ترجمة معاني سورة الكهف
باللغة الصربية من كتاب الترجمة الصربية - مركز رواد الترجمة - جار العمل عليها
.
ﰡ
Сва хвала припада Богу Који Свом слуги објављује Књигу, у којој нема искривљености,
тачна и потпуна, да тешком казном, коју ће Он дати, упозори, а да вернике који раде добра дела дивном наградом обрадује.
У којима ће вечно да бораве,
и да упозори оне који говоре: „Аллах има сина.“
О томе они ништа не знају, а ни њихови преци. Како крупна реч излази из њихових уста! Они не говоре осим неистину!
Па зар ћеш да уништиш себе од туге за њима, ако они у Кур'ан неће да поверују?!
Све што је на Земљи Ми смо створили као украс да би искушали људе ко ће од њих боље да се влада.
и заиста ћемо Ми све што је на њој у опустошено тло да претворимо!
Мислиш ли ти да су само становници Пећине, чија су имена на плочи написана, били чудо међу чудима Нашим?
Кад се неколико момака у пећини склонуло па казало: “Господару наш, дај нам Своју милост и пружи нам у овом нашем поступку присебност.”
И Ми смо их у пећини дубоким сном успавали за дуго година,
После смо их пробудили како би се видело која ће од две скупине боље оценити колико су времена ту провели.
Испричаћемо ти повест њихову – онако како је било. То су били момци, веровали су у Господара свог, а Ми смо им уверење још више учврстили.
Оснажили смо били њихова срца кад су се дигли и рекли: „Наш Господар - Господар је небеса и Земље, ми нећемо поред Њега другом богу да се молимо, јер бисмо тада лаж казали.
Овај наш народ обожава друга божанства мимо Аллаха, па зашто о њима јасан доказ не донесу? А има ли већег неправедника од онога који о Аллаху износи лаж?!“
Кад напустите њих и оне које мимо Аллаха обожавају, склоните се у пећину, ваш Господар ће Својом милошћу да вас обаспе и припремиће вам све оно што ће да вам буде корисно.
И ти си могао видети како Сунце, кад се рађа, обилази пећину с десне стране, а кад залази – заобилази је с леве стране, а они су били у средини њеној. То је доказ Аллахове моћи! Коме Аллах укаже на Прави пут, он ће Правим путем ићи, а кога у заблуду одведе, ти му нећеш наћи заштитника који ће га на Прави пут упутити.
И помислио би да су будни, али они су спавали; и Ми смо их превртали сад на десну, сад на леву страну, а пас њихов, опружених предњих шапа, на улазу је лежао; да си их видео, од њих би побегао и страх би те ухватио.
И Ми смо их, исто тако, пробудили да би једни друге питали. „Колико сте овде остали?“ Упита један од њих. „Остали смо дан или део дана“, одговорише. „Ваш Господар најбоље зна колико сте остали“, рекоше. „Пошаљите једног од вас са овим вашим сребрењацима у град, па нека види код кога је најчистије јело и нека вам од њега донесе храну и нека буде пажљив, и нека никоме не говори ништа о вама,
јер, ако они сазнају за вас, каменоваће вас или ће на силу у своју веру да вас обрате, и тада никад нећете да успете!“
И Ми смо, исто тако, учинили да они за њих сазнају, да би се уверили да је истинито Аллахово обећање и да у час оживљења нема никакве сумње, кад су се између себе о њима расправљали, и рекли: “Саградите на улазу у њу ограду, Господар њихов најбоље зна ко су они.” А онда они до чијих се речи највише држало рекоше: “Направићемо на улазу у њу богомољу!”
Неки ће да кажу: „Била су тројица, пас њихов је био четврти“, а неки ће да говоре: „Била су петорица, пас њихов је био шести“, нагађајући о ономе што не знају, док ће неки да кажу: „Била су седморица, а пас њихов био је осми.“ Реци: „Мој Господар најбоље зна њихов број, само мало њих то зна. Зато не расправљај о њима осим површно и лепо, и не питај о њима никога од њих!“
И ни у ком случају не реци: „Урадићу то сигурно сутра!“
Не додавши: „Ако Аллах да!“ А када заборавиш, сети се свога Господара и реци: “Господар мој ће ме упутити на оно што је боље и корисније од овог.”
А они су остали у пећини својој три стотине година, а ка томе додајте још девет.
Реци: “Аллах најбоље зна колико су остали; тајне небеса и Земље једино Он зна. Како Он све види, како Он све чује! Они немају другог заштитника осим Њега, а Он не узима никог у одлукама Својим као судруга.”
А ти казуј из Књиге свога Господара оно што ти се објављује, нико не може да измени Његове речи, и ти осим код Њега, нећеш наћи никакво уточиште.
Буди стрпљив уз оне који се своме Господару моле ујутру и навече у жељи за Његовим Лицем, и не окрећи се од њих из жеље за украсима живота на овоме свету, и не слушај онога чије смо срце учинили немарним да Нас слави, који страст своју следи и чији су поступци далеко од разборитости.
И реци: „Истина долази од вашег Господара, па ко хоће – нека верује, а ко хоће - нека не верује!' Ми смо неверницима припремили Ватру чији ће пламен да их обухвати са свих страна; ако замоле помоћ, помоћи ће им се течношћу попут растопљене руде која ће лица да испече. Ужасног ли пића и грозног ли боравишта!
Оне који буду веровали и добра дела чинили – Ми доиста нећемо допустити да пропадне награда оном који је добра дела чинио,
њих сигурно чекају еденски вртови, кроз које теку реке, у њима ће наруквицама од злата да се ките и у зелена одела од свиле и броката облаче, на софама ће у њима да буду наслоњени. Дивне ли награде и величанственог ли боравишта!
И наведи им као пример два човека: једном од њих смо дали два врта засађена лозом и опасали смо их палмама, а између њих смо поставили њиве.
Оба врта давала су свој плод, ничега није мањкало, а кроз њихову средину смо провели реку.
Он је и другог иметка имао. И рече другу свом, док је с њиме разговарао: “Од тебе сам богатији и јачег сам рода!”
И уђе у врт свој незахвалан Господару свом на благодатима, говорећи: “Не мислим да ће овај врт икад пропасти…
и не мислим да ће Смак света икада да дође; а ако будем враћен своме Господару, сигурно ћу да нађем нешто боље од овог мог врта.“
И рече му његов друг, док је са њим разговарао: „Зар не верујеш у Онога Који те је створио од земље, затим од капи семена, и најзад те учинио потпуним човеком?
Што се мене тиче, Он је Аллах мој Господар, и ја поред свог Господара не обожавам никога.
А зашто ниси, кад си у врт ушао, рекао: 'Машаллах! Сва снага припада само Аллаху!' Ако видиш да је код мене мање богатства и потомства него код тебе,
па мој Господар ми може дати бољи врт од твога, а на твој да пошаље казну са неба, па да остане само клизава ледина без ичега,
или да му вода у понор оде па да не можеш да је пронађеш никада.“
И пропадоше плодови његови и он поче кршити руке своје жалећи за оним што је на њега утрошио – а лоза се беше поваљала по подупирачима својим - и говораше: „Камо среће да своме Господару нисам никога у обожавању придруживао!“
И није имао никога ко би могао да му помогне, осим Аллаха; а сам себи није могао да помогне.
Тада може да помогне само Аллах Истинити, Он даје најбољу награду и чини да се све на најбољи начин оконча.
Наведи им као пример да је живот на овом свету као биље, које и после натапања водом, коју Ми спуштамо са неба, ипак постане суво и ветрови га разнесу. А Аллах над свиме има моћ.
Богатство и синови су украс у животу на овом свету, а добра дела, која вечно остају, биће од Господара твог боље награђена и оно у шта се човек може поуздати.
А на Дан кад планине уклонимо и кад видиш Земљу опустошену – а њих смо већ сакупили, ниједног нисмо изоставили…
Пред твојим Господаром биће они у редове поређани: „Дошли сте нам онако како смо вас први пут створили, а тврдили сте да нећемо да вам одредимо време за оживљавање.“
И Књига ће бити постављена и видећеш грешнике престрављене због оног што је у њој. “Тешко нама!” Говориће, “каква је ово Књига: ни мали ни велики грех није пропустила, све је набројала!” – И наћи ће уписано оно што су радили. Господар твој неће ником неправду учинити.
И када смо рекли анђелима: „Поклоните се Адаму!“ Сви су се поклонише осим Сотоне, он је био један од џинна, па је одбио послушност на заповест свог Господара. Па зар ћете њега и његов пород, поред Мене, као заштитнике да прихватите, кад су вам они непријатељи? Како је ђаво лоша замена неверницима!
Ја их нисам узимао за сведоке приликом стварања небеса и Земље, нити неке од њих приликом стварања других, и за помагаче нисам узимао оне који на пут заблуде одводе.
А на Судњем дану када каже: “Позовите оне за које сте тврдили да су божанства поред Мене!” – И кад их позову, они им се неће одазвати, и Ми ћемо их све увести у Паклену ватру.
И неверници ће угледати ватру и увериће се да ће у њу пасти, и да им из ње неће никад повратка бити.
У овом Кур'ану Ми на разне начине објашњавамо људима многобројне примере, али је човек, више него ико, спреман да расправља.
А људе, кад им долази упута, одвраћа од веровања и од тражења опроста од свог Господара, само то што очекују судбину древних народа, или то што очекују очиту казну!
Ми шаљемо посланике само зато да доносе радосне вести и да упозоре. А неверници се расправљају, служећи се неистинама, да би тиме оповргли истину, и исмејавају се доказима Мојим и Мојим опоменама.
И има ли неправеднијег од оног који, кад се доказима Господара свог опомиње, за њих не мари, и заборавља на последице оног што је учинио? Ми на срца њихова покриваче стављамо да Кур’ан не схвате, и глувим их чинимо; и ако их ти на Прави пут позовеш они, кад су такви, никад неће Правим путем поћи.
Твој Господар прашта грехе и милостив је; да их Он кажњава за оно што заслужују, одмах би их на муке ставио. Али, њих чека одређени час од кога неће моћи да побегну.
А она села и градове смо разорили зато што становници њихови нису веровали и за пропаст њихову бисмо тачно време одредили.
И када Мојсије рече помоћнику свом: „Нећу стати све док не стигнем до места где се састају два мора, или ћу дуго, дуго да идем.“
И кад њих двојица стигоше до места на коме се мора састају, заборавише на своју рибу, па она у море клизну.
А кад се удаљише, Мојсије рече своме помоћнику: „Дај нам нашу ужину, уморили смо се од овог нашег путовања.“
„Види!“ Рече он, „кад смо код оне стене свратили, ја сам заборавио ону рибу - сам ђаво је учинио да је заборавим, да ти је не споменем - па мора да је она склизнула у море; баш чудновато!”
„Е, то је оно што тражимо!“ Рече Мојсије, и њих двојица се вратише путем којим су били дошли,
и нађоше једног Нашег слугу којем смо Нашу милост даровали и ономе што само Ми знамо, научили.
„Могу ли да те пратим?“ Упита Мојсије, „али да ме подучиш ономе чему си ти исправно подучен.“
„Ти сигурно нећеш моћи са мном да се стрпиш“, рече онај,
„а и како би се стрпео у ономе о чему ништа не знаш?“
„Видећеш да ћу да будем стрпљив, ако Аллах да!“ Рече Мојсије, „и да нећу ни у чему да ти се супротстављам.“
„Ако ћеш већ да ме пратиш“, рече онај, „онда ме ни о чему не питај док ти ја о томе први не кажем.“
И њих двојица кренуше. И кад се у лађу укрцаше, он је пробуши. Мојсије рече: „Зар је пробуши да потопиш оне који на њој плове? Учинио си нешто, заиста, крупно.“
„Не рекох ли ја“, рече онај, „да ти, заиста, нећеш моћи да се стрпиш са мном?“
„Не замерај ми што сам заборавио“, рече, „и не отежавај ми.“
И њих двојица кренуше. И кад сретоше једног дечака па га онај уби, Мојсије рече: „Зашто уби безгрешно дете, које није никога убило! Учинио си, заиста, нешто врло ружно.“
„Не рекох ли ја теби“, рече он, „да ти, заиста, нећеш моћи да се стрпиш са мном.“
“Ако те и после овог за било шта упитам”, рече, “онда се немој са мном дружити. То је моје обећање!”
И њих двојица кренуше; и кад дођоше до једног града, замолише његове становнике да их нахране, али они одбише да их угосте. У граду њих двојица наиђоше на један зид који само што се није срушио, па га онај презида и усправи. „Могао си“, рече Мојсије, „за њега да узмеш награду.“
“Сад се растајемо ја и ти”, рече он, “па да ти објасним због чега ниси могао да се стрпиш.”
Што се тиче оне лађе, она је припадала сиромасима који раде на мору, и ја сам хтео да је оштетим јер је пред њима био један владар који је сваку исправну лађу отимао.
Што се тиче оног дечака, његови родитељи су били верници; побојали смо се да их не наведе на непослушност и неверовање,
па смо хтели да им њихов Господар, уместо њега, да бољег и честитијег, и милостивијег.
А што се тиче онога зида, то је био зид двојице дечака, сирочади из града, а под њим је закопано њихово благо. Њихов отац је био добар човек и твој Господар жели, из Своје милости, да они одрасту и изваде своје благо. Све то ја нисам урадио по своме нахођењу. Ето то је тумачење онога за шта ти ниси могао да се стрпиш.“
И питају те о Зулкарнејну. Реци: „Казаћу вам о њему неке вести.
Ми смо му дали власт на Земљи и омогућили смо му да изврши оно што жели.
ﭜﭝ
ﱔ
И он је следио пут.
Кад је стигао до места где Сунце залази, учини му се као да залази у један мутан извор и нађе у близини његовој један народ. “О Зулкарнејне,” рекосмо Ми, “или их казни или с њима лепо поступити!”
“Оног ко остане многобожац”, рече, “казнићемо, а после ће се свом Господару вратити, па ће га и Он тешком муком мучити.
А оног ко буде веровао и добра дела чинио чека награда најлепша, и с њиме ћемо благо поступити.”
И он настави даље.
И кад дође до места где Сунце излази, он нађе да оно излази изнад једног народа коме Ми нисмо дали да се од њега било чим заклони.
Тако то би. А Ми обухватамо знањем све што је он поседовао.
И он опет настави.
Кад стиже између две планине, нађе испред њих народ који је једва говор разумевао.
„О Зулкарнејне“, рекоше они, „Гог и Магог чине неред по Земљи, па хоћеш ли да између нас и њих зид подигнеш, ми ћемо да те наградимо.”
„Боље је оно што ми је мој Господар дао“, рече он. „Него, само помозите ви мени што више можете, и ја ћу између вас и њих преграду да подигнем.
Донесите ми велике комаде гвожђа.“ И кад он изравна две стране брда, рече: „Распалите ватру!“ А кад га усија, рече: „Донесите ми растопљени бакар да га залијем.“
И тако они нису могли ни да га пређу нити су могли да га прокопају.
„Ово је благодат Господара мога!“ Рече он. „А кад се претња мога Господара испуни, Он ће са земљом да је сравни, а обећање мога Господара ће сигурно да се испуни.“
И Ми ћемо тада да оставимо да се једни од њих као таласи сударају са другима. И дувнуће се у рог, па ћемо све да их скупимо.
Тог дана ћемо јасно да покажемо неверницима Пакао,
онима чије су очи биле копреном застрте, да о доказима Мојим размисле, онима који нису хтели ништа да чују.
Зар неверници мисле да поред Мене за божанства могу да узимају Моја створења?! Ми смо, заиста, неверницима Пакао као место боравка припремили.
Реци: “Хоћете ли да вам кажем чија дела неће никако призната бити?
Чији ће труд у животу на овом свету да буде узалудан, а који ће да мисле да је добро оно што раде?“
То су они који у речи и доказе свога Господара не буду веровали и који буду порицали да ће пред Њим да изађу; због тога ће труд њихов да буде узалудан и на Судњем неће имати никакав углед нити вредност.
Њима ће казна да буде Пакао, зато што су били неверници и што су се Мојим речима и Мојим посланицима исмејавали.
Онима који буду веровали и добра дела чинили припадају најузвишенији степени у Рају.
вечно ће да бораве у њему и неће да пожеле да га нечим другим замене.
Реци: „Када би море било мастило да се испишу речи мога Господара, море би пресушило, али не и речи мога Господара, па и кад бисмо га проширили морем попут њега.“
Реци: „Ја сам човек као и ви, мени се објављује да је ваш Бог - један Бог. Па ко се нада сусрету са својим Господаром, нека ради добра дела и нека поред свог Господара никога не обожава!“
