ترجمة سورة هود

الترجمة الصربية - مركز رواد الترجمة - جار العمل عليها
ترجمة معاني سورة هود باللغة الصربية من كتاب الترجمة الصربية - مركز رواد الترجمة - جار العمل عليها .

Елиф-лам-ра. Ово је Књига чије су речи усавршене а потом разјашњене, од Мудрог и Оног Који све у потпуности зна,
„да само Аллаха обожавате - ја сам вам од Њега онај који упозорава и доноси радосне вести,
да од свога Господара тражите опрост и да се покајете, а Он ће да вам подари да на овом свету лепо живите до одређеног рока, и даће сваком вернику доброчинитељу потпуну награду из Своје дарежљивости. А ако напустите веровање - па, ја се, заиста, бојим за вас патње на великом Судњем дану.“
Аллаху ћете да се вратите, а Он Својом моћи све може да учини!
Ето, они своја прса окрећу да би се од Њега сакрили. А и кад се у одећу своју заогрћу, Он зна оно што скривају и оно што показују - Он, уистину, зна шта се у грудима крије.
На Земљи нема ниједног живог бића а да му Аллах није обезбедио опскрбу, и Он зна где се свако живо биће налази и где ће умрети. Све је то записано у јасној Књизи.
Он је Тај Који је створио небеса и Земљу у шест временских периода - а Његов је Престо био изнад воде - да би вас искушао - који ће од вас боље да поступа. Ако ти кажеш: „После смрти бићете заиста оживљени“, неверници ће сигурно да кажу: „Ово није ништа друго до очигледна враџбина!“
Ако им Ми одложимо патњу до одређеног рока, они ће сигурно да кажу: „Шта је задржава?“ А онога дана кад им дође, неће да буде отклоњена од њих и са свих страна биће окружени оним чему су се ругали.
Ако човеку дамо да осети Нашу милост, па му је после ускратимо, тада он, заиста, постаје прави очајник и незахвалник.
А ако му дамо да након невоље која га је задесила осети благостање, он ће сигурно да каже: „Невоље су ме напустиле!“ Он је, заиста, превише радостан и хвалисав.
Осим они који су били стрпљиви и радили добра дела - њима припада опрост и велика награда.
Нећеш, ваљда, да изоставиш нешто од онога што ти се објављује, што тишти твоје груди, само зато што они говоре: „Зашто му није послато какво благо или, зашто са њим није дошао анђео?“ Ти си само онај који упозорава, а Аллах је свему Заштитник.
Зар они да говоре: „Он га измишља!“ Реци: „Па сачините ви десет Кур'ану сличних, измишљених поглавља, и кога год хоћете, од оних у које верујете поред Аллаха, позовите у помоћ, ако истину говорите!“
А ако вам се не одазову, онда знајте да се он објављује само са Аллаховим знањем и да нема истинског бога осим Њега - па јесте ли муслимани?!
Онима који желе само живот на овоме свету и овосветске украсе, Ми ћемо то наспрам њихових дела - у потпуности - да им дамо, и у томе неће да буду закинути.
То су они који ће на будућем свету да добију само ватру; у њој ће да пропадне све оно што су чинили на Земљи и биће узалудно све што су радили.
Јесу ли они као они којима је јасно ко је њихов Господар - којима је дошао Кур'ан - Његов сведок, а још пре њега и Мојсијева Књига, водич и милост?! То су они који верују у њега. А ко год га (Кур'ан) негира, међу разним групацијама, Ватра ће да му буде место где ће да сконча. Зато, ти никако не сумњај у њега, он је заиста истина од твога Господара, али већина људи не верује.
А има ли већих неправедника од оних који о Аллаху износе лаж?! Они ће пред својим Господаром да буду изведени, а сведоци ће да кажу: „Ови су измишљали лажи о своме Господару!“ Нека Аллахово проклетство стигне многобошце,
оне који одвраћају од Аллаховог пута и који га желе искривљеним, такви ни у Будући свет не верују.
Они на Земљи не могу да умакну Аллаховој казни, нити, осим Аллаха, имају другог заштитника. Њихова патња биће умногостручена. Они нису желели да чују истину, и нису желели да сагледају доказе.
То су они који су сами себе упропастили - а неће да буде ни трага од оних које су измишљали.
Без сумње, они ће на Будућем свету да буду највећи губитници.
Заиста, они који верују и раде добра дела и који су пред својим Господаром скрушени - то су становници Раја, у њему ће вечно да бораве.
Пример неверника је попут оног ко је слеп и глув а пример верника је попут оног који види и чује. Да ли су они у истом стању?! Па зашто поуку не узмете?!
И Ноју смо послали његовом народу: „Ја сам вам, уистину, јасни опомињач,
да само Аллаха обожавате; ја се, заиста, плашим за вас патње на болном дану.“
Главешине његовог народа, они који нису веровали, рекоше: „Сматрамо да си и ти човек као и ми, и видимо да те, без икаквог размишљања, следе само они који су наш најнижи сталеж; и сматрамо да ви никакве предности немате над нама. Штавише, мислимо да сте лажљивци.“
„О мој народе“, рече он, „реците ми, ако ми је Господар мој дао јасан доказ и ако ми је дао веровесништво као милост Своју, а ви тога нисте свесни, да ли можемо да вас присилимо на веровање ако вам оно није по вољи?!
О мој народе! За ово од вас не тражим иметак; ја само од Аллаха желим награду. И ја нећу да отерам оне који верују, они ће сигурно свога Господара да сретну; али, ја видим да сте ви неук народ.
О народе мој! Ко би ме од Аллаха одбранио кад бих их отерао? Зашто не размислите?!
Ја вам не кажем: 'Поседујем Аллахове ризнице' - нити: 'Мени је познато оно што је недокучиво чулима' - нити кажем: 'Ја сам анђео' - а не говорим ни о онима које ваше очи са презиром гледају: 'Аллах никакво добро неће да им да', Аллах најбоље зна шта је у њиховим душама - у супротном бих, сигурно, био међу неправеднима.“
„О Ноје“, рекоше они, „расправљао си са нама и претерао си у расправи. Дај, нека се оствари оно чиме нам претиш, ако си од искрених!“
„Само Аллах даје казну, ако то буде хтео“, рече Ноје, „и ви тада нећете моћи да умакнете казни.“
„Неће вам мој савет користити, ма колико ја желео да вас саветујем, ако Аллах одреди да вас остави у заблуду. Он је ваш Господар и Њему ћете да се вратите.“
Зар да говоре: „Он га измишља!“ Реци им Мухаммеде: „Ако га измишљам, сам ћу сносити казну за мој грех, а ја се одричем вашег порицања истине.
И Ноји би објављено: „Нико више од твог народа неће веровати осим оних који су до сад веровали; зато не тугуј због онога што они чине,
и прави лађу пред Нашим очима и пажњом, и по Нашем упутству, и не обраћај Ми се молећи се за оне који су били неправедни - они ће сигурно да буду потопљени!“
И он је градио лађу. И кад год би поред њега пролазили поглавари из његовог народа, исмејавали би му се. „Ако се ви нама исмејавате“, говорио је он, „исмејаваћемо се и ми вама, као што се и ви нама исмејавате,
и сазнаћете, заиста, коме ће да дође казна која ће да га понизи и кога ће да снађе вечна патња."
И кад је стигла Наша одредба и кад је покуљала вода са површине земље, рекли смо: „Укрцај у лађу од сваке животињске врсте по један пар, и своју породицу - осим оних којима је прописано да буду потопљени - и укрцај вернике“, а мало је било оних који су са њим веровали.
И он рече: „Укрцајте се у њу, у име Аллаха, нека плови и нека пристане! Мој Господар уистину је Опростилац греха, Милостиви.“
И лађа их је понела на валовима великим као брда; и Ноје дозва свога сина који је био издвојен: „О синко мој, укрцај се са нама, не буди са неверницима!“
А он рече: „Склонићу се на неко брдо које ће да ме заштити од воде.“ „Од Аллахове казне данас нема спаса, осим ономе коме се Он смиловао!“ Рече Ноје, и вал их раздвоји, и син би потопљен.
И би речено: „О Земљо, упиј своју воду, а ти, о небо, престани!“ И вода се повуче и испуни се одредба, а лађа пристаде на планини Ел-Џудијј, и би речено: „Далеко нека је неправедни народ!“
А Ноје се пре тога обрати своме Господару и рече: „Мој Господару, мој син је, уистину, из моје породице, а обећање Твоје је, заиста, истинито и Ти си Судија најправеднији!“
„О Ноје“, рече Аллах: „он није од оних из твоје породице које сам обећао да спасим; он је, заиста, радио оно што не ваља, зато Ме не моли за оно што не знаш! Саветујем те да не будеш међу незналицама.“
„Мој Господару“, рече, „Уточиште код Тебе тражим да Те више никада не замолим за оно што не знам! Ако ми не опростиш и не смилујеш ми се, сигурно ћу да будем међу губитницима.“
„О Ноје“, рече Аллах „искрцај се спашен и у миру, и благословима подареним теби и народима који ће да се изроде од ових који су са тобом! Биће народа којима ћемо дати да уживају у пролазном животу, а затим ће их од Нас задесити заслужена болна казна."
То казивање спада у вести о нечему непознатом, које ти Ми објављујемо; ни ти Мухаммеде ни твој народ нисте пре овога ништа знали о томе. Зато буди стрпљив, победа ће, заиста, да припадне онима који су се Бога бојали.
И Аду - њиховог брата Худа посласмо. „О мој народе“, говорио је он, „Аллаха обожавајте, ви другог бога осим Њега немате, ви износите само неистине.
О мој народе, ја не тражим од вас награду за ово; награду желим само од Онога Који ме је створио! Зар не разумете?!
О мој народе, молите свога Господара да вам опрости, и покајте Му се, а Он ће да вам шаље обилну кишу и даће вам још већу снагу, уз ону коју имате, и не одлазите као они који чине зло!“
„О Худе“, говорили су они, „ниси нам донео никакав доказ и ми на саму твоју реч нећемо да напустимо своја божанства, јер ми теби не верујемо.
Ми тврдимо да те је неко наше божанство злом погодило.“ „Ја позивам Аллаха за сведока“, рече Худ, „а и ви посведочите да ја немам ништа са тим што ви друга божанства обожавате –
поред Аллаха; и зато сви заједно против мене лукавство смислите и немојте ништа да одлажете,
ја се уздам у Аллаха, Он је мој и ваш Господар! Све живо је потчињено само Њему; заиста је мој Господар истинит и праведан.
Па ако се окренете - а ја сам вам саопштио оно што вам је Аллах по мени послао - мој Господар ће уместо вас други народ да подари, и ви не можете ничим да Му наудите; мој Господар заиста надзире над свим.“
И кад је дошла Наша одредба, Ми смо, Нашом милошћу, спасили Худа и вернике са њим и поштедили смо их жестоке казне.
Ето, то је био народ Ад, они су доказе свога Господара порицали и били су непослушни својим посланицима, и покоравали су се наредби сваког силника и пркосника.
И сустигло их је проклетство и понижење на овом свету, а биће проклети и понижени и на Судњем дану. Ад, заиста, није веровао у свога Господара; далеко нека је Ад, Худов народ!
И народу Семуду смо послали њиховог брата Салиха. „О мој народе“, говорио је он, „обожавајте само Аллаха, ви другог истинског бога осим Њега немате! Он вас је створио од земље и дао вам је да живите на њој! Зато Га молите да вам опрости и покајте Му се! Мој Господар је, заиста, близу и одазива се на молитве.“
„О Салихе“, говорили су они, „ти си међу нама пре овог позива био цењен. Зашто браниш да обожавамо оно што су преци наши обожавали? Ми увелико сумњамо у оно чему нас ти позиваш.“
„О мој народе“, говорио је он, „шта мислите: ако је мени јасно ко је мој Господар и ако ми је сам Он милост дао, па ко ће од Аллаха да ме одбрани ако Му не будем послушан? Ви бисте ми само повећали моју пропаст.
О мој народе, ево, ова Аллахова камила је знак вама, па је пустите нека пасе по Аллаховој земљи и не чините јој никакво зло, да вас не би убрзо задесила казна.“
Али, они је заклаше, па он рече: „Уживајте у животу у земљи својој још само три дана, то није лажна претња!“
И кад је дошла Наша одредба, Ми смо, Нашом милошћу, спасили Салиха и вернике са њим од казне тога дана - твој Господар је, уистину, Моћни и Силни,
а оне који су били неверници погодио је страшан глас и они су у својим домовима осванули мртви, непомични,
као да ту никад нису ни живели. Народ Семуд, заиста, у свога Господара није веровао; далеко нека је Семуд!
И Авраму су дошли Наши анђели да му донесу радосну вест. „Мир Божји!“ Рекоше. „Мир Божји!“ Одговори он, и убрзо им донесе печено теле.
А кад виде да се њихове руке не дотичу хране, он схвати да су необични и осети страх од њих. "Не бој се!" рекоше они, "ми смо послати Лотовом народу."
А жена његова стајаше ту, насмеја се, и Ми је обрадовасмо Исаком, а након Исака Јаковом.
„Јадна ја!“ Рече, „зар да родим овако стара, а и овај мој муж је стар?! Ово је заиста нешто необично!“
„Зар се чудиш Аллаховој одредби?“ Рекоше они, „Аллахова милост и Његови благослови нека су на вама, веровесничка породицо. Заиста је Он хваљен и слављен!“
И пошто Аврама прође страх и дође му радосна вест, он поче да расправља са Нама о Лотовом народу;
Аврам је, заиста, био благ, Аллаха је пуно молио и пуно се кајао.
„О Авраме, прођи се тога, стигло је наређење од твога Господара; њих ће да стигне неизбежна патња!“
И када Наши анђели дођоше Лоту, он се због њих нађе у неприлици и то му тешко паде, па рече: „Ово је мучан дан!“
И његов народ похрли њему - а пре су неваљаштине чинили. „О мој народе“, рече он, „ето вам за брак моје кћери, оне су вам чистије! Бојте се Аллаха и пред мојим гостима не срамотите ме! Зар међу вама нема разумног човека?“
„Теби је свакако познато да нам твоје кћери нису потребне“, рекоше они, „ти, заиста, знаш шта ми желимо.“
„Када бих само имао какву снагу да вас одбијем“, рече он, „или да могу код снажног заштитника да нађем помоћ!“
Анђели одговорише: „О Лоте, ми смо изасланици твога Господара, они теби не могу да науде. Ти крени са породицом својом у глуво доба ноћи без своје жене, њу ће да задеси исто што и њих, и нека се нико од вас не окреће! Рок им је јутро, а зар јутро није близу?“
И када је дошла Наша наредба, Ми њихова насеља наопако окренусмо, и на њих спустисмо кишу грумења од печеног блата, које је непрекидно падало,
обележено од твога Господара, а оно од неправедника није далеко.
И Медену - посласмо њиховог брата Шу'ајба. „О народе мој“, говорио је он, „Аллаха обожавајте, ви немате истинског бога осим Њега, и немојте из посуде за мерење и са ваге ништа да умањујете. Видим да заиста у обиљу живите и бојим се за вас казне на Дан који ће све да обухвати.
О мој народе! Посуду за мерење и вагу праведно испуните, и не закидајте људе ни у чему што је њихово, и не чините зло по Земљи неред правећи.
Оно што вам претекне, а што вам је Аллах дозволио, боље вам је, ако хоћете да будете верници; а ја нисам ваш чувар.“
„О Шу'ајбе“, говорили су они, „да ли твоја молитва тражи од тебе да напустимо оно што су преци наши обожавали или да не поступамо са имањима нашим онако како нам је воља? Е баш си „обазрив“ и „разуман“!“
„О мој народе“, говорио је он, „шта мислите, ако ја имам јасан доказ од мога Господара, а притом ми је Он дао и лепу опскрбу?! Ја не желим да чиним оно што вама забрањујем; једино желим да учиним добро колико могу, а мој успех зависи само од Аллаха; у Њега се уздам и Њему се обраћам.
О мој народе! Нека вас неслагање са мном никако не доведе до тога да вас задеси оно што је задесило Нојев народ, или Худов народ, или Салихов народ. А и Лотов народ није од вас далеко.
И тражите опрост од свога Господара, и онда Му се покајте! Господар је мој, уистину, милостив и Онај Који воли.“
„О Шу'ајбе“, рекоше они, „Ми не схватамо много тога што ти говориш, а видимо да си ти међу нама јадан; да није твоје родбине, ми бисмо те каменовали, ти над нама немаш моћ и не уживаш никакав углед.“
„О мој народе“, рече он, „зар родбина моја код вас има већи углед од Бога, а Њега сте иза себе одбацили?! Уистину мој Господар оно што радите знањем обухвата.
О мој народе, чините све што можете, а чинићу и ја. Ви ћете сигурно да сазнате кога ће казна да стигне која ће да га осрамоти и ко је лажов. Па, чекајте пресуду, и ја ћу са вама да чекам!“
И када је наступила Наша наредба, Ми смо, из Наше милости, спасили Шу'ајба и оне који су са њим веровали, а оне који су били неправедни погодио је ужасан глас и они су осванули у земљи својој мртви, непомични,
као да на њој никад нису ни постојали. Далеко био Меден, као и Семуд!
И Мојсија смо послали са Нашим знаковима и доказом јасним,
фараону и његовим главешинама, али су они следили фараонову веру, а фараонова вера била је заблуда.
На Судњем дану он ће свој народ да предводи и у Пакао да га уведе, а ужасно је место у које ће да буде доведен!
На овом свету их је пратило проклетство а пратиће их и на Судњем дану; страшна је казна којом ће да буду кажњавани.
То су неке вести које ти казујемо о насељима; нека од њих још постоје, а нека су са земљом сравњена.
Ми им нисмо учинили неправду. Они су сами себи учинили неправду. Ништа им нису помогла њихова божанства која су молили мимо Аллаха кад је наступила наредба твога Господара, само су им пропаст њихову повећала.
Ето, тако твој Господар кажњава када кажњава она насеља која чине неправду. Његова казна заиста је болна и жестока.
У томе је, заиста, поука за оне који се плаше патње на будућем свету; то је Дан када ће сви људи да буду сабрани и то је Дан кад ће сви да буду присутни,
а Ми га одлажемо до тачно одређеног времена.
А онда кад дође, без Његовог допуштења нико ни реч неће да изусти, а међу њима биће несрећних и срећних.
И несрећни ће у Ватру, у њој ће тешко да издишу и удишу;
У њој ће да остану док је небеса и Земље, осим ако другачије твој Господар не одреди. Твој Господар, заиста, ради оно што жели.
А срећни ће у Рај; у њему ће вечно да бораве, док је небеса и Земље, осим ако другачије твој Господар не одреди; биће то дар који ће да траје непрекидно.
Зато не сумњај да је лажно оно што вишебошци обожавају; они обожавају управо оно што су, још пре, обожавали њихови преци. Ми ћемо, заиста, казну коју су заслужили - без умањивања да им дамо!
И Мојсију смо дали Књигу, па су се о њој у мишљењу подвојили. И да није речи твога Господара раније изречене, било би са њима свршено, јер они у њу много сумњају.
И свима њима ће твој Господар дати према делима, Он у потпуности зна оно што су радили.
Буди устрајан на Правом путу, као што ти је наређено, и нека тако поступе и верници који су уз тебе, и не будите охоли, Он добро види оно што радите.
И не нагињите многобошцима, па да вас Ватра пржи, јер ви осим Аллаха немате друге заштитнике, па да немате никог ко ће вам помоћи.
И обављај молитву почетком и крајем дана, и у првим часовима ноћи! Добра дела заиста поништавају рђава. То је опомена за оне којима опомена користи.
И буди стрпљив! Аллах, заиста, неће да ускрати награду онима који добра дела чине.
А да је барем међу народима пре вас било честитих који су бранили да се на Земљи чини неред, осим мало њих које смо Ми спасили! А они који су били многобошци одавали су се страстима у којима су уживали, и били су тешки грешници.
Твој Господар не би никада уништавао насеља због неправде ако би њени становници поправљали стање и позивали на добро.
А да је твој Господар хтео, све би људе учинио следбеницима једне вере. Међутим, они ће увек у веровању да се разилазе,
осим оних којима се твој Господар смилује. А зато их је и створио. И испуниће се реч твога Господара: „Напунићу, заиста, Пакао џиннима и људима - заједно!“
А све ове вести које ти о појединим догађајима о посланицима казујемо је зато да тиме твоје срце учврстимо. И у овом поглављу дошла ти је права истина, и поука, и верницима опомена.
И реци онима који неће да верују: „Радите што год можете, и ми ћемо да радимо;
и чекајте, и ми ћемо, сигурно, да чекамо!“
Аллах зна тајне небеса и Земље и Њему се све враћа, зато само Њега обожавај и само се у Њега уздај! А Господар твој није немаран према ономе што радите.
Icon