Превод суре طه на الصربية из الترجمة الصربية - مركز رواد الترجمة - جار العمل عليها
ﰡ
Verse 1
ﭵ
ﭶ
Та-ха.
Verse 2
ﭷﭸﭹﭺﭻ
ﭼ
Не објављујемо ти Кур'ан да би туговао,
Verse 3
ﭽﭾﭿﮀ
ﮁ
већ да буде опомена ономе који се Аллаха боји;
Verse 4
ﮂﮃﮄﮅﮆﮇ
ﮈ
објављује га Створитељ Земље и небеса високих.
Verse 5
ﮉﮊﮋﮌ
ﮍ
Свемилосни, Који се узвисио над Престољем.
Verse 6
Њему припада све што је на небесима и на Земљи и све што је између њих и све што је под земљом.
Verse 7
И кад гласно говориш – знај да Он зна и шта другом тајно говориш и шта само помислиш!
Verse 8
Аллах, истинског бога осим Њега нема, најлепша имена има.
Verse 9
ﮭﮮﮯﮰ
ﮱ
А да ли је до тебе дошла вест о Мојсију,
Verse 10
када је ватру угледао, па својој породици казао: „Сачекајте ме овде, видео сам ватру, отићи ћу до ње да вам можда донесем некакву потпалу или ћу поред ватре да нађем некога ко ће да ми покаже пут.“
Verse 11
ﯦﯧﯨﯩ
ﯪ
А када до ње дође, неко га је позвао: „О Мојсије,
Verse 12
Ја сам, уистину, твој Господар! Изуј своју обућу, јер ти си, заиста, у благословљеној долини Тува.
Verse 13
ﭑﭒﭓﭔﭕ
ﭖ
Тебе сам изабрао, зато слушај оно што ти се објављује!
Verse 14
Ја сам, уистину, Аллах, другог истинског бога осим Мене нема; зато само Мене обожавај и молитву обављај да би Ме у њој славио!
Verse 15
Час оживљења сигурно ће да дође, од сваког га кријем, како би сваки човек према труду своме био награђен или кажњен.
Verse 16
И нека те зато од веровања у Судњи дан никако не одврати онај који у њега не верује и који следи своју страст, па да настрадаш.
Verse 17
ﭹﭺﭻﭼ
ﭽ
А шта ти је то у десној руци, о Мојсије?“
Verse 18
„Ово је мој штап“, одговори он, „којим се поштапам и којим лишће својим овцама скидам, а служи ми и за друге потребе.“
Verse 19
ﮌﮍﮎ
ﮏ
„Баци га, о Мојсије!“ Рече Он.
Verse 20
ﮐﮑﮒﮓﮔ
ﮕ
И он га баци, кад он, змија која гмиже.
Verse 21
“Узми је и не бој се!“ Рече Он, „Ми ћемо да је вратимо у оно што је пре била.
Verse 22
И увуци руку под свој пазух, рука ће да се укаже бела, без икакве мане; и то је знамење друго,
Verse 23
ﮫﮬﮭﮮ
ﮯ
како би ти показали неке Наше највеће знакове.
Verse 24
ﮰﮱﯓﯔﯕ
ﯖ
Иди код фараона јер је у злу сваку меру превршио!”
Verse 25
ﯗﯘﯙﯚﯛ
ﯜ
„Мој Господару“, рече Мојсије, „учини пространим моја прса,
Verse 26
ﯝﯞﯟ
ﯠ
и олакшај мој задатак:
Verse 27
ﯡﯢﯣﯤ
ﯥ
одреши чвор са мог језика
Verse 28
ﯦﯧ
ﯨ
да би разумели мој говор
Verse 29
ﯩﯪﯫﯬﯭ
ﯮ
и подари ми помоћника из моје породице,
Verse 30
ﯯﯰ
ﯱ
Арона мог брата;
Verse 31
ﯲﯳﯴ
ﯵ
учврсти ме њиме
Verse 32
ﯶﯷﯸ
ﯹ
и придружи ми га у мом задатку
Verse 33
ﯺﯻﯼ
ﯽ
да бисмо Те много величали и славили
Verse 34
ﯾﯿ
ﰀ
и Твоје име много спомињали.
Verse 35
ﰁﰂﰃﰄ
ﰅ
Јер нас Ти, уистину, видиш.”
Verse 36
ﰆﰇﰈﰉﰊ
ﰋ
„Удовољено је твојој молби, о Мојсије“, рече Он,
Verse 37
ﰌﰍﰎﰏﰐ
ﰑ
„а указали смо ти милост Своју још једном,
Verse 38
ﭑﭒﭓﭔﭕﭖ
ﭗ
када смо твоју мајку надахнули оним што се само надахнућем постиже:
Verse 39
Стави га у сандук и спусти у реку, река ће на обалу да га избаци, па ће га Мој и његов непријатељ прихватити.' И Ја сам учинио да те свако воли и да растеш под оком Мојим.
Verse 40
Када је твоја сестра отишла и казала: 'Хоћете ли да вам покажем жену која ће да се брине о њему? Ми смо те твојој мајци опет вратили да се радује и да више не тугује. И кад си убио човека, па смо те Ми ослободили бриге и из разних невоља смо те спасили. И ти си остао годинама међу становницима Медена, затим си, о Мојсије, у одређено време дошао,
Verse 41
ﮖﮗ
ﮘ
и изабрао сам те за Свог посланика
Verse 42
Идите ти и брат твој, с доказима Мојим, и нека сам вам Ја увек на памети.
Verse 43
ﮢﮣﮤﮥﮦ
ﮧ
Идите код фараона, јер је он, заиста, претерао у неправди.
Verse 44
И обратите му се благим речима, како би размислио или се побојао.“
Verse 45
„Господару наш“, рекоше они, „бојимо се да нас одмах не казни или да истину одбије."
Verse 46
“Не бојте се!”, рече Он, “Ја сам с вама, Ја све чујем и видим.
Verse 47
Идите ка њему и реците: „Ми смо посланици твога Господара, пусти Израиљеве синове да иду са нама и немој да их мучиш! Донели смо ти знак од твога Господара, па нека је спас ономе ко следи Упуту!
Verse 48
Нама се објављује да ће, сигурно, стићи казна оног који не поверује и од истине главу окрене.’”
Verse 49
ﰉﰊﰋﰌ
ﰍ
„Па ко је ваш Господар, о Мојсије?“ Упитао је фараон.
Verse 50
“Господар наш је Онај Који је свему оном што је створио дао оно што му је потребно, затим га како да се тиме користи надахнуо.”
Verse 51
ﰘﰙﰚﰛﰜ
ﰝ
„А шта је са претходним народима?“ Упитао је он.
Verse 52
„Знање о њима је код мога Господара, у Књизи!“ Рече Мојсије, „Моме Господару није ништа скривено и Он не заборавља.“
Verse 53
Онај Који вам је Земљу прилагодио и по њој вам пролазе дао, и Он спушта кишу са неба, па Ми дајемо да уз њену помоћ у паровима ниче разноврсно биље.
Verse 54
Једите и напасајте своју стоку! Ту су докази за оне који имају памети.
Verse 55
Од земље вас стварамо и у њу вас враћамо и из ње ћемо да вас проживимо.
Verse 56
ﮇﮈﮉﮊﮋﮌ
ﮍ
И Ми смо фараону све Наше доказе показали, али је он ипак порекао и одбио да поверује.
Verse 57
„Зар си дошао да нас помоћу своје враџбине из земље наше истераш, о Мојсије?“ Упита фараон.
Verse 58
„И ми ћемо, заиста, теби да припремимо враџбину сличну овој! Закажи нам време састанка којег ћемо се и ми и ти придржавати, на месту које свима одговара!“
Verse 59
„Нека време сусрета буде на дан вашег празника“, рече Мојсије, „и нека се народ ујутру сакупи.“
Verse 60
ﮮﮯﮰﮱﯓﯔ
ﯕ
И фараон оде, сакупи своје чаробњаке и после дође.
Verse 61
„Тешко вама!“ Рече им Мојсије. „Не износите лажи о Аллаху, па да вас Он казном уништи, а сигурно неће да успе онај који износи лажи.“
Verse 62
ﯧﯨﯩﯪﯫ
ﯬ
И они су стали да се расправљају међу собом, тихо шапћући.
Verse 63
„Мојсије и Арон су чаробњаци“, рекоше једни другима, „хоће да вас својим враџбинама истерају из ваше земље и да униште вашу најчаснију веру;
Verse 64
зато паметно припремите своје лукавство, а онда у ред станите. Ко данас победи, сигурно ће да постигне оно што жели.“
Verse 65
„О Мојсије“, рекоше они, „хоћеш ли ти први да бациш свој штап или ћемо ми бацити своје конопце?“
Verse 66
„Баците ви!“, рече он, и одједном му се причини да се њихови канапи и њихови штапови крећу због њихове враџбине.
Verse 67
ﭫﭬﭭﭮﭯ
ﭰ
И Мојсије осети зебњу у себи.
Verse 68
ﭱﭲﭳﭴﭵﭶ
ﭷ
„Не бој се!“ Рекосмо Ми, „ти ћеш, заиста, да победиш!
Verse 69
"Баци штап, који је у твојој десној руци, прогутаће оно што су они направили, јер је оно што су они направили је само варка чаробњака, а чаробњак, ма где био, неће успети."
Verse 70
И чаробњаци се поклонише лицем на тло говорећи: „Ми верујемо у Ароновог и Мојсијевог Господара!“
Verse 71
„Ви сте му поверовали“, викну фараон, „пре него што сам вам ја допустио! Он је ваш учитељ, он вас је научио враџбини и ја ћу, засигурно, унакрст ваше руке и ноге да вам одсечем и по стаблима палми да вас разапнем и сигурно ћете да знате ко је од нас у мучењу страшнији и устрајнији.“
Verse 72
„Нећемо ти дати предност над јасним доказима који су нам дошли нити над нашим Створитељем“, одговорише они, „па ради шта хоћеш, то можеш само у овосветском животу.
Verse 73
Ми верујемо у нашег Господара да би нам наше грехе опростио и враџбине на које си нас ти приморао. А Аллах најбоље награђује и казна Његова је вечна.”
Verse 74
Заиста, онога који пред својим Господарем дође као неверник - чека Пакао; у њему неће ни да умре ни да живи;
Verse 75
а оне који пред Њим дођу као верници, а радили су добра дела, чекају високи степени,
Verse 76
Еденски вртови кроз које теку реке, у њима ће они вечно да остану, и то ће да буде награда за оне који се буду греха очистили.
Verse 77
И Ми објависмо Мојсију: „Ноћу изведи Моје слуге и с њима сувим путем кроз море прођи, и не страхуј да ће те они стићи, нити се плаши утапања.“
Verse 78
И фараон је са својим војскама за њима кренуо, па су их огромни таласи мора прекрили;
Verse 79
ﭭﭮﭯﭰﭱ
ﭲ
И фараон је одвео свој народ у заблуду, а није му указао на Пут прави.
Verse 80
О Израиљеви синови, Ми смо вас избавили од вашег непријатеља, и на десној страни Синаја вас довели, и дали вам пиће као мед слатко и препелице укусне.
Verse 81
Једите укусна јела којима вас опскрбљујемо и не будите у томе незахвални да вас не би снашла Моја срџба; а кога снађе Моја срџба - настрадао је!
Verse 82
Ја ћу сигурно да опростим ономе ко се покаје и буде верник и ради добра дела, а затим устраје на Правом путу.“
Verse 83
ﮟﮠﮡﮢﮣﮤ
ﮥ
„А зашто си пре народа свог пожурио, о Мојсије?“
Verse 84
„Ево иду за мном“, одговори он, „а пожурио сам ка Теби, мој Господару, да будеш задовољан.“
Verse 85
„Ми смо твој народ, после твог одласка, ставили на искушење“, рече Он, „и њих је завео Самирија.“
Verse 86
И Мојсије се своме народу врати љут и жалостан. „О мој народе“, рече, „зар вам ваш Господар није дао лепо обећање? Зар вам се време одужило, или хоћете да вас стигне срџба вашега Господара, па се зато нисте држали обећања које сте ми дали!“
Verse 87
„Нисмо својевољно прекршили обећање које смо ти дали“, одговорише. „Били смо натоварени теретима, накитом фараоновог народа, па смо то бацили.“ А то је урадио и Самирија,
Verse 88
па им је излио теле које као да је мукало, и они су тада рекли: „Ово је ваш бог и Мојсијев бог, којег је заборавио.“
Verse 89
Зар они нису видели да им оно ни речи не одговара и да од њих не може да отклони никакву невољу нити може икакву корист да им прибави?
Verse 90
А њима је Арон још пре говорио: „О народе мој, ви сте тиме само стављени у искушење; ваш Господар је Свемилосни, зато следите мене и слушајте моја упуства.“
Verse 91
„Ми ћемо да га обожавамо све док нам се не врати Мојсије,“ рекоше они.
Verse 92
„О Ароне!“ Повика Мојсије. „Шта те је спречило, кад си их видео да су залутали,
Verse 93
ﮏﮐﮑﮒﮓ
ﮔ
па за мном ниси пошао? Зашто ниси послушао моје наређење?“
Verse 94
„Брате мој“, рече Арон, „не хватај ме за браду и за косу! Ја сам се плашио да не кажеш: 'Раздор си међу Изриљевим синовима посејао и ниси поступио онако како сам ти рекао.'“
Verse 95
ﮩﮪﮫﮬ
ﮭ
„А шта си ти то хтео, о Самирија?“ Упита Мојсије.
Verse 96
„Ја сам видео оно што они нису видели“, одговори он, „а затим сам за анђелом узео шаку земље, па то после бацио, и ето, тако ме је моја зла душа навела на зло.”
Verse 97
“Губи се одавде!” Рече Мојсије. “Читавог свог живота говорићеш: ‘Нека ме нико не дотиче!’ – А чека те још и одређени час који те неће мимоићи. Погледај само ово твоје божанство које си обожавао; ми ћемо га, сигурно, спалити и по мору му прах расути.”
Verse 98
Ваш бог је Аллах, другог истинског бога осим Њега нема! Он све зна.“
Verse 99
Тако ти казујемо неке вести о онима који су били и нестали, и објављујемо ти од Себе Кур’ан.
Verse 100
Ко се окрене од Кур'ана, на Судњем дану ће, заиста, огромни грех да понесе;
Verse 101
вечно ће у казни да остану, а језив терет ће на Судњем дану да носе.
Verse 102
На Дан када ће анђео у рог да дувне - тога Дана ћемо да сакупимо невернике од страха модре,
Verse 103
ﭼﭽﭾﭿﮀﮁ
ﮂ
и један другом ће тихо да говоре: „Нисте на Земљи боравили више од десет дана.“
Verse 104
Ми добро знамо о чему ће они да говоре кад најразборитији међу њима каже: „Остали сте само један дан.“
Verse 105
А питају те о планинама, па ти реци: “Господар мој ће их у прах претворити и разасути,
Verse 106
ﮘﮙﮚ
ﮛ
а места на којима су биле да остави равном ледином,
Verse 107
ﮜﮝﮞﮟﮠﮡ
ﮢ
ни удубине ни узвисине на Земљи нећеш да видиш.
Verse 108
Тог дана ће они да се одазову гласнику, мораће да га следе и пред Свемилосним ће да се стишају гласови и ти ћеш само да чујеш шапат.
Verse 109
Тог дана ником неће да буде од користи заузимање осим ономе коме Свемилосни допусти да се за неког заузме.
Verse 110
Он зна шта су радили и шта их чека, а они знањем не могу Њега да обухвате.
Verse 111
Људи ће се Живом и Вечном покорити, онај који је друге поред Њега обожавао сигурно ће да настрада.
Verse 112
а онај ко је добра дела чинио, а верник био, неће се неправде ни закидања награде плашити.
Verse 113
И Ми тако Кур’ан на арапском језику објављујемо и у њему опомене понављамо да би се они греха клонили или да би их на послушност подстакао.
Verse 114
Нека је узвишен Аллах, Владар Истинити! И не жури са читањем Кур'ана пре него што ти се његово објављивање заврши, и реци: „Господару мој, Ти моје знање повећај!“
Verse 115
А Адаму смо одмах у почетку наредили, али он је заборавио и није одлучан био.
Verse 116
А кад смо казали анђелима: „Поклоните се Адаму!“ Они сви ничице падоше, осим Сотоне који је то одбио.
Verse 117
„О Адаме!“ Рекли смо, „овај је заиста непријатељ теби и твојој жени, зато никако не дозволи да због њега будете истерани из Раја, па да се онда мучиш.
Verse 118
У Рају нећеш никад огладнити нити го бити,
Verse 119
ﮐﮑﮒﮓﮔﮕ
ﮖ
нити ћеш у њему ожеднити, нити врелину осетити.“
Verse 120
Али Сотона поче да га наговара и говори: „О Адаме, хоћеш ли да ти покажем дрво бесмртности и царство које неће да нестане?“
Verse 121
И њих двоје поједоше са дрвета и указаше им се њихова стидна места па почеше да стављају по њима рајско лишће. Адам није свога Господара послушао, па је скренуо.
Verse 122
ﯗﯘﯙﯚﯛﯜ
ﯝ
После га је његов Господар изабраником учинио, и опростио му је, и на Прави пут упутио.
Verse 123
„Напустите Рај сви“, рече Аллах, „једни другима ћете да будете непријатељи! Од Мене ће да вам долази Упута, и онај ко буде следио Моју Упуту неће да залута и неће да буде несрећан.
Verse 124
А онај ко се окрене од Моје Опомене, тај ће да живи тешким животом и на Судњем дану ћемо да га проживимо слепим.“
Verse 125
„Господару мој“, рећи ће, „зашто си ме слепог проживео кад сам имао вид?“
Verse 126
„Ево зашто“, рећи ће Он. „Наши докази и знаци су ти долазили, али си их занемаривао, па ћеш данас тако и ти да будеш занемарен.“
Verse 127
И тако ћемо Ми да казнимо све оне који су у греху претеривали, и у речи свога Господара нису веровали. А патња на Будућем свету биће, уистину, болнија и вечна.
Verse 128
Зар њима није познато колико смо уништили народа пре њих, оних по чијим селима и градовима се они крећу! То су, заиста, поуке за разумне људе.
Verse 129
И да није реч твог Господара још пре одређена, стигла би их заслужена казна.
Verse 130
Зато отрпи њихове увреде и обављај молитву, славећи Господара свог, пре изласка и пре заласка Сунца, и обављај је у ноћним сатима, и на крајевима дана – да би постигао задовољство.
Verse 131
И никако не жуди за лепотама овог света које Ми као ужитак разним неверницима пружамо, да их тиме на кушњу ставимо, награда Господара твог је боља и вечна.
Verse 132
Нареди породици својој да молитву обављају и буди у томе стрпљив и устрајан! Ми не тражимо од тебе да сам себе опскрбљујеш, Ми ћемо те опскрбити! А само богобојазнима припада леп завршетак.
Verse 133
Многобошци говоре: “Зашто нам не донесе какво чудо од Господара свог?” А зар им не долази објашњење о оном што има у давнашњим објавама?
Verse 134
А да смо их каквом казном уништили пре њега, сигурно би казали: „Господару наш, зашто нам ниси послао посланика, па да следимо Твоју Објаву пре него што смо понижени и осрамоћени у Паклу.“
Verse 135
Реци: „Сви ишчекујемо, па ишчекујте и ви, а сигурно ћете сазнати ко су били следбеници праве вере и ко је био на Правом путу.”
تقدم القراءة