ترجمة معاني سورة الشعراء
باللغة البوسنية من كتاب الترجمة البوسنية - مركز رواد الترجمة
.
ﰡ
ﭑ
ﰀ
Tā Sīn Mīm.
Ovo su ajeti Knjige jasne!
Zar ćeš ti sebe uništiti zato što ovi neće da postanu vjernici?
Kad bismo htjeli, Mi bismo im s neba jedan znak poslali pred kojim bi oni šije svoje sagnuli.
I njima ne dođe nijedna nova opomena od Milostivoga, a da se od nje ne okrenu.
Oni poriču – pa stići će ih sigurno posljedice onog čemu se izruguju.
Zar oni ne vide kako činimo da iz zemlje niče svakovrsno bilje plemenito?
To je doista dokaz, ali većina njih ne vjeruje.
A Gospodar je tvoj zaista silan i milostiv.
A kad je Gospodar tvoj Musaa zovnuo: “Idi narodu koji se prema sebi ogriješio…
narodu faraonovu, ne bi li se Allaha pobojao”…
on je rekao: “Gospodaru moj, bojim se da me oni u laž ne utjeraju…
da mi ne postane teško u duši i da mi se jezik ne saplete – zato podaj poslanstvo i Harunu.
A ja sam njima i odgovoran, pa se plašim da me ne ubiju.”
“Neće!”, reče On. “Idite obojica s dokazima Našim, Mi ćemo s vama biti i slušati.
Otiđite faraonu i recite: ‘Mi smo poslanici Gospodara svjetova…
dopusti da sinovi Israilovi pođu s nama!’”
“Zar te među nama nismo odgojili dok si dijete bio i zar među nama tolike godine života svog nisi proveo?”, reče faraon…
“I uradio si nedjelo koje si uradio i još si nezahvalnik!”
“Tad sam to učinio”, Musa reče, “jer sam spadao u zabludjele…
a od vas sam pobjegao zato što sam vas se bojao, pa mi je Gospodar moj mudrost darovao i poslanikom me učinio.
A dobročinstvo koje mi predbacuješ – da nije to što si sinove Israilove robljem učinio?”
“A ko je Gospodar svjetova?”, upita faraon.
“Gospodar nebesa i Zemlje i onog što je između njih, ako vjerujete”, odgovori on.
“Čujete li?”, reče onima oko sebe faraon.
“Gospodar vaš i Gospodar vaših davnih predaka”, reče Musa.
“Poslanik koji vam je poslat, uistinu, lud je”, reče faraon.
“Gospodar istoka i zapada i onog što je između njih, ako pameti imate”, reče Musa.
A faraon reče: “Ako budeš kao boga nekog drugog osim mene priznavao, sigurno ću te u tamnicu baciti!”
“Zar i onda kad ti budem očigledan dokaz donio?”, upita on.
“Pa daj ga, ako istinu govoriš!”, reče faraon.
I Musa baci štap svoj, kad on – zmija prava.
A onda izvadi ruku iz njedara, kad ona, onima koji su gledali – bijela.
“Ovaj je zaista vješt čarobnjak”, reče glavešinama oko sebe faraon…
“hoće da vas čarolijom svojom iz zemlje vaše izvede. Pa šta savjetujete?”
“Ostavi njega i brata njegova!”, rekoše, “a u gradove pošalji da sakupljaju…
sve čarobnjake vješte će ti dovesti.”
I čarobnjaci se u određeno vrijeme i označenog dana sabraše…
a narodu bī rečeno: “Hoćete li se iskupiti…
da slijedimo čarobnjake, ako oni budu pobjednici!”
A kad dođoše, čarobnjaci faraona upitaše: “Hoće li nama, doista, pripasti nagrada ako mi budemo pobjednici?”
“Hoće!”, odgovori on, “bit ćete tad sigurno meni najbliži.”
Musa im reče: “Bacite ono što želite baciti!”
I oni pobacaše konope svoje i štapove svoje i rekoše: “Tako nam dostojanstva faraonova, mi ćemo svakako pobijediti!”
Zatim Musa baci svoj štap, koji, odjednom, proguta ono što su oni lažno izveli.
Čarobnjaci se onda na tlo baciše…
i rekoše: “Mi vjerujemo u Gospodara svjetova…
Gospodara Musaova i Harunova!”
“Da povjerujete njemu prije dopuštenja moga!?”, viknu faraon, “on je vaš učitelj, on vas je čarobnjaštvu naučio – a vi ćete zapamtiti! Poodsijecat ću vam ruke i noge vaše unakrst i sve ću vas porazapinjati!”
“Ništa strašno!”, rekoše oni. “Mi ćemo se Gospodaru svom vratiti.
Mi se nadamo da će nam Gospodar naš grijehe naše oprostiti zato što smo prvi vjernici.”
I Mi objavismo Musau: “Kreni noću s robovima Mojim, ali bit ćete gonjeni.”
I faraon posla po gradovima sakupljače…
“Ovih je zaista malo…
i rasrdili su nas…
a mi smo svi budni!”
I Mi ih izvedosmo iz vrtova i rijeka…
iz riznica i dvoraca divnih.
Eto tako je bilo, i Mi dadosmo da to naslijede sinovi Israilovi.
ﰏﰐ
ﰻ
I oni ih, kad se sunce rađalo, sustigoše.
Pa kad jedni druge ugledaše, drugovi Musaovi povikaše: “Samo što nas nisu stigli!”
“Neće!”, reče on, “Gospodar moj je sa mnom, On će mi put pokazati.”
I Mi objavismo Musau: “Udari štapom svojim po moru!”, i ono se rastavi i svaki bok njegov bijaše kao veliko brdo…
i Mi onda tamo one druge približismo…
a Musaa i sve one koji bijahu s njime spasismo…
i one druge potopismo.
To je doista dokaz, ali većina njih ne vjeruje.
A Gospodar je tvoj zaista silan i milostiv.
I kaži im vijest o Ibrahimu…
kad je oca svog i narod svoj upitao: “Čemu se vi klanjate?”…
a oni odgovorili: “Klanjamo se kumirima i povazdan im se molimo.”
On je rekao: “Čuju li vas oni kad se molite…
ili mogu li vam koristiti ili naškoditi?”
“Ne”, odgovoriše, “ali mi smo upamtili pretke naše kako tako postupaju.”
“A jeste li razmišljali”, upita on, “da su oni kojima se klanjate…
vi i kojima su se klanjali davni preci vaši…
doista, neprijatelji moji? Ali, to nije Gospodar svjetova…
Koji me je stvorio i na Pravi put uputio…
i Koji me hrani i poji…
i Koji me, kad se razbolim, liječi…
i Koji će mi život oduzeti, i Koji će me poslije oživiti…
i Koji će mi, nadam se, pogreške moje na Sudnjem danu oprostiti!
Gospodaru moj, podari mi znanje i uvrsti me među one koji su dobri…
i učini da me po lijepom spominju oni što će poslije mene doći…
i učini me jednim od onih kojima ćeš džennetske blagodati darovati…
i ocu mom oprosti, on je jedan od zalutalih…
i ne osramoti me na Dan kad će ljudi oživljeni biti…
na Dan kad neće nikakvo blago, a ni sinovi od koristi biti…
samo će onaj koji Allahu srca čista dođe spašen biti.”
I džennet će se čestitima približiti…
a džehennem zalutalima ukazati…
i reći će im se: “Gdje su oni kojima ste se klanjali…
a niste Allahu, mogu li vam oni pomoći, a mogu li i sebi pomoći?”…
pa će i oni i oni koji su ih u zabludu odveli u njega biti bačeni…
i vojske Iblisove – svi zajedno.
I oni će, svađajući se u njemu, govoriti…
“Allaha nam, bili smo, doista, u očitoj zabludi…
kad smo vas s Gospodarom svjetova izjednačavali…
a na stranputicu su nas naveli zlikovci…
pa nemamo ni zagovornika…
ni prisna prijatelja…
da nam je samo da se povratimo, pa da postanemo vjernici!”
To je doista dokaz, ali većina njih ne vjeruje.
A Gospodar je tvoj zaista silan i milostiv.
I Nuhov je narod smatrao lažnim poslanike.
Kad im brat njihov Nuh reče: “Kako to da se Allaha ne bojite?
Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani…
zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!
Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi…
zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!
oni rekoše: “Kako da te poslušamo, kad te slijede oni koji su najmizerniji?”
“Ne znam ja šta su oni radili”, reče on…
“svi će pred Gospodarom mojim račun polagati, kad biste osjetili…
a ja vjernike neću otjerati…
ja samo javno opominjem!”
“Ako se ne okaniš, o Nuhu”, rekoše oni, “bit ćeš sigurno kamenovan!”
“Gospodaru moj”, reče on, “narod me moj u laž utjeruje…
pa Ti meni i njima presudi i mene i vjernike koji su sa mnom spasi!”
I Mi smo njega i one koji su bili uz njega u lađi krcatoj spasili…
a ostale potopili.
To je doista dokaz, ali većina njih ne vjeruje.
A Gospodar je tvoj zaista silan i milostiv.
I Ad je smatrao lažnim poslanike.
Kad im brat njihov Hud reče: “Kako to da se Allaha ne bojite?
Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani…
zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!
Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi…
Zašto na svakoj uzvišici palate zidate, druge ismijavajući…
i podižete utvrde kao da ćete vječno živjeti…
a kad kažnjavate – kažnjavate kao silnici?
zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!
Bojte se Onog Koji vam daruje ono što znate…
daruje vam stoku i sinove…
ﰂﰃ
ﲅ
i bašče i izvore.
Ja se, doista, bojim, za vas na Velikom danu patnje”…
rekoše oni: “Nama je svejedno savjetovao ti ili ne bio savjetnik…
ovako su i narodi davnašnji vjerovali…
i mi nećemo biti mučeni.”
I oni su ga nastavili u laž utjerivati, pa smo ih Mi uništili. To je pouka, ali većina ovih neće da vjeruje…
A Gospodar je tvoj zaista silan i milostiv.
I Semud je smatrao lažnim poslanike.
Kad im brat njihov Salih reče: “Kako to da se Allaha ne bojite?
Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani…
zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!
Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi…
Zar mislite da ćete ovdje biti ostavljeni sigurni…
u vrtovima i među izvorima…
u usjevima i među palmama sa plodovima zrelim?
Vi u brdima vrlo spretno kuće klešete…
zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!
i ne slušajte naredbe onih koji u zlu pretjeruju…
koji na Zemlji ne zavode red već nered uspostavljaju”…
rekoše oni: “Ti si samo opčinjen…
ti si čovjek, kao i mi – zato nam donesi jedno čudo ako je istina to što govoriš!”
“Evo, to je deva”, reče on, “u određeni dan ona će piti, a u poznati dan vi.
I ne učinite joj nikakvo zlo da vas ne bi stigla patnja na velikom danu!”
Ali, oni je zaklaše i potom se pokajaše.
I stiže ih kazna. To je pouka, ali većina ovih neće da vjeruje…
A Gospodar je tvoj zaista silan i milostiv.
I Lutov narod je smatrao lažnim poslanike.
Kad im njihov brat Lut reče: “Kako to da se ne bojite?
Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani…
zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!
Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi…
Zašto vi, mimo svog svijeta, sa muškarcima općite…
a žene svoje, koje je za vas Gospodar vaš stvorio, ostavljate? Vi ste ljudi koji svaku granicu zla prelazite”…
rekoše oni: “Ako se ne okaniš, o Lute, bit ćeš sigurno prognan.”
“Ja se gnušam toga što vi radite!”, reče on…
“Gospodaru moj, sačuvaj mene i porodicu moju kazne za ono što oni rade!”
I Mi smo sačuvali njega i porodicu njegovu – sve…
osim starice koja je ostala sa onima koji su kaznu iskusili…
a zatim smo ostale uništili…
spustivši na njih kišu – a strašne li kiše za one koji su opomenuti bili!
To je doista dokaz, ali većina njih ne vjeruje.
A Gospodar je tvoj zaista silan i milostiv.
I stanovnici Ejke su u laž ugonili poslanike.
Kad im Šuajb reče: “Kako to da se ne bojite?
Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani…
zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!
Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi…
Pravo mjerite na litru i ne zakidajte…
a na kantaru ispravnom mjerom mjerite.
I ljudima prava njihova ne umanjujte i zlo po Zemlji, nered praveći, ne činite…
i Onog Koji je stvorio vas i narode davnašnje bojte se”…
rekoše oni: “Ti si samo opčinjen…
i ti si samo čovjek kao i mi – za nas si ti, doista, lažac pravi…
zato spusti na nas kaznu s neba, ako istinu govoriš!”
“Gospodar moj dobro zna šta vi radite”, reče on.
I oni su nastavili utjerivati ga u laž, pa ih je stigla kazna iz oblaka – a to je bila kazna jednog strašnog dana.
To je doista dokaz, ali većina njih ne vjeruje.
A Gospodar je tvoj zaista silan i milostiv.
I Kur’an je, sigurno, objava Gospodara svjetova…
donosi ga povjerljivi Džibril…
na srce tvoje, da opominješ…
na jasnom arapskom jeziku…
on je spomenut u knjigama poslanika prijašnjih…
zar ovima nije dokaz to što za njega znaju učeni ljudi sinova Israilovih?
A da ga objavljujemo i nekom nearapu…
pa da im ga on čita, opet u njega ne bi povjerovali.
Eto, tako ga Mi u srca grešnikā uvodimo…
oni u njega neće vjerovati dok ne dožive patnju nesnosnu…
koja će im iznenada doći, kad je najmanje budu očekivali…
pa će reći: “Hoće li nam se imalo vremena dati?”
ﯽﯾ
ﳋ
Zašto oni kaznu Našu požuruju!?
Šta ti misliš, ako im Mi dopuštamo da godinama uživaju…
i naposlijetku ih snađe ono čime im se prijeti…
zar će imati šta od slatkog života koji su provodili?
Mi nijedan grad nismo razorili prije nego su im došli oni koji su ih opominjali…
da bi pouku primili, Mi nismo nepravedni bili.
Kur’an ne donose šejtani…
nezamislivo je da to oni čine, oni to nisu kadri…
oni ga nikako ne mogu prisluškivati.
Zato se, mimo Allaha, ne moli drugom bogu da ne bi bio jedan od onih koji će biti mučeni!
I opominji rodbinu svoju najbližu…
i spusti krilo svoje pred vjernicima što te slijede!
A ako te ne budu poslušali, ti reci: “Ja nemam ništa s tim što vi radite.”
I pouzdaj se u Silnoga i Milostivoga…
Koji te vidi kad ustaneš…
da sa ostalima molitvu obaviš…
jer On, doista, sve čuje i sve zna.
Hoću li vam kazati kome dolaze šejtani?
Oni dolaze svakom lašcu, grešniku…
oni prisluškuju i većinom oni lažu.
A zavedeni slijede pjesnike.
Zar ne znaš da oni svakom dolinom blude…
i da govore ono što ne rade…
tako ne govore samo oni koji vjeruju i dobra djela čine, i koji često Allaha spominju, i koji uzvraćaju kad ih ismijavaju. A mnogobošci će, sigurno, saznati u kakvu će se muku uvaliti.
