Превод суре البقرة на الصربية из الترجمة الصربية - مركز رواد الترجمة - جار العمل عليها
ﰡ
Verse 1
ﭑ
ﭒ
Елиф Лāм Мим
Verse 2
Ова Књига - у коју нема сумње - упута је богобојазнима
Verse 3
онима који у свет невидљиви верују и који молитву обављају и удељују од онога чиме смо их Ми опскрбили,
Verse 4
и онима који верују у оно што је објављено теби и што је објављено пре тебе, и који у Будући свет чврсто верују.
Verse 5
Њима је Господар њихов на прави пут указао и то су они који су успели.
Verse 6
Онима који не верују доиста је свеједно упозоравао ти њих или не упозоравао, они не верују.
Verse 7
Аллах је запечатио срца њихова и уши њихове, а пред очима њиховим је застор; њих чека патња голема.
Verse 8
Има људи који говоре: "Верујемо у Аллаха и Последњи дан", а они нису верници!
Verse 9
Они мисле да варају Аллаха и оне који верују, а никог осим себе они не варају, али то не осећају.
Verse 10
У срцима њиховим је болест и Аллах им повећава ту болест. Њих чека патња болна због тога што су лагали.
Verse 11
Када им се каже: "Не правите неред на Земљи!" Одговарају: "Ми само ред успостављамо!"
Verse 12
Напротив! Они су уистину прави смутљивци, али то не опажају.
Verse 13
Када им се каже: "Верујте као што ови људи верују!" Они одговарају: "Зар да верујемо као што малоумници верују!?" А доиста они су малоумници, али то они не знају!
Verse 14
Када сусретну оне који верују, говоре: "Верујемо!" А чим остану насамо, са ђаволима својим, говоре: "Ми смо с вама. Ми им се само изругавамо."
Verse 15
Аллах се њима изругава и оставља их да у својој арогантности лутају.
Verse 16
То су они који су заблуду узели уместо Упуте, али им њихова трговина неће донети добити, јер они Упуту нису следели.
Verse 17
Они су слични ономе који потпали ватру, а када она осветли оно што је око њега, Аллах им одузме светло и остави их у тминама, па ништа не виде.
Verse 18
ﭣﭤﭥﭦﭧﭨ
ﭩ
Они су глуви, неми и слепи, па не могу да се поврате!
Verse 19
Или су слични онима који за време силног пљуска са неба, услед мрака, грмљавине и муња, због громова затискују уши прстима бојећи се смрти. А Аллах обухвата невернике.
Verse 20
Муња само што их не заслепи: кад год им осветли - они крену, а чим их тами препусти - застану! А да Аллах хоће, Он би им одузео и слух и вид. Аллах, уистину, све може.
Verse 21
О људи, богослужење чините Господару своме, Који је створио вас и оне пре вас, да бисте се сачували.
Verse 22
Који вам је Земљу постељом, а небо здањем учинио; Који с неба спушта воду и с њом изводи плодове, опскрбу вашу. Зато не приписујте Аллаху судруге, а ви знате.
Verse 23
А ако сумњате у оно што смо Ми објавили Нашем слуги (Мухаммеду), саставите ви једно поглавље слично томе и позовите и божанства ваша, изузев Аллаха, ако истину говорите.
Verse 24
Па ако то не учините, а сигурно нећете учинити, онда се чувајте ватре чије ће гориво бити људи и камење; припремљена је она за невернике.
Verse 25
А обрадуј оне који верују и добра дела чине да њима припадају рајске баште кроз које реке теку! Кад год буду опскрбљени каквим плодом, рећи ће: "Овим смо и пре били опскрбљени!" А биће им давани плодови само њима слични! У њима ће они супруге очишћене имати и они ће у њима вечно да бораве.
Доиста се Аллах не устручава за пример навести комарца или нешто изнад њега; они који верују- па они знају да је то Истина од Господара њиховог; а они који не верују говоре: "Шта то Аллах хоће овим примером?" Тиме Он даје да многи у заблуду скрену, а многе на Прави пут упућује, а тиме на странпутицу скреће само развратнике;
Verse 27
Оне који крше обавезу према Аллаху након што је прихваћена и прекидају оно што је Аллах наредио да се одржава и неред на Земљи праве; то су прави губитници.
Verse 28
Како не верујете у Аллаха, ви који сте били мртви па вас је Он оживео, затим ће вас усмртити, затим поново оживети, потом ћете Њему бити враћени?!
Verse 29
Он је за вас све на Земљи створио, затим се на небо усмерио, и као седам небеса га уредио; Он све добро зна.
Verse 30
А када Господар твој рече анђелима: "Ја ћу на Земљи намесника поставити!" Они упиташе: "Зар ћеш на Земљи поставити онога који ће на њој неред ширити и крв пролевати?! А ми Тебе славимо захваљујући Ти и светост Теби призивамо." Он рече: "Ја, доиста, знам оно што ви не знате."
Verse 31
И Он поучи Адама свим називима, а онда их предочи анђелима и рече: "Кажите Ми имена њихова, ако истину говорите!"
Verse 32
"Узвишен си!" Рекоше они, "ми знамо само оно чему си нас Ти поучио! Засигурно си Ти Свезнајући и Мудри."
Verse 33
"О Адаме", рече Он, "саопшти им називе њихове!" И када им он саопшти називе њихове, Аллах рече: "Зар вам нисам рекао да само Ја знам тајне небеса и Земље и да само Ја знам оно што показујете и што кријете?"
Verse 34
А кад рекосмо анђелима: "Поклоните се Адаму! Они се поклонише сви изузев Сотоне." Он одби и узохоли се, а био је неверник.
Verse 35
И Ми рекосмо: "О Адаме, настаните се ти и супруга твоја у Рају и једите у њему где год желите, али се овоме дрвету не приближујте да не будете од неправедних."
Verse 36
Али, ђаво их наведе на грех због дрвета и изведе их из Раја у којем су били. Ми рекосмо: „Сиђите!, једни другима ћете да будете непријатељи. До одређеног времена на Земљи је ваше боравиште и неко време уживање."
Verse 37
И Адам прими неке речи од Господара свога, па му Он опрости; Он је, заиста, Онај Који стално прима покајања, Милостиви.
Verse 38
Ми рекосмо: "Силазите из њега сви! Од Мене ће вам Упута долазити, а они који Упуту Моју буду следили, ничега се неће бојати, нити ће за било чим туговати."
Verse 39
А они који не буду веровали и доказе и речи Наше буду порицали биће становници Ватре; у њој ће вечно остати.
Verse 40
О синови Израиљеви, сетите се благодати Мојих које сам вам подарио, и испуните завет који сте Ми дали, па ћу и Ја испунити Свој завет који сам вам дао! И само од Мене страхујте!
Verse 41
Верујте у оно што сам објавио потврђујући да је истинито оно што ви имате и не будите први који у то не верују! Не продајте речи Моје за нешто што сасвим мало вреди и само се Мене бојте!"
Verse 42
И не мешајте Истину са неистином, и не скривајте Истину кад је знате!
Verse 43
Молитву обављајте, и обавезну милостињу дајте и заједно са онима који молитву обављају и ви обављајте!
Verse 44
Зар од других тражите да добро чине док при томе себе заборављате, а ви Књигу читате? Зар се опаметити нећете!?
Verse 45
Помозите се стрпљењем и молитвом, а то је, заиста, тешко, осим понизнима,
Verse 46
онима који су уверени да ће се срести са Господаром својим и да ће се Њему вратити.
Verse 47
О синови Израиљеви! Сетите се благодати Мојих које сам вам подарио и то што сам вас над другим народима био одликовао.
Verse 48
И бојте се Судњег Дана када нико ни за кога ништа неће моћи да учини, и када ничије посредовање неће да се прихвати, и када ни од кога откуп неће да се прими и када нико никоме у помоћ неће да притекне.
Verse 49
И када смо вас избавили од фараонових људи који су вас најгорим мукама мучили: мушку вам децу клали, а женску у животу остављали - то је било велико искушење од Господара вашег.
Verse 50
И када смо због вас море раставили и вас спасили, а фараонове људе, пред вашим очима потопили.
Verse 51
И када са Мојсијем, четрдесет ноћи, сусрет одредисмо, ви сте, након што он оде, неправду чинећи, теле почели да обожавате.
Verse 52
Потом смо вам, и после тога, опростили, да бисте захвални били.
Verse 53
И када смо дали Мојсију Књигу и оно што раздваја Истину од неистине, да бисте се правим путем упутили.
Verse 54
И када је Мојсије свом народу рекао: „Народе мој, ви сте заиста себи неправду учинили прихвативши теле; зато се Створитељу своме покајте и између вас преступнике смрћу казните! То вам је код вашег Створитеља боље, па ће покајање да вам прихвати. Заиста је Он Онај Који стално прима покајања, Милостиви.“
Verse 55
И када сте ви рекли: "Мојсије, ми ти нећемо веровати док Аллаха јасно не видимо!" Па вас је страшна казна обузела, а ви сте гледали.
Verse 56
Затим смо вас после смрти ваше оживели, да бисте захвални били.
Verse 57
И од облака смо вам хладовину начинили и ману и препелице вам слали. "Једите лепа јела, којима вас опскрбљујемо!" Они Нама нису неправду нанели, него су сами себи неправду наносили.
Verse 58
И када смо рекли: "Уђите у овај град и једите што год хоћете! На капију уђите клањајући се и кажите: 'Опрости!' Па ћемо вам опростити грехе ваше, а онима који чине добра дела даћемо и више."
Verse 59
Онда су они који су неправду учинили заменили речи другим које им нису речене, па смо Ми на оне који су неправду учинили с неба казну спустили, зато што су грешници били.
Verse 60
И када је Мојсије за народ свој молио воду, Ми смо рекли: „Удари својим штапом по камену!“ Из њега је проврело дванаест извора, и сви људи су знали из којег ће извора да пију. „Једите и пијте из Аллахове опскрбе и не чините зло по Земљи правећи неред.“
И када сте рекли:„Мојсије, ми не можемо више једну исту храну да једемо. Зато, моли за нас Господа свог да нам подари од онога што Земља рађа: од поврћа и краставаца, пшенице, сочива и црвеног лука!“ Он је рекао: „Зар да оно што је боље замените оним што је лошије?! Идите у Мисир имаћете оно што тражите!“ И понижење и беда притиште их и на себе навукоше гнев Аллахов, зато што у Аллахове доказе нису веровали и зато што су веровеснике бесправно убијали, зато што су непослушни били и све границе зла прелазили.
Verse 62
Оне који верују, и оне који су били јевреји, хришћани и сабејци, а који су веровали у Аллаха и Судњи дан и добра дела чинили - заиста чека награда од њиховог Господа; за њих нема страха и они неће да тугују.
Verse 63
И када смо од вас завет узели и брдо Синај изнад вас подигли: „Снажно прихватите оно што смо вам дали и нека вам је на уму оно што је у Књизи, да бисте се сачували.“
Verse 64
Затим сте одустали, и да није било Аллахове дарежљивости према вама и милости Његове, ви бисте, уистину, међу губитницима били.
Verse 65
Вама је познато шта се догодило онима од вас који су суботу оскрнавили, па смо им Ми рекли: "Будите мајмуни презрени!"
Verse 66
То насеље смо учинили опоменом оближњим насељима, а поуком за богобојазне.
Verse 67
И када Мојсије рече народу своме: "Аллах вам, доиста, наређује да краву закољете", они упиташе: "Збијаш ли то ти с нама шалу?" А он рече: "Аллаху се утичем од тога да незналица будем!"
Verse 68
Они рекоше: „Замоли за нас Господа свог да нам појасни каква треба да буде!“ „Он каже“, одговори он, „да крава не сме да буде ни стара, ни млада, него између тога, средње доби, па учините то што вам је заповеђено!“
Verse 69
„Замоли за нас Господа свог“, рекоше они, „да нам објасни какве боје треба да буде!“ „Он каже“, рече он, „да треба да буде светложуте боје, да се свиди онима који је виде.“
Verse 70
"Замоли за нас Господара свога", рекоше они, "да нам објасни каква још треба бити, јер нама краве изгледају сличне, а ми ћемо њу, ако Аллах хоће, сигурно да пронађемо."
Verse 71
"Он каже", рече он, "да крава не сме бити исцрпљена орањем земље и натапањем усева; треба бити без икакве мане и белега." "Е, сад си казао истину!" Рекоше они, па је заклаше, и једва то учинише.
Verse 72
И када сте једног човека убили, па се о њему препирати почели, Аллах је дао да изађе на видело оно што сте били сакрили.
Verse 73
Па смо Ми рекли: "Ударите га једним њеним делом!" И ето, тако Аллах мртве враћа у живот и пружа вам доказе Своје, да бисте схватили.
Verse 74
Али су ваша срца, после тога, постала тврда као камена стена или још тврђа. А има стена из којих реке избијају; а има, заиста, стена које пуцају и из којих излази вода, а има их заиста, и које се од страха пред Аллахом руше. А Аллах не занемарује оно што ви радите.
Verse 75
Зар ви (муслимани) жудите да вам они (Јевреји) верују, а неки од њих су Аллахов говор слушали, а затим би га, након што су га схватили, свесно изврнули?
Verse 76
Када сретну оне који верују, они говоре: "Ми верујемо!" А чим се осаме једни с другима, кажу: "Зар ћете им казивати оно што је Аллах вама објавио, па да им то буде доказ против вас пред Господаром вашим? Зар се нећете опаметити!
Verse 77
А зар они не знају да Аллах зна и оно што крију и оно што показују?!
Verse 78
Неки од њих су неписмени и не познају Књигу, него само гатке. Они само измишљају.
Verse 79
А тешко онима који својим рукама пишу књигу, а затим говоре: „Ово је од Аллаха“, да би за то извукли ништавну корист. И тешко њима због онога што њихове руке пишу, и тешко њима што на тај начин зарађују!
Verse 80
Они говоре: "Ватра нас неће дотицати више од неколико дана."Реци: "Да ли сте за то од Аллаха добили обећање, јер Аллах неће прекршити Своје обећање, или Аллаху приписујете оно што не знате?!“
Verse 81
А није тако! Јер они који буду зло чинили и греси их њихови буду са свих страна сустигли, становници Ватре ће они да буду и у њој ће вечно да остану.
Verse 82
А они који буду веровали и добра дела чинили, они ће становници Раја бити; у њему ће вечно боравити.
Verse 83
И када смо од потомака Израиљевих узели завет да ћете једино Аллаха да обожавате, и родитељима, и ближњима, и сирочадима, и сиромасима доброчинство да чините, а људима лепе речи да говорите; и молитву да обављате и обавезну милостињу да дајете, ви сте се после, изузев мало вас, окрећући завет изневерили.
Verse 84
И када смо од вас завет узели да крв једни другима нећете пролевати и да једни друге из домова ваших нећете изгонити, ви сте то онда, прихватили и томе сведоци били.
Након тога, ви ипак једни друге убијате, а поједине од вас и из завичаја њихових протерујете, помажући се против њих, уз грех и насиље, а ако вам дођу као заробљеници, ви их откупљујете. А забрањено вам је да их изгоните! Зар ви у један део Књиге верујете, а други негирате?! Онога од вас који тако ради стићи ће на овоме свету понижење, а на Судњем дану биће стављен на најтеже муке. А Аллах, заиста, није немаран према ономе што ви радите.
Verse 86
То су они који су живот на овоме свету узели у замену за Будући свет; зато им патња олакшана неће бити, нити ће им се у помоћ притећи.
Verse 87
И Ми смо Мојсију Књигу дали и после њега, једног за другим, посланике смо слали. И Исусу, сину Маријином, јасне смо доказе дали и Духом Благословљеним (анђелом Гаврилом) смо га помогли. И кад год вам је који посланик донео оно што није годило душама вашим, ви сте се узохолили, па сте неке у лаж угонили, а неке убијали.
Verse 88
Они говоре: "Наша срца су окорела!" А није тако, него је Аллах њих проклео због неверовања њиховог, а мало је њих који верују.
Verse 89
А када им дође Књига (Кур'ан) од Аллаха која потврђује истинитост онога што они имају (Тору), а још од пре су помоћ против неверника молили , и када им дође оно што им је познато као истина, они у то не повероваше. Па нека Аллахово проклетство стигне невернике!
Verse 90
Јадно је то за шта су се продали, да негирају оно што Аллах објављује, само из злобе што Аллах, из доброте Своје шаље Објаву ономе коме Он хоће од слугу Својих; па су на себе гнев за гневом навлачили! А невернике чека патња понижавајућа!
Verse 91
А када им се каже: "Верујте у оно што Аллах објављује!" Они одговарају: "Ми верујемо само у оно што је нама објављено", и неће да верују у оно што се објављује после, а то је Истина, која потврђује да је истинито и оно што они имају. Реци: "Па зашто сте још раније Аллахове веровеснике убијали, ако сте верници били?!"
Verse 92
И Мојсије вам је јасне доказе био донео, па сте, ипак, након што он оде, неправду чинећи, теле за обожавање прихватили.
Verse 93
И када смо од вас Завет ваш примили и брдо Синај изнад вас подигли: „Чврсто прихватите оно што вам дајемо и слушајте!“, они су одговорили: „Чујемо, али нећемо да послушамо!“, јер су њихова срца, због неверовања, теле упила. Реци: „Ружно је то на шта вас ваше веровање наводи, ако сте ви уопште верници.“
Verse 94
Реци: "Ако је код Аллаха Рај осигуран само за вас, мимо осталог света, онда ви смрт пожелите, ако истину говорите?!"
Verse 95
А они је неће никада пожелети због онога што чине, а Аллах добро зна неправеднике.
Verse 96
И видећеш сигурно да више жуде за животом од других људи, па чак и од идолопоклоника; сваки од њих би волео да поживи хиљаду година, мада га то, и када би толико дуго живео, не би од казне удаљило. Аллах добро види оно што они раде.
Verse 97
Реци: "Ко је непријатељ (анђелу) Гаврилу, нека зна да он Аллаховом дозволом теби на срце ставља Кур' ан потврдујући истинитост онога од пре, као путоказ и радосну вест верницима."
Verse 98
Ко је непријатељ Богу, Његовим анђелима и Његовим посланицима и (анђелу) Гаврилу и (анђелу) Михаилу - па, Бог је, заиста, непријатељ онима који не верују!
Verse 99
А Ми теби јасне доказе објављујемо, у које једино тешки грешници неће да верују.
Verse 100
Зар сваки пут када неку обавезу преузму, део њих је одбаци?! Штавише, већина их не верује.
Verse 101
А када им је од Аллаха Посланик дошао, потврђујући да је истинито оно што већ имају, део оних којима је Књига дата за леђа своја Аллахову Књигу су одбацили, као да они не знају.
И поведоше се за оним што су ђаволи о Соломуновој владавини лажно казивали. А Соломун није био неверник, него су ђаволи неверници. Они уче људе враџбини и ономе што је било надахнуто двојици анђела Харуту и Маруту, у Вавилону. А њих двојица никога нису учили док му не би рекли: „Ми само искушавамо, а ти немој да будеш неверник!“ И људи су од њих двојице учили како ће мужа од жене да раставе, али они нису могли никоме без Божије дозволе да науде. Учили су оно што ће да им науди и од чега користи неће да имају, иако су знали да онај ко то себи у замену за веровање купи, на Будућем свету никаквог удела неће да има. А доиста је јадно оно за шта су се продали, када би само они то знали!
Verse 103
А да су они веровали и чували се забрањеног, па сигурно награда од Аллаха боља је - само да су то они знали!
Verse 104
О ви који верујете, не говорите: "Ра'ина!" Него реците "Унзурна (Погледај нас, обрати пажњу на нас)!" И слушајте. А неверницима болна патња припада.
Verse 105
Не воле они који не верују, ни следбеници Књиге ни они многобошци који другима место које само Аллаху припада дају, да се вама од Господара вашег било какво добро објави. Аллах Својом милошћу одликује кога хоће, и Аллах је поседник доброте величанствене.
Verse 106
Који год кур'ански одломак променимо, или га забораву препустимо, Ми бољи од њега или сличан њему донесемо. Зар ти не знаш да Аллах над свиме има моћ?!
Verse 107
Зар ти не знаш да небеско и земаљско царство припада Аллаху и да, осим Аллаха, ни заштитника ни помагача немате?!
Verse 108
Зар да тражите од свог посланика, као што су пре од Мојсија тражили?! А ко веровање замени неверовањем, тај је с Правог пута залутао.
Verse 109
Многи следбеници Књиге би волели, из своје личне злобе, да вас, након вашег веровања, у невернике врате, након што им је Истина постала јасна. Али, ви опростите и преко тога пређите, док Аллах Своју одлуку не донесе. Аллах, заиста, над свиме има моћ.
Verse 110
И молитву обављајте и обавезну милостињу дајте, а за добро које за себе припремите наћи ћете награду код Аллаха, јер Аллах добро види оно што радите.
Verse 111
Они говоре: "У Рај неће ући нико осим онога ко буде Јевреј или хришћанин!" То су пусте жеље њихове. Реци: "Дајте свој доказ, ако истину говорите!"
Verse 112
А није тако! Ономе ко се буде Аллаху предао и уз то добра дела чинио, припада награда код Господара његовог; такви се неће ничега бојати, нити ће за било чим туговати.
Verse 113
Јевреји говоре: „Хришћани нису на правом путу!“, а хришћани кажу: „Јевреји нису на правом путу!“, а они читају Књигу. Тако готово истим речима говоре они који не знају. Аллах ће на Судњем дану да им пресуди у ономе о чему су се разилазили.
Verse 114
Има ли већег неправедника од онога који брани да се у Аллаховим џамијама име Његово спомиње и који ради на томе да се оне опустоше?! Такви би требало да у њих само са страхом улазе. Они ће на овоме свету понижење доживети, а на другом свету их чека казна велика.
Verse 115
Аллаху припадају и исток и запад; куда год се окренете, тамо је Аллахово лице. Аллах је, доиста, неизмерно дарежљив и Свезнајући.
Verse 116
Неверници говоре: "Аллах је себи дете узео." Узвишен нека је Он! Напротив, Њему припада све што је на небесима и на Земљи и Њему се све покорава.
Verse 117
Он је Створитељ небеса и Земље, а када нешто одреди, Он само каже: "Буди!" - И то бива.
Verse 118
А они који не знају, говоре: "Требало би да Аллах с нама разговара, или да нам какав доказ дође!" Тако су готово истим речима говорили и они пре њих; срца су им слична! А Ми доказе објашњавамо људима који чврсто верују.
Verse 119
Ми смо те (Мухаммеде), заиста, послали са Истином, као доносиоца радосних вести и онога који опомиње, и ти нећеш да будеш питан за оне који ће да буду у Паклу.
Verse 120
Ни Јевреји, ни хришћани неће бити тобом задовољни све док не будеш следио њихову веру. Реци: "Аллахова Упута јесте Права упута!" А ако би се ти повео за жељама њиховим, након знања које си добио, од Аллаха те нико не би могао заштитити, нити ти помоћи.
Verse 121
Они којима смо објавили Књигу, па је читају онако како треба, то су они који у њу верују. А они који у њу не буду веровали, то су сигурни губитници.
Verse 122
О синови Израиљеви, сетите се благодати Мојих које сам вам даровао, и када сам вас над осталим народима одликовао.
Verse 123
И бојте се Дана када нико ни за кога ништа неће моћи учинити, када се ни од кога откуп неће примати, када се ничији заговор неће користити, и када никоме нико неће у помоћ притећи.
Verse 124
И када је Аврама његов Господар са неколико заповеди на искушење ставио, па их је он потпуно извршио, Аллах је рекао: „Учинићу да ти будеш људима вођа.“ Он је упитао: „А и неки из мог потомства?“ Одговорио му је: „Обећање Моје не обухвата неправеднике!“
Verse 125
И када Ми Кабу учинисмо уточиштем и сигурним местом за људе: „Нека вам место на којем је Аврам стајао буде простор где ћете молитву да обављате!“ И Авраму и Јишмаелу смо наредили: „Храм Мој очистите за оне који га буду обилазили, коју буду ту боравили и који молитву буду обављали.“
Verse 126
А када је Аврам замолио: "Господару мој, учини ово место сигурним боравиштем и снабдиј плодовима становнике његове, оне између њих који буду у Аллаха и Последњи дан веровали!" Он је рекао: "Ономе који не буде веровао, даћу да неко време ужива, а онда ћу га присилити да у патњу ватрену уђе. А ужасно је то коначно одредиште!"
Verse 127
И док су Аврам и Јишмаил темеље Кабе подизали, молили су: "Господару наш, прими то од нас, Ти си, уистину, Свечујући и Свезнајући.
Verse 128
Господару наш, учини нас двојицу муслиманима - Теби преданим, а и у потомству нашем нека буде заједница Теби предана, покажи нам обреде наше и опрости нам! Ти си, доиста, стални Приматељ покајања, Милостиви!
Verse 129
Господару наш, пошаљи међу њих посланика, једнога од њих, који ће им речи Твоје казивати, Књизи и мудрости их поучити и очистити их! Ти си, доиста, Силни и Мудри!"
Verse 130
Ко други веру Аврамову избегава до онај који не држи до себе!? Ми смо њега на овоме свету одабрали, па ће он и на другом свету бити међу добрима.
Verse 131
Када је њему Господар његов рекао: "Предан буди!" Он је одговорио: "Ја сам предан Господару светова."
Verse 132
И Аврам је, као и Јаков, то синовима својим заповедио: „Синови моји, Аллах је вама веру одабрао, и нипошто немојте да умрете другачије осим као муслимани.“
Verse 133
Да нисте можда били присутни када је Јакову смртни час дошао?! Кад је он синове своје упитао: „Кога ћете, након мене, да обожавате?" Одговорили су: „Обожаваћемо Бога твог, Бога твојих отаца Аврама, Јишмаела и Исака, Бога Јединог! И ми се само Њему предајемо!“
Verse 134
Тај је народ прошао; њему припада оно што је заслужио, а вама што сте заслужили, и ви нећете бити питани за оно што су они радили.
Verse 135
Они говоре: „Будите јевреји, односно хришћани, бићете на Правом путу!“ Ти реци: „Не, ми смо следбеници Аврама правоверника. Он није многобожац био.“
Verse 136
Реците: "Ми верујемо у Аллаха и у оно што се објављује нама, и у оно што је објављено Авраму, и Јишмаилу, и Исаку, и Јакову, и потомцима," и у оно што је дато Мојсију и Исусу, и у оно што је дато веровесницима од Господара њиховог; ми не правимо никакве разлике међу њима и ми смо Њему предани."
Verse 137
Па, ако они буду веровали у оно у шта ви верујете, на Правом су путу; а ако се окрену, они су онда раскол починили. Аллах ће те сигурно од њих заштитити. Он је Свечујући и Свезнајући.
Verse 138
"Аллахове вере се држите! Зар има лепше вере од Аллахове?! Ми се само Њему покоравамо."
Verse 139
Реци: "Зар с нама о Аллаху расправљате, а Он је и наш и ваш Господар! Нама припадају наша дела, а вама ваша дела! А ми смо према Њему искрени."
Verse 140
Како можете да говорите да су Аврам, Јишмаил, Исак, Јаков и потомци његови били јевреји или хришћани? Реци: "Знате ли боље ви или Аллах?" Зар је ико већи неправедник од онога који скрива сведочанство Истине добивене од Аллаха! А Аллах није немаран према ономе што ви радите.
Verse 141
Тај је народ прошао; њему припада оно што је заслужио, а вама што сте заслужили, и ви нећете бити питани за оно што су они радили.
Verse 142
Рећи ће неки људи кратке памети: „Шта их је одвратило од њиховог правца током молитве, према којем су се окретали?“ Реци: „Аллаху припадају и исток и запад; Он упућује на Прави пут онога кога Он хоће.“
Тако смо вас учинили најбољом заједницом средине, како бисте сведочили о другим људима, и како би Посланик о вама сведочио. И Ми смо променили правац према којем си се током молитве окретао само да бисмо знали оне који следе Посланика у односу на оне који не верују, јер то је заиста било тешко свима, осим оним које је Аллах упутио на Прави пут. Аллах неће да дозволи да пропадну ваше молитве. А Аллах је, заиста, према људима милосрдан и милостив.
Verse 144
Ми видимо како окрећеш лице своје према небу и Ми ћемо сигурно да те окренемо према правцу који ти желиш; па, окрени лице своје према Часном храму! И где год били, лице своје окрените према њему. Заиста, они којима је дата Књига знају да је то истина од њиховог Господара. А Аллах није немаран према ономе шта они раде.
Verse 145
И када би ти онима којима је дата Књига све доказе донео, они опет неће да прихвате твој правац (Киблу), као што ни ти нећеш да прихватиш њихов правац, нити ће ико од њих да прихвати правац другога. А ако би се ти за њиховим жељама повео након што ти је дошло знање, тада би сигурно међу неправедницима био.
Verse 146
Они којима смо дали Књигу знају Посланика као што синове своје знају, али неки од њих, заиста, свесно истину прикривају.
Verse 147
Истина је од Господара твога, па зато никако не буди од оних који сумњају.
Verse 148
Свако има свој правац према којем се окреће, па се такмичите у добру! Ма где били, Аллах ће да вас све сабере. Аллах, заиста, над свиме има моћ!
Verse 149
И из свакога места у које дођеш, ти лице своје у правцу Часног храма окрени; то је, доиста, Истина од Господара твога; Аллах није немаран према ономе што ви радите.
Verse 150
И из сваког места у које дођеш, ти своје лице према Часном храму окрени!; И где год се налазили, ви своја лица према њему окрећите, да људи не би имали шта да вам приговоре, осим оних међу њима који неправду чине. Њих се не бојте, него се Мене бојте, да бих благодат Своју према вама употпунио и да бисте били на Правом путу.
Verse 151
Као што вам Ми једнога од вас као посланика посласмо да вам Наше речи и доказе казује, и да вас очисти, и да вас Књизи и мудрости подучи, и да вас оно што нисте знали научи.
Verse 152
ﯨﯩﯪﯫﯬﯭ
ﯮ
Зато се сећајте Мене, и Ја ћу вас да се сећам! И захваљујте Ми, и немојте Ми незахвални бити!
Verse 153
О ви који верујете, тражите себи помоћ у стрпљивости и молитви! Аллах је, доиста, уз стрпљиве.
Verse 154
И не кажите за оне који су на Аллаховом путу погинули: "Мртви су!" Не, они су живи, али ви то не осећате.
Verse 155
Ми ћемо вас у искушење доводити, мало страхом и гладовањем, и губљењем иметка, живота и летине. А ти обрадуј стрпљиве.
Verse 156
Оне који, када их каква невоља задеси, само кажу: "Ми смо, доиста, Аллахови и Њему ћемо се, сигурно, вратити."
Verse 157
То су они којима припадају благослови од Господара њиховог и милост; они су на Правом путу.
Verse 158
"Сафа и Мерва су, доиста, Аллахова часна места. Зато онај који Кабу ходочасти или Умру обави, не ради никакав преступ да се креће између њих. А онај који драге воље учини какво добро дело, па Аллах је доиста благодаран и све зна."
Verse 159
Оне који буду скривали јасне доказе које смо Ми објавили, и Прави пут након што смо га у Књизи људима означили, Аллах ће да их прокуне, а проклеће их и они који имају правод да проклињу.
Verse 160
Изузети ће да буду само они који се покају и поправе, и то јавно испоље; таквима ћу Ја да опростим, а Ја сам стални Приматељ покајања, Милостиви.
Verse 161
Доиста, онима који не верују и који као неверници умру, следи проклетство Аллахово, проклетство анђела и свих људи.
Verse 162
У њему ће вечно да остану, а патња њихова неће да им се смањује, нити ће да им се шта одлаже.
Verse 163
А ваш Аллах - један је Бог; нема бога осим Њега, Свемилосног, Милостивог.
Verse 164
У стварању небеса и Земље, у смени ноћи и дана, у лађи која морем плови сa корисним товаром за људе и у води коју Аллах сa неба спушта, па тако земљу враћа у живот након њене замрлости, по којој је расијао разноразна жива бића, у усмеравању ветрова и облацима који између неба и Земље лебде - има, заиста, знакова за оне који разумеју.
Verse 165
Има људи који поред Аллаха друге, као једнаке Њему, прихватају; воле их као што се Аллах воли! Али, они који верују, још више Аллаха воле! А да знају они који су неправду чинили - када казну доживе, да ће видети да моћ сва Аллаху припада и да Аллах страховито кажњава.
Verse 166
Када се они за којим су се други поводили одрекну оних који су их следили и казну буду искусили, и када им се свака могућност спашења прекине.
Verse 167
Тада ће следбеници њихови рећи: "Да нам је само да се на тренутак вратимо, па да се и ми њих одрекнемо као што су се они нас одрекли!" Ето, тако ће Аллах њима показати погубним дела њихова и они никада неће из Пакла изаћи.
Verse 168
О људи, једите од онога што има на Земљи, што је дозвољено и лепо, и не следите ђавоље стопе! Он вам је, заиста, непријатељ очевидни.
Verse 169
Он вас навраћа на грех и разврат, и да о Аллаху говорите оно што не знате.
Verse 170
А када им се каже: "Следите оно што је Аллах објавио!" - Они одговарају: "Не, него ћемо да следимо оно на чему смо наше претке затекли." Зар и онда када им преци нису ништа схватали, нити су били на Правом путу?!
Verse 171
Они који не верују слични су ономе који виче, али сам не чује ништа осим зов и запомагање; они су глуви, неми и слепи и они ништа не схватају.
Verse 172
О ви који верујете, једите добра којим смо вас опскрбили и захваљујте Аллаху, ако, заиста, само Њега обожавате.
Verse 173
Он вам, доиста, забрањује: стрв, крв, свињско месо и оно што је принесено као жртва у нечије друго име, а не у Аллахово. А ономе који буде приморан, не својом вољом и не претерујући, није му грех. Аллах је, доиста, Онај Који опрашта грехе и милостив је.
Verse 174
Заиста, они који скривају оно што је Аллах у Књизи објавио и то продају за нешто што мало вреди - они у стомаке своје само ватру трпају; на Судњем дану Аллах неће ни да их ослови, нити ће да их очисти; њима припада патња болна.
Verse 175
То су они који уместо Упуте узимају заблуду, а уместо опроста патњу; како ли су само они неосетљиви на Ватру?!
Verse 176
То је тако, јер Аллах је објавио Књигу с истином, а они који се о Књизи разилазе заиста су у расколу великом.
Није честитост у томе да окрећете лица своја према истоку и западу; честити су они који верују у Аллаха, и у будући свет, и у анђеле, и у књиге, и у веровеснике, и који од иметка, иако им је драг, дају рођацима, и сирочадима, и сиромасима, и путницима, и просјацима, и за откуп из ропства, и који молитву обављају и обавезну милостињу дају, и који обавезу своју, када је преузму, испуњавају, нарочито они који су издржљиви у неимаштини, и у болести, и у боју љутом. Они су искрени верници, и они се Аллаха боје и ружних поступака клоне.
Verse 178
О ви који верујете! Прописује вам се одмазда за убијене: слободан за слободног, роб за роба, и женско за женско. А онај коме род убијеног опрости, нека они великодушно поступе, а нека им он доброчинством узврати. То је олакшање од вашег Господара и милост. А ко насиље и после тога изврши, њему следи болна патња.
Verse 179
У одмазди вам је живот, о разумом обдарени, да бисте се сачували.
Verse 180
Када неко од вас на самрти буде, па оставља какво добро, прописано вам је да, на леп и праведан начин, родитељима и ближњима опоруку учините, што је обавеза богобојазних.
Verse 181
Онај ко је измени, након што чује како гласи, грех за то пада на оне који је мењају. А Аллах је, заиста, Онај Који све чује и Онај Који све зна.
Verse 182
Па ко се боји погрешке или грешног поступка опоручиоца, па то ваљано између оних којих се опорука тиче поправи, није згрешио! Аллах је, доиста, Онај Који опрашта грехе и милостив је.
Verse 183
О ви који верујете! Прописује вам се пост, као што је прописан онима пре вас, да бисте се греха сачували.
Verse 184
Одређен број дана; а ономе од вас који је болестан или на путу буде, толико других дана. Онима који га тешко подносе, откуп је да сиромашног нахране. А ко драге воље да више, за њега је боље. А боље вам је да постите, нека знате.
У рамазану је почело објављивање Кур'ана, који је путоказ људима, јасан доказ Правог пута и разликовања добра од зла. Ко од вас у том месецу буде код куће, нека пости, а ко буде болестан или се на путу задеси, нека исти број дана напости. Аллах жели да вам олакша, а не да вам отежа, и да одређени број дана испуните и да Аллаха величате јер вас је упутио, па да захвални будете.
Verse 186
А када те робови Моји за Мене упитају, Ја сам, сигурно, близу: одазивам се молби молитеља када Ме замоли. Зато, нека се и они Мени одазову и нека верују у Мене, како би исправним путем кренули.
Дозвољава вам се да у ноћима поста имате однос са женама вашим; оне су одећа ваша, а ви сте одећа њихова; Аллах зна да сте сами себе обмањивали, па је прихватио покајање ваше и опростио вам; зато се сада састајте с њима и жудите за оним што вам је Аллах одредио; једите и пијте све док будете могли да разликујете белу нит од црне нити зоре, а потом употпуните пост, до ноћи. Са женама немојте да имате односе док сте у осами у богомољама; то су Аллахове границе и не приближујте им се; тако Аллах у речима и доказима Својим обзнањује прописе људима, како би се причували.
Verse 188
Не једите имовину једни другима на непоштен начин и не спорите се због ње пред судијама како бисте с грехом, и знајући то, део имовине других људи узели.
Verse 189
Питају те о млађацима. Реци: "Они су људима ознаке за време и ходочашће." Не исказује се честитост у томе да са задње стране у куће улазите, него је честитост у томе да се Аллаха бојите. У куће улазите на врата њихова и Аллаха се бојте да бисте успели.
Verse 190
И борите се на Аллаховом путу против оних који се боре против вас, али не прелазите границе. Заиста Аллах не воли оне који прекорачају границе.
Verse 191
И убијајте их где год их стигнете, и прогоните их одакле су они вас прогнали! А смутња је тежа од убијања! И не борите се против њих код Часног храма док вас они ту не нападну. Ако вас ту нападну, онда их убијајте! Таква је казна за невернике.
Verse 192
ﭯﭰﭱﭲﭳﭴ
ﭵ
Ако престану, па Аллах је, заиста, Онај Који опрашта грехе и милостив је.
Verse 193
И борите се против њих док смутње не нестане и док вера не буде само Аллаху исказивана. Па, ако се окане, онда непријатељство престаје, а једино против насилника остаје.
Verse 194
Свети месец је за свети месец, а и у светињама вреди одмазда: онима који вас нападну, узвратите истом мером и Аллаха се бојте; знајте да је Аллах уз богобојазне.
Verse 195
И трошите иметак на Аллаховом путу, и сами себе у пропаст не бацајте, и добро чините; Аллах, доиста, воли доброчинитеље.
Хаџ (велико ходочашће) и умру (мало ходочашће) ради Аллаха употпуните! А ако будете спречени, онда курбане који вам се нађу при руци закољите, а главе своје, док курбани не стигну до места свога, не бријте! А онај од вас који се разболи или има нешто на глави што га мучи (па се обрије), нека се постом или добровољном милостињом или курбаном искупи! Када будете сигурни, онај ко буде обављао умру уз ходочашће, курбан до којег може да доће, нека закоље! А онај ко га не нађе, нека три дана пости у данима ходочашћа и седам дана по повратку, то је пуних десет дана. То важи за оног чија породица не живи у границама Часног храма. И бојте се Аллаха и знајте да Он жестоко кажњава!
Verse 197
Хаџ је у познатим месецима, па онај ко се обавеже у току њих да обави хаџ не може да има интимни однос, нити грехе да чини, нити да се препире у току ходочашћа. А за добро које учините Аллах зна. За пут се опскрбите, а најбоља је опскрба богобојазност! И Мене се бојте - ви, разумом обдарени!
Verse 198
Није вам грех да од Господара свога тражите неко добро. А када пођете с Арефата, Аллаха спомињите код часних места; спомињите Га и славите јер вас је Он упутио, а заиста сте пре тога у заблуди били.
Verse 199
Затим крените одакле крећу остали људи и од Аллаха опрост молите. Аллах је, доиста, Онај Који опрашта грехе и милостив је.
Verse 200
А када завршите обреде ваше, Аллаха спомињите као што спомињете претке ваше, па и више од тога! Има људи који говоре: "Господару наш, дај Ти нама на овоме свету!" А на другом свету неће имати никаквог удела!
Verse 201
А има и оних који говоре: "Господару наш, дај нам добро и на овом свету и на Будућем свету и сачувај нас паклене патње!"
Verse 202
Таквима припада удео који су заслужили! Аллах доиста брзо своди рачуне.
Verse 203
И Аллаха спомињите у данима одређеним! А ономе ко пожури, па то учини у два дана, није грех, као што није грех ни ономе који још остане, ако је богобојазан. Бојте се Аллаха, и знајте да ћете сви пред Њим бити сакупљени.
Verse 204
Има људи, попут оног чије те речи о животу на овом свету одушевљавају и који се позива на Аллаха као сведока за оно што је у његовом срцу, а најљући су противници.
Verse 205
Чим се неки од њих окрене од тебе, крене неред по Земљи да прави, уништава усеве и стоку. А Аллах не воли неред!
Verse 206
А када му се каже: "Аллаха се бој!" Он се онда поноси гресима. Па довољан му је Пакао, а то је, доиста, грозно боравиште!
Verse 207
Има људи који се жртвују у тежњи за задовољством Аллаховим. А Аллах је милосрдан према робовима Својим.
Verse 208
О ви који верујете, уђите у Ислам потпуно и не идите стопама ђавољим; он вам је, заиста, непријатељ отворени!
Verse 209
А ако посрнете, након што су вам дошли јасни докази, онда знајте да је Аллах, заиста, силан и мудар.
Verse 210
Чекају ли они да им Аллах дође у тминама облака, и анђели, и да буде свему крај?! А Аллаху се све враћа!
Verse 211
Упитај синове Израиљеве колико смо им јасних доказа дали! А они који замењују благодат Аллахову која им је дошла, па Аллах, заиста, страховито кажњава!
Verse 212
Неверницима се живот на овоме свету чини лепим и они се ругају онима који верују. А они који су се Аллаха бојали и греха клонили, на Судњем дану биће изнад њих! Аллах даје у обиљу ономе коме Он хоће, без рачуна.
Сви људи су сачињавали једну заједницу, па је Аллах слао веровеснике да доносе радосне вести и опомену, и по њима је слао Књигу са Истином, да се по њој суди људима у ономе у чему су се они разилазили. А повод неслагању је била међусобна завист, баш од стране оних којима је дата, и то када су им већ били дошли јасни докази; и онда би Аллах, вољом Својом, упутио вернике да схвате праву истину о ономе у чему се нису слагали. – А Аллах указује на прави пут ономе коме Он хоће.
Verse 214
Зар мислите да ћете ући у Рај, а још нисте искусили оно што су искусили они који пре вас нестадоше?! Њих је погађала неимаштина и болест, и толико су бивали узнемиравани да би и посланик и они који су с њим веровали, говорили: "Када ће доћи Аллахова помоћ!?" Ето, Аллахова помоћ је, доиста, близу!
Verse 215
Питају те, шта ће да уделе? Реци: "Оно што будете уделили од добра нека припадне родитељима и рођацима, и сирочади, и сиромасима, и путницима намерницима; а за добро које чините Аллах сигурно добро зна."
Verse 216
Прописана вам је борба, а то вам је мрско! Можда нешто не волите, а то је добро по вас; можда нешто волите, а то је зло по вас! Аллах зна, а ви не знате.
Питају те о светом месецу, о ратовању у њему! Реци: „Ратовање у њему је велики грех; али, одвраћање од Аллаховог пута и неверовање у Њега, и одвраћање од Часног храма и изгоњење становника његових, још је већи грех код Аллаха. А смутња је гора од убијања! Они ће непрестано да се боре против вас док вас не одврате од ваше вере, ако буду могли! А они међу вама који од вере своје отпадну и као неверници умру - њихова дела биће поништена на овом свету, а и на будућем. Они ће становници Ватре да буду и тамо ће вечно да остану.
Verse 218
Заиста, они који верују, и који се иселе и на Аллаховом путу боре, они желе милост Аллахову. А Аллах је Онај Који опрашта грехе и милостив је.
Verse 219
Питају те о опојним пићима и коцки! Реци: „У њима је велики грех, а има и неких користи људима; само је грех већи од њихове користи!“ Питају те, шта да удељују! Реци: „Вишак!“ Ето, тако вама Аллах прописе објашњава да бисте размислили,
Verse 220
и о овом свету и о Будућем. И питају те о сирочади! Реци: "Унапредити њихова имања је боље!" А ако будете с њима заједно живели, па то су браћа ваша! Аллах зна разлику између покварењака и доброчинитеља! Да је Аллах хтео, могао је прописати оно што вам је тешко! Он је, доиста, силан и мудар.
Verse 221
Не жените се вишебошкињама док вернице не постану; уистину је робиња - верница боља од вишебошкиње, макар вам се она и свидела! Не удајте вернице за вишебошце док не постану верници; јер уистину је роб-верник бољи од вишебошца, макар вам се и допадао. Они позивају у Ватру, а Аллах позива Рају и опросту, дозволом Својом, и појашњава људима речи и доказе Своје, да би се присећали и поуку примили!
Verse 222
И питају те о месечном прању! Реци: "То је непријатност!" Зато, немојте да имате однос са женама за време месечног прања, и не прилазите им док се не очисте! А када се очисте, онда им прилазите онако како вам је Аллах наредио! Аллах, доиста, воли оне који се кају и воли оне који се чисте.
Verse 223
Жене ваше су њиве ваше, и ви њивама својим прилазите како хоћете! А припремите нешто и за душе своје! И бојте се Аллаха и знајте да ћете се с Њим сусрести! А ти обрадуј вернике!
Verse 224
И нека вам заклетва Аллахом не буде препрека да добро чините, да се Аллаха бојите и људе мирите. А Аллах је Онај Који све чује и Онај Који све зна!
Verse 225
Аллах неће да вас казни ако се неопрезно закунете, али ће да вас казни за оно што с предумишљајем срца ваших урадите. Аллах је Онај Који опрашта грехе и Онај Који не жури с казном.
Verse 226
Они који се закуну да се неће приближавати женама својим, сачекаће четири месеца! Па ако им се врате, Аллах је, доиста, Онај Који опрашта грехе и милостив је.
Verse 227
А ако одлуче да се раставе, па Аллах је, доиста, Онај Који све чује и Онај Који све зна!
Verse 228
Разведене жене нека чекају три месечна прања; и није им допуштено да крију оно што је Аллах створио у материцама њиховим, ако у Аллаха и у Будући свет верују! Мужеви њихови имају право да их, док оне чекају, поврате, ако желе помирење. Оне имају исто толико права колико и дужности; треба да их изврше лепо и по пропису. А мушкарци су над њима за један степен! Аллах је, доиста, силан и мудар.
Развод може бити два пута, након чега се она, или лепо и праведно задржава, или јој се уз доброчинство последњи развод даје! А вама није допуштено да узимате било шта од онога што сте им даровали, осим ако се њих двоје плаше да Аллахове прописе неће да извршавају. А ако се бојите да њих двоје Аллахове прописе неће да извршавају, онда им није грех да се она откупи. То су Аллахове границе, па их не прекорачујте! А они који Аллахове границе прекорачују, то су прави неправедници!
Verse 230
А ако је опет разведе, она му није након тога допуштена све док се не уда за другог мужа. Па ако је и он разведе, онда њима двоје није грех да се једно другом врате, ако мисле да ће Аллахове прописе извршавати. То су Аллахове границе које Он објашњава људима који знају.
Када разведете супруге, па оне испуне свој разводни рок, тада их, или лепо и праведно задржите, или уз доброчинство отпремите! И не задржавајте их наносећи им штету, а онај ко тако поступи, учинио је себи неправду! Не поигравајте се Аллаховим прописима и сетите се благодати Аллахове према вама и то што вам је објавио Књигу и мудрост којом вас саветује! Аллаха се бојте и знајте да Аллах све зна!"
Verse 232
А када разведете супруге, па испуне свој разводни рок, не ометајте их да се удају за мужеве своје, када се сложе да лепо живе! Овим се саветују они међу вама који верују у Аллаха и Последњи дан. Тако вам је чедније и честитије. А Аллах зна, а ви не знате.
Мајке нека доје своју децу пуне две године, ако желе да дојење буде потпуно! Очеви су дужни да их хране и одевају на леп и уобичајен начин. Нико се не задужује изнад могућности својих: мајка не сме да наштети оцу детета због детета свога, а ни отац мајци детета због детета свога! Наследник има исте обавезе. Зато, ако њих двоје на леп начин и по договору одлуче да одбију дете од дојења, нису грешни! А ако зажелите својој деци да нађете дојиље, није вам грех ако им, како је уобичајено, дате оно што хоћете да дате. Бојте се Аллаха и знајте да Аллах добро види шта ви радите!
Verse 234
Они од вас који умру остављајући супруге своје, њихове супруге дужне су чекати четири месеца и десет дана. И када оне испуне прописани рок, ви не сносите грех за оно што оне лепо и по пропису ураде. А Аллах у потпуности зна оно што ви радите.
И није вам грех ако тим женама на знање дате да ћете ви да их запросите, или ако то у душама својим кријете. Аллах зна да ћете о њима да мислите, али им потајно ништа не обећавајте, него им само што је дозвољено говорите. И не одлучујте се на брак пре него што прописано време за чекање не истекне; и имајте на уму да Аллах зна шта је у душама вашим, па Га се причувајте, и знајте да је Аллах, заиста, Онај Који опрашта грехе и Онај Који не жури с казном.
Verse 236
Није вам грех ако жене пустите пре него што у интимни однос с њима ступите, или пре него што им венчани дар одредите. И лепо их и по пропису дарујте, имућан према свом стању, а сиромашан према свом; то је дужност онима који желе добро да чине.
Verse 237
А ако их пустите пре него што сте у однос с њима ступили, а већ сте им венчани дар одредили, оне ће задржати половину онога што сте одредили, осим ако се одрекну или се одрекне онај који одлучује о склапању брака; а ако се ви одрекнете - то је ближе богобојазности! И не заборавите да једни према другима добри будете! Аллах, доиста, добро види шта ви радите.
Verse 238
Чувајте молитве, нарочито молитву у средини дана, и пред Аллахом понизно стојте!
Verse 239
Ако се будете бојали, онда молитву обављајте ходајући или јашући! А када будете сигурни, спомињите Аллаха онако како вас је Он научио ономе шта нисте знали.
Verse 240
Они међу вама којима се примиче смрт, а који иза себе остављају супруге, треба да им опоруком, унапред за годину дана, одреде издржавање и да се оне не удаљују из куће. А ако је саме напусте, ви не сносите грех за оно што оне лепо и по пропису са собом учине. А Аллах је силан и мудар!
Verse 241
Разведеним женама припада отпремнина у складу с прописом и на леп начин, и то је обавеза богобојазних.
Verse 242
Аллах вам тако објашњава прописе Своје, да бисте размислили!
Verse 243
Зар не знаш за оне који су из страха од смрти из земље своје побегли, а било их је на хиљаде, па им је Аллах рекао: "Помрите!" А после их је оживео. Аллах је, доиста, дарежљив према људима, али већина људи не захваљује.
Verse 244
И борите се на Аллаховом путу и знајте да је Аллах Онај Који све чује и Онај Који све зна.
Verse 245
Ко је тај који ће Аллаху леп зајам дати, па да му га Он многоструко врати, Аллах ускраћује и обилно даје, и Њему ћете се вратити.
Зар не знаш када су прваци синова Израиљевих, након Мојсија, казали своме веровеснику: "Постави нам краља да се на Аллаховом путу боримо!" "Можда се ви нећете борити, ако вам борба буде прописана?'' Рече он. "Зашто да се не боримо на Аллаховом путу?'' Рекоше. "А ми смо из земље наше прогнани и од синова наших одвојени!" А када им борба би прописана, они, осим неколицине, окренуше се. А Аллах добро зна неправеднике.
Аллах вам је Саула за владара одредио“, рече им њихов веровесник. „Одакле да нам он буде владар када смо ми пречи од њега да владамо? Њему ни велико богатство није дато!“, рекоше они. „Заиста је Аллах њега да вама влада изабрао“, рече он, „и великим знањем и телесном снагом га обдарио. Аллах даје власт коме Он хоће. Аллах је неизмерно дарежљив и Онај Који све зна!
Verse 248
„Заиста, знак његове власти“, рече им веровесник њихов, „биће ковчег који ће да вам стигне. У њему ће да буде смирај за вас од вашег Господара, и остатак онога што су Мојсије и Арон оставили. Носиће га анђели. У томе је, заиста, знак за вас, ако сте верници!“
И кад Саул изађе с војском, рече: "Аллах ће сигурно да вас стави на искушење једном реком, па ко се напије из ње, није мој, а ко се не напије, он је мој, изузев ако шаком захвати гутљај!" И они се, осим неколицине, напише, а кад је они који су с њим веровали пређоше, неки рекоше: "Ми данас не можемо изаћи на крај с Голијатом и војском његовом." Они који су чврсто веровали да ће сусрести Аллаха, рекоше: "Колико су пута малобројне чете савладале многобројне чете Аллаховом дозволом." А Аллах је са стрпљивима.
Verse 250
И када изиђоше пред Голијата и његову војску, они рекоше: "Господару наш, надахни нас издржљивошћу и учврсти ноге наше и помози нам против народа који не верује!"
Verse 251
И они их, Аллаховом дозволом, поразише, и Давид уби Голијата, и Аллах му подари власт и мудрост, и научи га ономе чему је Он хтео. А да Аллах људе не сузбија једне другима, на Земљи би заиста неред настао! Али, Аллах је дарежљив свим световима.
Verse 252
То су Аллахове речи и докази, које Ми теби истинито казујемо. А ти си, доиста, један од посланика.
Неке од тих посланика одликовали смо више него друге. Са некима од њих је Аллах говорио, а неке је за више степени уздигао. А Исусу, Маријином сину, смо јасне доказе дали и (анђелом) Гаврилом га помогли. Да је Аллах хтео, они се не би међусобно после њих убијали, када су им јасни докази већ дошли, али они су се разишли, неки од њих су веровали, а неки су порицали. А да је Аллах хтео, они се не би међусобно убијали! Али, Аллах ради оно што Он жели.
Verse 254
О ви који верујете, удељујте од онога чиме вас Ми опскрбљујемо, пре него што дође Дан када неће да буде ни откупа, ни пријатељства, ни посредништва! А неверници су прави неправедници!
Аллах је, нема бога осим Њега, Живи и Самоопстојећи Одржаватељ! Не обузима Га ни дремеж ни сан! Његово је оно што је на небесима и на Земљи! Ко може пред Њим да се заузима без Његовог допуштења?! Он зна шта је било пре и шта ће да буде после њих и они не могу да обухвате од Његовог знања осим колико Он жели. Његов Курсиј обухвата и небеса и Земљу и Њему није тешко да их одржава! Он је Свевишњи и Величанствени!
Verse 256
„Нема присиле у вери, Прави пут се јасно разликује од заблуде! Онај ко не верује у лажна божанства а верује у Аллаха, држи се за најчвршћу везу, која неће да се прекине. А Аллах је Онај Који све чује и Онај Који све зна.
Verse 257
Аллах је заштитник оних који верују, изводи их из тмина на светло, а онима који не верују заштитници су тагути (лажна божанства), одводе их са светла у тмине! То су становници Ватре и у њој ће вечно да остану.
Verse 258
Зар не знаш за оног који се с Аврамом о његовом Господару препирао, којем је Аллах царство дао?! Кад Аврам рече: „Господар мој је Онај Који живот и смрт даје!“ Он одговори: „Ја живот и смрт дајем!“ Аврам рече: „Аллах чини да Сунце излази с истока, па учини ти да изађе са запада!“ И неверник се збуни. Аллах, заиста, неправеднике не упућује на Прави пут.
Или за онога који је, пролазећи поред једног насеља које је било до темеља порушено и пусто, повикао: „Како ће Аллах да оживи ове што су помрли?!“ И Аллах га мртвим учини стотину година, а затим га оживи и упита: „Колико си остао?“ Он рече: „Остао сам дан или део дана!“ Тада му рече: „Не, остао си стотину година! Погледај јело своје и пиће своје, није се покварило! А погледај и магарца свога, то смо урадили да те учинимо знаком за људе, а погледај и кости, како их састављамо, а онда месом облажемо!“ И када њему би јасно, повика: „Ја знам да Аллах, заиста, над свиме има моћ!“
Verse 260
А када Аврам рече: „Господару мој, покажи ми како оживљујеш умрле?“ Он рече: „Зар не верујеш?!“ „Свакако, верујем“, одговори он, „али да ми се срце смири!“ Затим му рече: „Па, онда, узми четири птице, исеци их, па по један њихов део стави на сваки брежуљак. Затим их позови, доћи ће ти журећи! Знај да је Аллах, заиста, силан и мудар.“
Verse 261
Пример оних који своју имовину троше на Аллаховом путу сличан је зрну из којега никне седам класова, а у сваком класу по стотину зрна. А Аллах повећава коме Он хоће. Аллах је неизмерно дарежљив и Онај Који све зна.
Verse 262
Онима који троше богатства своја на Аллаховом путу, а онда оно што потроше не пропрате приговорима и увредама, припада награда њиховог Господара. За њих нема страха нити ће они да тугују.
Verse 263
Лепа реч и опрост вреднији су од милостиње попраћене вређањем. А Аллах није ни о коме завистан и Он је благ.
Verse 264
О ви који верујете, не кварите милостиње своје приговорима и увредама, као што то чини онај који богатство своје троши да би се људима показао, а не верује у Аллаха и будући свет. Његов пример је као пример глатке стене на којој има земље, па је погоди велики пљусак и оголи је. Они немају никакве користи од онога што су стицали. А Аллах не упућује на Прави пут људе који не верују.
Verse 265
Они који троше своје богатство у жељи за Аллаховим задовољством и сигурни су у награду за то, слични су башти на узвишици на којој се излила обилна киша, па даје двоструки род! А ако се на њу не излије обилна киша, опет буде росе! Аллах добро види шта ви радите!
Verse 266
Да ли би ико од вас волео да поседује башту пуну палми и грожђа, кроз коју реке теку и у којој има разноразних плодова, а да је остарео и да има нејаку децу, а да је онда ватрена олуја задеси и она изгори?! Тако вам Аллах објашњава Своје речи и знакове, да бисте размислили.
Verse 267
О ви који верујете, удељујте од лепих ствари које сте стекли, и од онога што смо вам Ми из Земље извели! Не издвајајте оно што не вреди да бисте то уделили, када ни сами то не бисте примили, осим затворених очију! И знајте да је Аллах, заиста, Независтан и Хваљени.
Verse 268
Ђаво вас плаши сиромаштвом и наводи вас на зло, а Аллах вам обећава опрост и награду. Аллах је неизмерно дарежљив и Онај Који све зна.
Verse 269
Он даје мудрост коме хоће, а ономе коме је мудрост дата, дато је велико добро! А само разумом обдарени се присећају и поуку примају.
Verse 270
За све што потрошите или се заветујете Аллах сигурно зна! А неправедницима нема помагача!
Verse 271
Ако јавно дајете милостињу то је лепо, али је за вас боље ако то прикријете и дате сиромасима, и Он ће да покрије нека ваша лоша дела. А Аллах добро зна оно што ви радите.
Verse 272
Што се тиче њихове упуте, не зависи то од тебе, јер Аллах изводи на Прави пут кога Он хоће. Добро које уделите у вашу је корист, а оно што уделите, делите само у жељи за Аллаховим Лицем и задовољством. А оно што од добара уделите, то ће да вам буде надокнађено и неће вам неправда бити учињена.
Verse 273
То припада сиромасима који су изнемогли на Аллаховом путу, па не могу да путују по земљи; онај ко их не зна мисли да су имућни због њихове суздржаности. Познаћеш их по њиховом изгледу, јер они не досађују људима просећи. А за оно што од добара поделите, Аллах, заиста, добро зна.
Verse 274
Онима који деле имовину своју ноћу и дању, тајно и јавно, припада награда код њиховог Господара. И за њих нема страха, нити ће они да се жалосте.
Они који се хране каматом дићи ће се из својих гробова баш као они које је ђаво додиром избезумио. То је зато што су говорили: „Трговина је, заиста, исто што и камата!“ А Аллах је дозволио трговину, а забранио је камату. Ономе до кога допре поука од његовог Господара, па се тога окани, припада оно што је пре стекао а његов је случај препуштен Аллаху. Они, пак, који опет то учине, биће становници Ватре у којој ће вечно да остану.
Verse 276
Аллах уништава камату, а умножава милостињу. Аллах не воли ниједног неверника, грешника.
Verse 277
Заиста ће они који верују, и добра дела чине, и намаз (молитву) обављају, и зекат (обавезну милостињу) дају, имати награду код свога Господара. За њих нема страха и они не треба да тугују!
Verse 278
О ви који верујете, бојте се Аллаха и од остатка камате одустаните, ако сте прави верници.
Verse 279
Ако то не учините, наговештава вам се рат од Аллаха и Његовог Посланика! А ако се покајете, припадају вам главнице имовина ваших; нећете неправду да учините, нити ће вама неправда да буде учињена.
Verse 280
А ако је дужник у невољи, онда причекајте док му буде лакше; а да то поклоните као милостињу боље вам је, када бисте само знали.
Verse 281
И бојте се Дана у коме ћете да будете враћени Аллаху, затим ће свакоме бити дато оно што је заслужио. И никоме неправда неће да буде учињена.
О ви који верујете, када један од другога позајмљујете до одређенога рока, запишите то. Нека један писар између вас то праведно напише и нека се писар не сустеже да напише онако како га је Аллах подучио. Нека он пише, а нека му дужник казује! Нека се боји Аллаха, Господара свога, и нека ништа не изостави од тога. А ако је дужник умно ограничен или слаб, или ако није у стању да казује, онда нека казује његов старатељ и то праведно. И узмите два сведока између вас, па ако не нађете два мушкарца, онда једног мушкарца и две жене са којима сте као сведоцима задовољни. Ако једна од њих две погрешно шта каже, нека је друга подсети. И нека се сведоци не устежу, ако буду позвани, да дођу. Нека вам не буде мрско да то запишете са роком враћања, био дуг мали или велики! То вам је код Аллаха исправније и за сведочење јаче, и боље да не бисте сумњали, изузев ако је реч о свакодневној трговини коју обављате међу вама, јер онда вам није грех да то не запишете. Узмите сведоке и када купопродају закључујете, и нека не буде оштећен ни писар ни сведок. А ако их оштетите, онда је то ваш грех. И бојте се Аллаха и Аллах ће да вас подучи! Аллах све добро зна.
Verse 283
Ако сте на путу и не нађете писара, онда нека се узме залог. А ако један другоме нешто поверите, нека онај коме је поверено, то поверење испуни и нека се боји Аллаха, свога Господа! И не скривајте сведочење, јер ко га ускрати, његово срце је, заиста, грешно. А Аллах добро зна оно што ви радите.
Verse 284
Аллаху припада све што је на небесима и што је на Земљи. Показивали ви шта је у душама вашим или скривали, Аллах ће за то да вас пита, па ће да опрости коме хоће, а да казни кога хоће. А Аллах над свиме има моћ.
Verse 285
Посланик верује у оно што му се објављује од његовог Господа, а и верници, сваки од њих верује у Аллаха, и анђеле Његове, и Књиге Његове, и посланике Његове: „Ми међу посланицима Његовим не правимо разлику!“ И говоре: „Чујемо и покоравамо се! Молимо Те за опрост, Господе наш, а код Тебе је коначно одредиште!“
Аллах сваку особу обавезује само онолико колике су њене могућности; у њену корист је добро које учини, а на њену штету је зло које уради. Господару наш, немој да нас казниш ако заборавимо или ненамерно погрешимо! Господе наш, не оптерети нас бременом као што си оптеретио оне пре нас! Господе наш, не оптерећуј нас оним за шта немамо снаге! Преко наших греха пређи, опрости нам и смилуј нам се! Ти си наш Господар, па нас помози против народа који не верује!
تقدم القراءة