ترجمة معاني سورة الذاريات
باللغة البوسنية من كتاب الترجمة البوسنية - مركز رواد الترجمة
.
ﰡ
Tako Mi onih koji pūšū snažno…
i onih koji naredbe provode…
istina je, zaista, ono čime vam se prijeti…
nagrada i kazna sigurno će biti!
Tako Mi neba punog zvjezdanih puteva…
od njega se odvraća onaj za kog se znalo da će se odvratiti.
Neka prokleti budu lažljivci…
koji su, utonuli u neznanje, ravnodušni!
Oni pitaju: “Kad će Dan sudnji?”
Onog Dana kad se u vatri budu pržili!
“Iskusite kaznu svoju – to je ono što ste požurivali!”
Oni koji su se Allaha bojali u džennetskim će baščama, među izvorima, boraviti…
primat će ono što im Gospodar njihov bude darovao, jer oni su prije toga dobra djela činili…
i u praskozorje oprost od grijeha molili…
a u imecima njihovim bio je udio i za onog koji prosi i za onog koji ne prosi.
Na Zemlji su dokazi za one koji čvrsto vjeruju…
a i u vama samima – zar ne vidite?
A na nebu je opskrba vaša i ono što vam se obećava.
I tako Mi Gospodara neba i Zemlje to je istina, kao što je istina da govorite!
Je li doprla do tebe vijest o uvaženim gostima Ibrahimovim?
Kad mu oni uđoše i rekoše: “Mir vama!” – i on reče: “Mir vama, ljudi neznani!”
I on neprimjetno ode ukućanima svojim i donese debelo tele…
i primače im ga: “Zar nećete jesti?”, upita…
osjetivši od njih u duši zebnju. “Ne boj se!”, rekoše i obradovaše ga dječakom koji će učen biti.
I pojavi se žena njegova uzvikujući i po licu se udari od čuda, rekavši: “Zar ja, stara, nerotkinja!?”
“Tako je odredio Gospodar tvoj”, rekoše oni, “On je mudar i sveznajući.”
"A što vi hoćete, o izaslanici?", upita Ibrahim.
"Poslani smo narodu prestupničkom", rekoše,
"da sručimo na njih grumenje od gline,
obilježeno u Gospodara tvoga za one koji su u razvratu svaku mjeru prešli."
Mi iz njega vjernike izvedosmo,
a u njemu samo jednu kuću muslimansku nađosmo,
i u njemu, za sve one koji se boje bolne patnje, znak ostavismo.
I u Musau, također – kada ga s očiglednim dokazom faraonu poslasmo,
a on, oholeći se, okrenu se nastranu i reče: “Čarobnjak je ili lud.”
I Mi i njega i vojske njegove dohvatismo, pa ih u more bacismo, jer je bio osudu zaslužio.
I u Adu – kad na njih vjetar poslasmo u kome nije bilo nikakva dobra;
pored čega god je prošao, ništa nije poštedio, sve je u gnjilež pretvorio.
I u Semudu – kad im bi rečeno: “Uživajte još neko vrijeme!”
Oni se oglušiše o naređenje Gospodara svoga, pa ih uništi strašan glas na oči njihove,
i ne mogahu se ni dići ni od kazne odbraniti.
I uništili smo prije narod Nuhov: to, zaista, bijaše narod buntovni.
Mi smo nebo snagom sazdali, i Mi smo, uistinu, proširitelji
I Zemlju smo prostrli – tako smo divni Mi Koji smo je prostrli!
I od svega po par stvaramo da biste se vi prisjećali.
"Zato požurite Allahu, ja sam vam Njegov upozoritelj jasni!
I ne pripisujte uz Allaha boga drugoga! Ja sam vam Njegov upozoritelj
jasni!"
I tako je bilo: ni onima prije ovih nije došao nijedan poslanik, a da nisu
rekli: “Čarobnjak je!” ili “Lud je!”
Jesu li to oni jedni drugima oporučili? Nisu, nego su oni ljudi koji su u zlu svaku mjeru bili prevršili.
Pa, od njih ti se okreni, prekoren nećeš biti!
I opominji! Doista, opomena vjernicima koristi!
Džine i ljude sam stvorio samo zato da Meni u ibadetu budu.
Ja ne tražim od njih opskrbu niti želim da me hrane,
Opskrbitelj je jedino Allah, Snažni i Silni!
A one koji su zulum činili stići će kazna kao što je stigla i one koji su bili
kao oni, i neka Me ne požuruju;
a, teško nevjernicima na Dan kojim im se prijeti!