажелеће они да изађу из Ватре, али из ње им неће бити изласка, и њих чека непрестана патња.
Verse 38
Крадљивцу и крадљивици одсеците шаку, нека им то буде казна за оно што су учинили и опомена од Аллаха! Аллах је силан и мудар.
Verse 39
А ономе ко се после своје неправде покаје и поправи се - Аллах ће сигурно да опрости. Аллах је, заиста, Онај Који опрашта грехе и милостив је.
Verse 40
Ти сигурно знаш да само Аллах има власт на небесима и на Земљи. Он патњи подвргава онога кога хоће, а прашта ономе коме хоће. Аллах над свиме има моћ.
О Посланиче, нека те не забрињавају они што неверовање брзо испољавају, они који устима својим говоре: „Верујемо“, а срцем не верују, и Јевреји, који измишљотине много слушају и који туђе речи радо прихватају, а теби не долазе; који изврћу смисао речи и говоре: „Ако вам се овако пресуди, онда пристаните на то, а ако вам се не пресуди, онда немојте да пристанете!“ А ономе коме Аллах жели заблуду, ти, у односу на Аллаха, не можеш ништа да му помогнеш. То су они чија срца Аллах не жели да очисти; њих на овом свету чека понижење, а на будућем свету огромна патња.
Verse 42
Они много слушају лажи и много оно што је забрањено једу; па ако ти дођу, ти им или пресуди или се окрени од њих; ако се окренеш од њих, они не могу нимало да ти науде. А ако им будеш судио, суди им право. Заиста, Аллах воли праведне.
Verse 43
А откуд да они траже од тебе да им судиш кад имају Тору, у којој су Аллахови прописи? Они ни после твоје пресуде не би били задовољни, и они нису верници.
Ми смо објавили Тору у којој је упута и светло. По њој су Јеврејима судили веровесници који су били послушни Аллаху, и побожни људи, и учени, од којих је тражено да чувају Аллахову књигу, и они су над њом бдели. Зато се, кад будете судили, не бојте људи, већ се бојте Мене, и не замењујте Моје речи за нешто што мало вреди! А они који не суде према оном што је Аллах објавио, они су, заиста, неверници.
Verse 45
Ми смо им у њој прописали: глава за главу, и око за око, и нос за нос, и уво за уво, и зуб за зуб, и за ране је одмазда, а онај ко од одмазде одустане, биће му то искупљење од греха. Они који не суде према ономе што је Аллах објавио, заиста, су неправедници.
Verse 46
После њих смо Исуса, Маријиног сина, послали, који је признавао оригиналну Тору објављену пре њега, а њему смо дали оригинално Јеванђеље, у коме је била упута и светло, и да потврди Тору, објављену пре њега, у коме је, такође, била упута и поука богобојазнима,
Verse 47
и следбеницима Јеванђеља смо били наредили да суде према ономе што је објавио Аллах у њему. Они који нису судили према ономе што је објавио Аллах - заиста су према Аллаху непокорни.
А теби објављујемо Књигу, са Истином, да потврди књиге објављене пре и да над њима бди. И ти им суди према ономе што објављује Аллах и не поводи се за њиховим прохтевима, и не одступај од Истине која ти долази; свима вама смо закон и правац прописали. А да је Аллах хтео, Он би вас учинио следбеницима једног верозакона, али, Он хоће да вас искуша у ономе што вам прописује, зато се такмичите ко ће више да учини добра; Аллаху ћете сви да се вратите, па ће о ономе у чему сте се разилазили Он да вас обавести.
Verse 49
И суди им према ономе што објављује Аллах и не поводи се за њиховим прохтевима, и причувај их се да те не одврате од нечега што ти Аллах објављује. А ако се окрену, ти онда знај да Аллах жели да их казни због неких њихових греха. А многи људи су, заиста, грешници.
Verse 50
Зар они да траже да им се као у паганско доба суди!? А ко је од Аллаха бољи судија народу који чврсто верује?!
Verse 51
О ви који верујете, не узимајте за заштитнике и присне пријатеље Јевреје и хришћане! Они су сами себи заштитници и пријатељи! А њихов је и онај међу вама који их за заштитнике и пријатеље прихвати; Аллах, уистину, неће да упути на прави пут људе неправденике.
Verse 52
Зато ти видиш оне чија су срца болесна како журе да са њима склопе пријатељство, говорећи: „Бојимо се да нас каква невоља не задеси.“ А Аллах ће сигурно победу или нешто друго да од Себе да, па ће они, због онога што су крили у својим душама, да се кају.
Verse 53
А они који верују рећи ће: „Јесу ли то они који су се заклињали Аллахом, својом најјачом заклетвом, да су, заиста, са вама?“ Дела њихова биће поништена, и они ће да буду губитници.
Verse 54
О ви који верујете, ако неко од вас од своје вере отпадне - па, Аллах ће сигурно уместо њих да доведе људе које Он воли и који воле Њега, према верницима понизне, а према неверницима поносите; они ће да се боре на Аллаховом путу и неће да се боје ничијег прекора. То је Аллахов дар који Он даје коме хоће - а Аллах је неизмерно дарежљив и Онај Који све зна.
Verse 55
Ваши су заштитници само Аллах и Његов Посланик и верници који понизно обављају намаз (молитву) и дају зекат (обавезну милостињу).
Verse 56
Онај ко за заштитника узме Аллаха и Посланика Његовог и вернике - па, Аллахова страна ће, свакако, да победи.
Verse 57
О ви који верујете, не узимајте за заштитнике и пријатеље оне који узимају вашу веру за подсмех и забаву, били то они којима је пре вас дата Књига, или били неверници - и Аллаха се бојте ако сте верници.
Verse 58
И кад позивате на молитву, и то узимају за подсмех и забаву, зато што су они људи који не разумеју.
Verse 59
Реци: „О ви којима је дата Књига, зар да нас осуђујете зато што верујемо у Аллаха и у оно што нам се објављује, и у оно што је објављено пре, а већина вас сте непокорни према Аллаху!?“
Verse 60
Реци: „Хоћете ли да вам кажем ко су гори од њих и које ће Аллах још теже да казни? Они које је Аллах проклео и на које се расрдио и учинио од њих мајмуне, и свиње, и оне који су обожавали ђавола - њих чека најгоре место и они су најдаље одлутали са Правог пута.“
Verse 61
А када вам долазе, они говоре: „Верујемо!“ Али они долазе као неверници, а такви и одлазе, а Аллах добро зна оно што они крију.
Verse 62
Видиш многе од њих како срљају у грехе и насиље и како узимају оно што је забрањено; ружно ли је то како поступају.
Verse 63
Требало би да их честити и учени људи одвраћају од лажног говора и забрањеног јела; ружно ли је то како поступају.
Јевреји говоре: „Аллахова рука је стиснута!“ Стиснуте биле њихове руке и проклети били због тога што говоре! Напротив, обе Његове руке су пружене, Он удељује колико хоће. А то што ти објављује твој Господар појачаће код многих од њих осионост и неверовање. Ми смо убацили међу њима непријатељство и мржњу све до Судњег дана. Кад год покушају да потпале ратну ватру, Аллах је угаси. Они настоје да на Земљи праве смутњу, а Аллах не воли смутљивце.
Verse 65
А да они којима је дата Књига верују и чувају се, Ми бисмо прешли преко њихових ружних поступака и сигурно бисмо их увели у рајске баште уживања.
Verse 66
Да се они придржавају Торе и Јеванђеља и онога што им објављује њихов Господар, имали би опскрбу од онога што је изнад њих и од онога што је испод њихових ногу. Има их и постојаних, али ружно је оно што већина њих ради.
Verse 67
О Посланиче, казуј оно што ти се објављује од твога Господара – ако не учиниш, онда ниси доставио Његову посланицу - а Аллах ће од људи да те штити. Аллах, заиста, неће да упути на Прави пут народ који не верује.
Verse 68
Реци: „О ви којима је дата Књига, ви нисте ни на чему ако се не будете придржавали Торе и Јеванђеља и онога што вам објављује ваш Господар. А то што ти објављује твој Господар појачаће, уистину, код многих од њих осионост и неверовање, али ти не очајавај због народа који не верује.“
Verse 69
Они који су веровали, и они који су били Јевреји, и сабијци, и хришћани, они који су у Аллаха и у онај свет веровали и чинили добра дела – они уистину неће ничега да се боје и ни за чим они неће да тугују.
Verse 70
Ми смо од Израиљевих синова узели завет и слали смо им посланике. Кад год би им који посланик донео оно што није годило њиховим душама, једне су у лаж угонили а друге убијали.
Verse 71
Мислили су да неће на муке да буду стављени, па су били и слепи и глуви, и онда кад је Аллах примио њихово покајање, многи од њих су опет били и слепи и глуви; а Аллах добро види оно шта они раде.
Verse 72
Неверници су они који говоре: „Аллах је, заиста, Месија, Маријин син!“ А Месија је говорио: „О Израиљеви синови, обожавајте Аллаха, и мог и вашег Господара!“ Ко другом место које припада само Аллаху даје, Аллах ће улазак у Рај да му забрани и боравиште његово ће да буде Пакао; а неправедницима нико неће моћи да помогне.
Verse 73
Неверници су они који говоре: „Аллах је, заиста, један од тројице!“ А само је један Бог! И ако се не окане онога што говоре, несносна патња ће, заиста, да стигне сваког од њих који остане неверник.
Verse 74
Зашто се они не покају Аллаху и не замоле Његов опрост, а Аллах је Онај Који опрашта грехе и милостив је.
Verse 75
Месија, Маријин син, само је посланик, и пре њега су долазили и одлазили посланици, а његова мајка је искрено срцем веровала; и обоје су храну јели. Погледај како им Ми износимо јасне доказе, и погледај, затим, њих како се одмећу!
Verse 76
Реци: „Зар поред Аллаха обожавате нешто што не може да вам нанесе никакву штету, нити да вам прибави неку корист? А Аллах је, заиста, Свечујући и Свезнајући.“
Verse 77
Реци: „О ви којима је дата Књига, не застрањујте у своме веровању, супротно истини, и не поводите се за прохтевима људи који су још давно залутали, и многе су у заблуду одвели, и сами су скренули са правог пута.“
Verse 78
Језиком Давида и Исуса, Маријиног сина, проклети су они Израиљеви синови који нису веровали - зато што су били непокорни и увек су границе прелазили.
Verse 79
Једни друге од зла која су чинили нису одвраћали. Ружно ли је, заиста, то како су поступали!
Verse 80
Ти видиш многе од њих како пријатељују са многобошцима. Ружно је, заиста, оно што припремају сами себи: да се Аллах на њих расрди и да у патњи остану вечно.
Verse 81
А да верују у Аллаха и Веровесника и у оно што се њему објављује, они са њима не би пријатељивали, али многи од њих су непокорни према Аллаху.
Verse 82
Ти ћеш сигурно да нађеш да су онима који верују најљући непријатељи јевреји и многобошци; и свакако ћеш да нађеш да су верницима најближи пријатељи они који говоре: „Ми смо хришћани“, зато што међу њима има свештеника и монаха и што се они не охоле.
Verse 83
Када слушају оно што се објављује Посланику, видиш како им лију сузе из очију јер знају да је то Истина, па говоре: „Господе наш, ми верујемо, па упиши и нас међу оне који су посведочили.
Verse 84
Зашто да не верујемо у Аллаха и у Истину која нам долази, када жудимо да Господар наш и нас уведе са добрим људима.“
Verse 85
И Аллах ће, због онога што говоре, да им као награду подари рајске баште, кроз које теку реке, у којима ће вечно да бораве; а то ће да буде награда за све оне који чине добра дела.
Verse 86
А они који не верују и поричу речи и доказе Наше - биће становници Пакла.
Verse 87
О ви који верујете, не забрањујте себи оно што је лепо, што је Аллах дозволио, и не прелазите Аллахове границе! Заиста Аллах не воли оне који прелазе Његове границе.
Verse 88
И једите оно што вам даје Аллах, што је дозвољено и лепо; и бојте се Аллаха, у Којег верујете.
Аллах неће да вас казни ако се ненамерно закунете, али ће да вас казни ако се намерно закунете. Откуп за прекршену заклетву је: да десет сиромаха нахраните уобичајеном храном којом храните своју децу, или да их обучете, или да ослободите роба ропства. А онај ко не буде могао - нека пости три дана. Тако се откупљујте за своје заклетве када се закунете; и о заклетвама својим брините се! Ето, тако вам Аллах објашњава Своје прописе, да бисте били захвални.
Verse 90
О ви који верујете, опојна пића и коцка и кипови и стрелице за гатање одвратно су, ђавољево дело; зато се тога клоните, да бисте успели.
Verse 91
Ђаво жели помоћу опојних пића и коцке да међу вама унесе непријатељство и мржњу и да вас одврати од сећања на Аллаха и обављања молитве. Па, хоћете ли да се оканите?
Verse 92
И будите послушни Аллаху и будите послушни Посланику и опрезни будите! А ако се окренете, онда знајте да је Наш Посланик дужан само да јасно обзнани.
Verse 93
Онима који верују и чине добра дела нема никаквог греха у ономе што су појели и попили пре забране, ако се клоне онога што им је забрањено и ако верују и чине добра дела, затим се боје Аллаха и верују и онда се греха клоне и чине добро. А Аллах воли оне који другима чине добро.
Verse 94
О ви који верујете, Аллах ће да вас доводи у искушење са дивљачи која ће да буде надохват ваших руку и ваших копаља, да Аллах укаже на оног који Га се боји кад га нико не види. А онога ко и после тога учини насиље, чека болна патња.
О ви који верујете, не убијајте дивљач док сте у одећи ходочашћа! Ономе од вас ко то намерно учини казна је да једну домаћу животињу, чију ће вредност да процене двојица ваших праведних људи, као жртву принесе код Ка'бе, или да се искупи тиме што ће, равно томе, да нахрани сиромахе или да пости, да би осетио погубност свог поступка. А Аллах је већ опростио оно што је било. Онога ко то опет уради - Аллах ће да казни. Аллах је силан и строг.
Verse 96
Вама се допушта да у мору ловите и да улов једете, да се њиме ви и путници користите, а забрањује вам се да на копну ловите док обреде ходочашћа обављате. И бојте се Аллаха, пред Којим ћете да будете сабрани.
Verse 97
Аллах је учинио да Ка'ба, Света кућа, буде људима темељ сигурности и унапређења живота, а тако и свети месеци и курбани, нарочито они огрлицама означени. То је зато да знате да Аллах зна оно што је на небесима и оно што је на Земљи, и да Аллах све добро зна.
Verse 98
Знајте да Аллах строго кажњава, али и да је Онај Који опрашта грехе и милостив је.
Verse 99
Посланику је једино дужност да објави, а Аллах зна и оно што јавно чините и оно што сакријете.
Verse 100
Реци: „Није исто оно што је забрањено и оно што је дозвољено“, иако те изненађује мноштво онога што је забрањено. Зато се Аллаха бојте, о ви који разум имате, да бисте успели.
Verse 101
О ви који верујете, не запиткујте о ономе што ће да вам причини непријатности ако вам буде објашњено; а ако будете питали за то док буде објављиван Кур'ан, биће вам објашњено; оно раније Аллах вам је већ опростио. А Аллах је Онај Који опрашта грехе и Онај Који не жури са казном.
Verse 102
Неки су људи пре вас питали за то, па после у то нису поверовали.
Verse 103
Аллах није прописао ни бехиру ни саибу ни василу а ни хама; то они који не верују говоре о Аллаху лажи, и већина њих не разумеју.
Verse 104
А када им се каже: „Приступите ономе што објављује Аллах, и приступите Посланику!“ Они одговарају: „Довољно нам је оно што смо од наших предака запамтили.“ Зар и ако њихови преци нису ништа знали и ако нису били на Правом путу?!
Verse 105
О ви који верујете, брините се о себи; ако сте на Правом путу, неће да вам науди онај који је залутао! Аллаху ћете сви да се вратите и Он ће да вас обавести о ономе што сте радили.
О ви који верујете, када вам се приближи смрт, приликом давања опоруке нека вам посведоче двојица праведних од вас, или нека друга двојица, који нису ваши – ако сте на путу, а појаве се знаци смрти. А ако посумњате, задржите их после обављене молитве и нека се закуну Аллахом: „Ми заклетву ни за какву цену нећемо да продајемо, макар се радило и о каквом рођаку и сведочење које је Аллах прописао нећемо да ускратимо, јер бисмо тада заиста били грешници.“
Verse 107
А ако се дозна да су њих двојица згрешила, онда ће њих да замене друга двојица од оних којима је нанесена штета, и нека се закуну Аллахом: „Наше заклетве су сигурно веродостојније од њихових заклетви, ми се нисмо криво заклели, јер бисмо тада, заиста, међу неправедницима били.“
Verse 108
Тиме ће да буде најближе исправном сведочењу, и да се не плаше да ће њихове заклетве другим заклетвама да буду побијене. И бојте се Аллаха и слушајте! А Аллах неће да упути на Прави пут непокорне људе.
Verse 109
На дан када Аллах сакупи посланике и упита: „Како су вам се одазивали?“ Они ће да кажу: „Ми знања немамо; заиста Ти добро знаш све што је чулима недокучиво.“
Кад Аллах каже: „О Исусе, Маријин сине, сети се благодати Моје према теби и твојој мајци када сам те Духом благословљеним помогао па си са људима, у бешици и као зрео човек, разговарао; и када сам те научио писмености и мудрости, и Тори и Јеванђељу; и када си, Мојом дозволом, од блата нешто попут птице обликовао и у њу удахнуо, и када је она, Мојом дозволом, постала птица; и када си, Мојом дозволом, од рођења слепог и губавог излечио; и када си, Мојом дозволом, дизао мртве; и када сам од тебе одбио Израиљеве синове, кад си им ти донео јасне доказе, па су они међу њима који нису веровали - повикали: „Ово није ништа друго до јасна враџбина“
Verse 111
и када Сам апостолима наредио: „Верујте у Мене и Мог Посланика“, они су одговорили: „Верујемо, а Ти буди сведок да смо муслимани."
Verse 112
А када апостоли рекоше: „О Исусе, Маријин сине, може ли твој Господар трпезу са неба да нам спусти?“ Он рече: „Бојте се Аллаха, ако сте верници.“
Verse 113
Ми желимо, рекоше они, са ње да једемо и да срца наша буду смирена и да се уверимо да си нам истину говорио, и да будемо они који ће о њој да сведоче.
Verse 114
Исус, Маријин син, рече: „О Аллаху, Господару наш, спусти нам са неба трпезу да нам буде празник, и првима од нас и онима каснијим, и Твој знак , и опскрби нас, а Ти си Опскрбитељ најбољи!“
Verse 115
Аллах рече: „Ја ћу, заиста, да вам је спустим, али ћу оне међу вама који и после буду порицали да подвргнем патњи каквом никога међу световима нећу да мучим.“
А када Аллах каже: „О Исусе, Маријин сине, јеси ли ти говорио људима: ' Прихватите мене и моју мајку као два бога уз Аллаха!'“ Он ће да каже: „Узвишен си Ти од тога! Мени није прилично да говорим оно што немам право. Ако сам ја то говорио, Ти то већ знаш; Ти знаш шта је у мени, а ја не знам шта је у Теби; баш Ти, заиста, добро знаш оно шта је чулима недокучиво.“
Verse 117
Ја сам им само говорио оно што си им Ти наредио: „Робујте Аллаху, и моме и вашем Господару!“ И ја сам био њима сведок док сам био међу њима, а кад си ме Ти к Себи узео, Ти си их једини надзирао; Ти над свиме надзиреш."
Verse 118
Ако их подвргнеш патњи, робови су Твоји, а ако им опростиш, па, уистину си Ти Силни и Мудри.
Verse 119
Аллах ће рећи: „Ово је Дан у коме ће искренима да буде од користи њихова искреност; њима ће рајске баште, кроз које теку реке, да припадну; у њима ће да остану вечно и довека. Аллах ће њима задовољан да буде, а и они Њим. То ће да буде велики успех.“
Verse 120
Аллахова је власт на небесима и на Земљи и над оним што је на њима; Он над свиме има моћ.
تقدم القراءة